Устанак на дахије

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Устанак на дахије

0001 Подиже се делибаша Усо
0002 Од Стојнога Бијелога града,
0003 И за Усом тридесет делијах,
0004 Тер се шета прео Шумадије,
0005 Чини Туре зулум Шумадији:
0006 И остави овце без угичах,
0007 И остави рала без воловах,
0008 Он ђевојке љуби шумадинске,
0009 Јагњад коље, а пече кокошке,
0010 Доклен га је конак нагонио
0011 У онога од Побрјежа кнеза.
0012 Но изљеже од Побрјежа кнеже.
0013 Но му вика делибаша Усо;
0014 "Свињо једна, од Побрјежа кнеже,
0015 "Што ти наше коње не приватак,
0016 "Ка’ смо твоји ноћас мусафири."
0017 Куми један од Побрјежа кнеже:
0018 "Не за Бога, делибаша Усо!
0019 "Имам овден под прстен ђевојку,
0020 "Сјутра те доћ’ педесет сватовах,
0021 "Е су власи манити без вина,
0022 "А некмо ли кад попију вино,
0023 "Но се прођи од вора мојега,
0024 "Хајде, Усо, у кога другога,
0025 "А ја ћу ти конак парићати."
0026 Но говори делибаша Усо:
0027 "Свињо једна, од Побрјежа кнеже,
0028 "Ја ти никуђ из дворова нећу."
0029 Па повеза коње у авлију,
0030 Улегоше кнезу у дворове,
0031 Узимају што је њима драго,
0032 И велику софру поставили.
0033 Но говори Усо делијама:
0034 "Ну скочите, тридесет делијах,
0035 "Донес’те ми сенџир из терћије,
0036 "Па на њега огањ наложите,
0037 "Док се згрије сенџир-гвожђе љуто,
0038 ”Те сенџиром кнеза опашите,
0039 "Да доведе Ружицу ђевојку."
0040 Па скочише, сенџир доватише,
0041 У живи га огањ доватише,
0042 Те се љуто гвожђе скрлетило.
0043 И кад виђе од Побрјежа кнеже,
0044 Виђе кнеже да је погнуо,
0045 Па дозива Ружицу ђевојку:
0046 "Руже, синко, и ружија била,
0047 "Ходи дођи да откупиш баба."
0048 Тадер скочи Ружица ђевојка,
0049 И од баба сенџир отиснула,
0050 Па је сједе Туре уз кољено.
0051 Па јо’ дају да им служи вино,
0052 Свакојему чашу додаваше,
0053 Па је сваки међу очи љуби,
0054 И с њом Усо ноћу боравио,
0055 Затрудио тридест ђевојаках.
0056 А кад сјутра дан и зора дође,
0057 При зори се срећа намјерила,
0058 Ал’ је добри јунак испануо,
0059 А у руке носи сјечивицу,
0060 Да направи батал воденицу.
0061 Зачу кавгу у дворове кнезу,
0062 Па му дође на врати од куле,
0063 Те Турцима ријеч говорио:
0064 "Што ’во, Вусо, од Бога да нађеш?
0065 "Ако буде царска заповијед,
0066 "Да трпимо и што не можемо;
0067 "Ако није царска заповијед,
0068 "То не може поднијети раја."
0069 Тадер вели делибаша Усо:
0070 "Држите га, тридесет делијах,
0071 "Спустите му и ноге и руке,
0072 "Удрите му тридесет тољагах."
0073 Он пчобјеже зеленијем лугом,
0074 Доклен Ђоко раскрсници дође,
0075 Те је Ђоко мало починуо,
0076 А сам собом ријеч говорио:
0077 "Фала Богу, фала јединоме!
0078 "Како имах јутрос погинути,
0079 "Што ја јутрос имах погинути,
0080 "Те ја своју не свиђам работу?"
0081 У то доба јунак говорио,
0082 Али дође педесет сватовах,
0083 Те му божу помоћ називаху,
0084 А Ђоко им помоћ прифатио,
0085 Па се с њима разговарат’ пође:
0086 "Оклена сте, кићени сватови?
0087 "Доклен сте се свати подигнули?"
0088 Но му свати ријеч говорили:
0089 "Ми смо свати од Посавља рамна,
0090 "И имамо под прстен ђевојку
0091 "У онога од Побрјежа кнеза."
0092 А Ђока им тадер говорио:
0093 "Не идите, кићени сватови,
0094 "Кнеже ви је ноћас погинуо,
0095 "Е му ено на дворове Турци,
0096 "Обљубили Ружицу ђевојку.
0097 "Но али сте ради погинути,
0098 "Али тако ходит’ на дворове?"
0099 Сви му свати скупно говорили:
0100 "Сви смо ради, Ђоко, погинути,
0101 "Но овако ходит’ на дворове."
0102 Тадер Ђоко збори са сватима:
0103 "Причека’те мене насред пута."
0104 Па отиде Ђоко на дворове,
0105 Те узео коња и оружје,
0106 Па потрча напред пред сватима,
0107 Поведе их пред бијелу кулу,
0108 Па сватима ријеч говорио:
0109 "Држ’те мога коња големога."
0110 А свати му коња приватили,
0111 У авлију Ђоко улазио,
0112 Те је турске коње изводио,
0113 Па улеже на врата од куле.
0114 Кад га виђе делибаша Усо,
0115 Тадер Усо на ноге скочиом,
0116 За пушке се пашче доватило,
0117 Но му не да Петровић Ђорђија,
0118 Он упали везену шејшану,
0119 Те погоди делибашу Уса;
0120 А упали двије кубурије,
0121 Ђоко уби још двије делије,
0122 Па избљежа авлији на врата,
0123 А за њим се Турци подигоше.
0124 Дочека их педесет сватовах,
0125 И сватовске пушке запуцале,
0126 Те убише тридесет Тураках.
0127 Прискочише, те их посјекоше,
0128 И узеше коње и оружје,
0129 И одоше зеленом планином,
0130 Јошт узеше педесет јунаках,
0131 И ојдоше на друм у паланку,
0132 Те сијеку по путовах Турке,
0133 И с крајином рати заметнуше.
0134 Зако тадер, тако и довијек.



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.