Шатор пење л'јепи Иво
Украј б'јела каранфила,
Сабљу вјеша о невену,
А сам сједи под невеном.
К њем' долази л'jeпа Маре: 5
„Љуби мене, л'јепи Иво!“
—„Богме не ћу, л'јепа Маре!
Не б' ми била баби слуга
А камо ли мени љуба.“
Нујно шеће л'јепа Маре, 10
Нујно шеће б'јелу двору.
Питала је стара мајко:
„Што је теби, ћери моја!“
—„Не питај ме, мила мајко!
Велим Иви да ме љуби, 15
Иво мени одговара:
„„Богме не ћу, л'јепа Маре!
Не б' ми била баби слуга
А камо ли мени љуба.“"
И говори стара мајко: 20
„Не бој ми се ћери моја!
Док попухну југовине
И окопне странуpине,
Ја ћ' узети мотичину,
Па ћ' копати трој'га биља: 25
Обрниче и вратиче,
И ситнога самдокаса;
Сам ће Иво докасати
Л'jeпој Мари под пенџере
Преко башче кано пашче, 30
Преко баре кано јаре,
Прек лука кано тука.“
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 96-97.
