Утеха (Када за гором...)
Изглед
←Живот (2) | Утеха Писац: Милета Јакшић |
Не могу ти рећи→ |
Када за гором
Месец задрема,
Оглуви шума
Славуја нема.
Долине муче,
Планина снива,
Дубока сенка
Земљу покрива,
Сумрачно горе
Гледају на те
Звезде те немим
Погледом прате, —
Ти сам останеш
У пустој тами,
Мрак те обгрли
Ноћ те осами...
Мира ти не да
Осећај неки,
Узнемири те
Спомен далеки
Споменеш прошлост
С тајним уздахом
А на будућност
Мислиш са страхом
Бол ти на очи
Сузе гомила,
А на будућност
Мислиш са страхом
Па те милује,
Теши, облета,
Тајне ти шапће
Из другог света:
То су утваре,
Поноћне сени,
Блудећи дуси,
Дуси блажени: —
Они те теше
У глуво доба
С тихим блаженством
Смрти и гроба.
Извор
[уреди]- Милета Јакшић: Песме, Матица Српска, Нови Сад, 1984, стр. 38
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.
|