Март (2)
| ←Старост | Март Писац: Милета Јакшић |
Време кад врба листа и маца
Крај мутних бара и јендека...
По селу свуд се петли распевали, —
Чује се негде жалостива блека
Малих јагањаца
Ко̑ плач детињи.
Сунце па земљу топле зраке баца —
Ударила је трава, листа зова,
Врапци галаме око живог плота...
Ја слушам вреву тих гласова
Пробуђеног живота...
Сваког пролећа тако...
Ал ће и то проћи...
Једном ће доћи
Смрт мојих чула̑,
Кидање плотских веза, час расула,
Кад ће за мене све то ишчезнути
И ништа нећу видети ни чути.
Од свег обиља тих лепота,
Кад благи дани ославе,
Ја ћу примити поврх мога хума
Удео мртвих: зелен бусен траве.
Извор
[уреди]- Милета Јакшић: Песме, Матица Српска, Нови Сад, 1984, стр. 56
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.
|