[У Омера више Сарајева!]
У Омера више Сарајева!
Зелена му гора око двора,
И у гори зелена ливада,
У ливади зелено језеро,
Са језеру дивно коло игра! 5
Дамјан води, за њим се поводи:
Девет браће, девет паунова;
Девет снаа, девет пауница;
А пред њима мудра видра шеће,
А за њоме окићена куна: 10
(Стара мајка и сестрица Дуња)
У том колу Дамјанова љуба.
Све је коло главом надвисила,
И љепотом коло зачинила.
Ал говори из кола Никола: 15
„Покри лице Дамјанова љубо!
Данас ће ти Дамјан погинути.”
Пуче пушка из горе зелене,
И удари Дамјана у колу.
Дамјан паде, а љуба допаде: 20
„Јој, Дамјане, жарко сунце моје!
Лјепо ти ме огријало бјеше;
Ал ми брже за горицу зађе.”
„Љубо моја, питома ружице!
Лјепо ти се рашћетала бјеше, 25
Ал 'се Дамјан с тобом китит не ће.”
То говори, са душом се бори,
То изусти, а душицу пусти.
