У Сарај’ву покрај без;стана
саграђена три нова дућана:
у једном се терли диба кроји,
у другом се бисер продаваше,
у трећем се срма позлаћује. 5
У првом је гонџе Мехмед-беже,
у другом је Пашић Хусеине,
а у трећем дућанлија Мујо.
Ту долази племенита Ајка,
носи ђердан да се позлаћује. 10
Кад је вид’ла дибу сакројену,
говорила гонџе Мехмед-бегу:
— Дај ми, беже, дибу сакројену,
ево теби срма са ђердана.
— Нећу, Ајко, са грла ђердана, 15
жао ми је да у тебе није,
већ дај лице да једном пољубим,
даћу теби дибу сакројену.
— Нећу, беже, не смијем од мајке,
питаће ме окле мени диба. 20
Дође Ајка до другог дућана,
и Пашић је хтио пољубити,
А кад дође до трећег дућана,
говорила Муји дућанлији:
— О, Мујага, да ми ђердан златиш, 25
шта ће бити теби захмедије?
— Нећу, Ајко, ништа захмедије,
само лице да једном пољубим!
— Сједи, Мујо, немој лудовати,
да ја хоћу да се лице љуби, 30
вољела бих дибу сакројену,
ил’ три гужве са грла бисера.
— Ходи, Ајко, срму аа бројимо,
до сутра ће бити позлаћена.
Ђердан скиде, у дућан упаде. 35
Мујо Ајку руком уграбио
и три пут јој лице пољубио,
а четвртом зубом закинуо:
— Дај сад, Ајко, да ти срму златим!
Ајка га је руком отурила 40
и пред дућан јадна излетила:
— Ајде, Мујо, виш те не видјела!
Тако било и другој дјевојци
која би се момку вјеровала.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 690-691.
