Šator penje l'jepi Ivo
Ukraj b'jela karanfila,
Sablju vješa o nevenu,
A sam sjedi pod nevenom.
K njem' dolazi l'jepa Mare: 5
„Ljubi mene, l'jepi Ivo!“
—„Bogme ne ću, l'jepa Mare!
Ne b' mi bila babi sluga
A kamo li meni ljuba.“
Nujno šeće l'jepa Mare, 10
Nujno šeće b'jelu dvoru.
Pitala je stara majko:
„Što je tebi, ćeri moja!“
—„Ne pitaj me, mila majko!
Velim Ivi da me ljubi, 15
Ivo meni odgovara:
„„Bogme ne ću, l'jepa Mare!
Ne b' mi bila babi sluga
A kamo li meni ljuba.“"
I govori stara majko: 20
„Ne boj mi se ćeri moja!
Dok popuhnu jugovine
I okopne stranupine,
Ja ć' uzeti motičinu,
Pa ć' kopati troj'ga bilja: 25
Obrniče i vratiče,
I sitnoga samdokasa;
Sam će Ivo dokasati
L'jepoj Mari pod pendžere
Preko bašče kano pašče, 30
Preko bare kano jare,
Prek luka kano tuka.“
Srpske narodne pesme (ženske), većinom ih u Slavoniji skupio Đorđe Rajković. Izdala "Matica srpska", u Novome Sadu u štampariji Ignjata Fuksa, 1869., str. 96-97.
