Устав Српске Републике Босне и Херцеговине

Извор: Викизворник
Former COA Republika Srpska.svg

Полазећи од неотуђивог и непреносивог природног права српског народа на самоопредјељење, самоорганизовање и удруживање, на основу кога слободно одређује свој политички статус и обезбјеђује економски, социјални и културни развој,

поштујући његову вјековну борбу за слободу и спремност да са другим народима живи у односима међусобног уважавања и равноправности,

имајући у виду његову у току Другог свјетског рата донесену одлуку да са другим народима Хрватима и Муслиманима конституише републику Босну и Херцеговину у саставу савезне државе Југославије,

изражавајући његову ријешеност да о својој судбини самостално одлучује и извршавајући његову чврсту вољу да створи своју суверену и демократску државу, засновану на националној равноправности, поштовању и гарантовању људских слобода и права, социјалној правди и владавини права,

Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини, доноси


УСТАВ СРПСКЕ РЕПУБЛИКЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ


I. OCHOBHE ОДРЕДБЕ[уреди]

Члан 1.

Српска Република Босна и Херцеговина je држава српског народа и граћана који у њој живе.

Члан 2.

Територију Републике чине подручја аутономних области, општина и других српских етничких цјелина, укључујући и подручја на којима je над српским народом у Другом свјетском рату извршен злочин геноцида.

Члан 3.

Република сe налази у саставу савезне државе Југославије.

Члан 4.

Република може ступати у заједнице са државним творевинама других конститутивних народа Босне и Херцеговине.

Члан 5.

Уставно уређење Републике темељи се на:

- гарантовању и заштити људских слобода и права у складу са међународним стандардима,
- обезбјећивању националних равноправности,
- владавини права,
- тржишној привреди,
- вишестраначком систему,
- парламентарној демократији и подјели власти,
- слободним изборима,
- обласној аутономији и локалној самоуправи,
- заштити права, етничких група и других мањина.

Члан 6.

Грађани Републике имају држављанство Републике и држављанство Југославије.

Члан 7.

У Републици je у службеној употреби српски језик ијекавског и екавског изговора и ћирилично писмо, a латинично писмо на начин одређен законом.

Ha подручјима гдје живе друге језичке групе у службеној употреби су и њихови језици и писма, на начин одређен законом.

Члан 8.

Република има заставу, грб и химну.

Изглед заставе и грба и текст химне уређују се уставним законом.

Члан 9.

Главни град Републике je Сарајево.

II. ЉУДСКА ПРАВА И СЛОБОДЕ[уреди]

Члан 10.

Грађани Републике су равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки су пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство.

Члан 11.

Живот човјека je неприкосновен.

У Републици нема смртне казне.

Члан 12.

Слобода и лична безбједност човјека су неповредиви.

Никоме се не може одузети или ограничити слобода, осим у случајевима и пo поступку који су утврђени законом.

Члан 13.

Људско достојанство, тјелесни и духовни интегритет, човјекова приватност, лични и породични живот су неповредиви.

Члан 14.

Нико не смије бити подвргнут мучењу, свирепом, нехуманом или понижавајућем поступању или кажњавању.

Забрањено je и кажњиво свако изнуђивање признања и изјава.

Забрањено je на било ком лицу, без његовог пристанка, вршити медицинске и друге научне огледе.

Члан 15.

Незаконито лишавање слободе je кажњиво.

Нико не може бити лишен слободе без судске одлуке која мора бити саопштена и уручена лицу приликом лишења слободе.

Лице за које се основано сумња да je извршило кривично дјело може, на основу одлуке надлежног суда, бити притворено само ако je то неопходно потребно ради вођења кривичног поступка или ради безбједности људи.

Трајање притвора мора бити сведено на најмање нужно вријеме.

По одлуци првостепеног суда притвор може трајати најдуже два мјесеца. Одлуком Врховног суда Републике притвор се може продужити још за два мјесеца.

Члан 16.

Свако има право на једнаку заштиту својих права у поступку пред судом и другим државним органом и организацијом.

Свакоме je зајамчено право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се рјешава о његовом праву или на законом заснованом интересу.

Члан 17.

Свако има право на накнаду штете коју му незаконитим или неправилним радом нанесе службено лице или државни орган, односно организација која врши јавна овлашћења.

Лице које je неоправдано осуђено или незаконито и без основа лишено слободе, има право на рехабилитацију, накнаду штете, јавно извињење и друга законом утврђена права.

Члан 18.

Лицу оптуженом за кривично дјело јамчи се праведно суђење.

Оптужено лице мора бити у најкраћем законском року обавијештено о разлозима оптужбе.

Оптуженом лицу не може се судити у његовој одсутности.

Оптуженом који није доступан суду може се судити у одсутности само у законом одређеним случајевима.

Члан 19.

Зајамчено je право на одбрану.

Јамчи се право на слободан избор браниоца и несметано општење са њим.

Бранилац не може бити позван на одговорност за радње предузете у поступку одбране.

Члан 20.

Нико не може бити кажњен за дјело које, прије него што je учињено, није било законом предвиђено као кажњиво дјело, нити му се може изрећи казна која за то дјело није законом била предвиђена.

Нико не може бити сматран кривим за кривично дјело док то не буде утврђено правоснажном судском одлуком.

Члан 21.

Грађани се могу слободно кретати, настањивати и боравити на територији Републике, слободно напуштати ту територију и на њу се слободно враћати.

Законом се могу увести ограничења кретања само ако je то неопходно ради вођења кривичног поступка или ради заштите безбједности и здравља људи.

Никаква ограничења из политичких разлога не могу бити установљена.

Члан 22.

Слобода и тајност дописивања и других облика општења су неповредиви.

Законом се може прописати да се само на основу одлуке суда може одступити од начела неповредивости слободе и тајности дописивања и других облика општења, ако je то неопходно ради провођења кривичног поступка или ради безбједности Републике и Југославије.

Члан 23.

Зајамчена je заштита тајности података о личности. Прикупљање, обрада и сврха коришћења личних података, уређују се законом.

Забрањено je коришћење података о личности које je супротно утврђеној сврси њиховог прикупљања.

Грађани имају право да траже и добијају све податке о себи, садржане у актима државних органа и у другим службеним евиденцијама.

Члан 24.

Стан je неповредив.

Законом се може прописати да службено лице на основу налога суда може ући у стан или друге просторије против воље њиховог држаоца и извршити претрес. Претрес се врши у присуству два свједока.

Службено лице може, под условима утврђеним законом, ући у туђи стан или друге просторије и без одлуке суда и извршити претрес ако je то неопходно ради хватања учиниоца кривичног дјела или ради спасавања људи и имовине.

Члан 25.

Зајамчена je слобода мисли и опредјељења, савјести и увјерења, као и јавног изражавања мишљења.

Члан 26.

Зајамчена je слобода штампе и других средстава јавног обавјештавања.

Слободно je оснивање неовисних и издавачких предузећа, издавање новина и јавно обавјештавање другим средствима у складу са законом.

Цензура штампе и других видова јавног обавјештавања je забрањена.

Средства јавног обавјештавања дужна су да благовремено, истинито и објективно обавјештавају јавност.

Јамчи се право на исправку неистинитог обавјештавања којим се повређује нечије право или на закону засновани интерес, као и право на накнаду штете настале пo том основу.

Члан 27.

Научно, културно и умјетничко стварање je слободно.

Зајамчена je заштита моралних и имовинских права пo основу научног, културног, умјетничког и другог интелектуалног стваралаштва.

Члан 28.

Јамчи се слобода вјероисповијести.

Вјерске заједнице су једнаке пред законом слободне у вршењу вјерских послова и вјерских обреда Вјерске заједнице су одвојене од државе и слободне у вршењу вјерских послова и вјерских обреда.

Вјерске заједнице могу оснивати вјерске школе и изводити наставу у основним и средњим школама.

Вјерске заједнице могу се бавити привредном и другом дјелатношћу, примати поклоне, имати задужбине и њима управљати, у складу са законом.

Члан 29.

Грађанин који je навршио 18 година живота има право да бира и да буде биран.

Бирачко право je опште и једнако, избори су непосредни, a гласање тајно.

Члан 30.

Грађани имају право на мирно окупљање и јавни протест.

Слобода окупљања може се законом ограничити само ради заштите безбједности људи и имовине.

Члан 31.

Зајамчена je слобода политичког организовања и дјеловања у складу са законом.

Забрањено je политичко организовање и дјеловање које је усмјерено на угрожавање демократски тековина, нарушавање интегритета Републике и Југославије, кршење Уставом зајамчених слобода и права те распиривање националне, расне или вјерске мржње и нетрпељивости.

Забрањено je политичко организовање и дјеловање и испитивање политичке подобности у државним органима.

Члан 32.

Грађани имају право да јавно износе мишљење о раду државних и других органа и организација, да им подносе представке, петиције и предлоге и да на њих добијају одговор.

Нико не може бити позван на одговорност нити трпјети друге штетне посљедице због јавно израженог мишљења о раду државних органа или ставова изнесених у представци, петицији и предлогу, осим ако je тиме учинио кривично дјело.

Члан 33.

Грађани имају право да учествују у обављању јавних послова и да под једнаким условима буду примљени у јавну службу.

Члан 34.

Грађанину се гарантује слобода изражавања националне припадности и културе и право употребе свог језика и писма.

Нико није дужан да се изјашњава о својој националној припадности.

Грађани Републике се могу изјашњавати и као Југословени.

Члан 35.

Човјек има право на здраву животну средину. Свако je, у складу са законом, дужан да у оквиру својих могућности штити и унапређује животну средину.

Члан 36.

Породица, мајка и дијете имају посебну заштиту.

Брак и односи у браку и породици уређују се законом.

Право je човјека да слободно одлучује о рађању дјеце.

Родитељи имају право и дужност да се старају о подизању и васпитању своје дјеце.

Дјеца су дужна да се старају о својим родитељима којима je потребна помоћ.

Дјеца рођена ван брака имају једнака права и дужности као и дјеца рођена у браку.

Малољетници о којима се родитељи не старају, као и лица која нису у могућности да се сама старају о себи и заштити својих права и интереса, имају посебну заштиту.

Члан 37.

Свако има право на заштиту здравља.

Зајамчено je право на здравствену заштиту, у складу са законом.

Дјеца, труднице и стара лица имају право на здравствену заштиту из јавних прихода, a друга лица под условима утврђеним законом.

Члан 38.

Свако има право на школовање под једнаким условима.

Основно школовање je обавезно и бесплатно.

Свакоме je под једнаким условима доступно средњошколско и високошколско образовање.

Грађани могу оснивати приватне школе и училишта, у складу са законом.

Члан 39.

Свако има право на рад и слободу рада.

Принудни рад je забрањен.

Свако je слободан у избору занимања и запослења и под једнаким условима му je доступно радно мјесто и функција.

Запосленим може престати радни однос противно њиховој вољи на начин и под условима који су утврђени законом и колективним уговором.

Свако пo основу рада има право на зараду, у складу са законом и колективним уговором.

Члан 40.

Запосленима имају право на ограничено радно вријеме, дневни и седмични одмор, те плаћени годишњи одмор и одсуства, у складу са законом и колективним уговором.

Запослени имају право на заштиту на раду, у складу са законом.

Омладина, жене и инвалиди имају посебну заштиту.

Члан 41.

Зајамчена je слобода синдикалног организовања и дјеловања.

Члан 42.

Запослени имају право на штрајк, под условима утврђеним законом.

Члан 43.

Право запослених и чланова њихових породица на социјалну сигурност и социјално осигурање уређује се законом и колективним уговором.

Јамчи се, под условима утврђеним законом, право на материјално обезбјеђење за вријеме привремене незапослености.

Грађанима који су дјелимично способни за рад обезбјеђују се оспособљавање за одговарајући пocao и услови за њихово запошљавање, у складу са законом.

Република обезбјеђује помоћ и социјалну сигурност грађанима који су неспособни за рад и немају средства за издржавање.

Члан 44.

Странци имају људска права и слободе утврђене уставом и друга права утврђена законом и међународним уговорима.

Страни држављани и лица без држављанства могу добити азил у Републици ако су прогоњени због учешћа у покретима за социјално и национално ослобођење, због залагања за демократију, људска права и основне слободе или за слободу научног и умјетничког стварања.

Члан 45.

Свако je дужан да се придржаваУстава и закона.

Свако je дужан да савјесно и одговорно врши повјерену му јавну функцију.

Члан 46.

Свако je дужан да другом пружи помоћ у невољи и да учествује у отклањању опште опасности.

Члан 47.

Људска права и слободе ограничени су само једнаким правима и слободама других и потребом заштите општељудских вриједности и демократских тековина.

Члан 48.

Права и слободе зајамчени овим уставом не могу се одузети ни ограничити.

Злоупотреба слобода и права je противуставна и кажњива.

Обезбјеђује се судска заштита слобода и права зајамчених овим уставом.

Ko се огријешио о људска права и основне слободе зајамчене овим уставом, лично je одговоран за то и не може се правдати ничијим наређењем.

Члан 49.

Слободе и права се остварују, a дужности испуњавају непосредно на основу устава, осим када je Уставом предвиђено да се услови за остваривање појединих од њих утврђују законом.

Законом се може прописати начин остваривања појединих права и слобода само кад je то неопходно за њихово остваривање.

У случају ратног стања, непосредне ратне опасности или ванредног стања, поједине слободе и права из овог Устава могу се ограничити само одлуком Народне скупштине.

III. ЕКОНОМСКО И СОЦИЈАЛНО УРЕЂЕЊЕ[уреди]

Члан 50.

Економско и социјално уређење заснива се на равноправности свих облика својине и слободном привређивању, самосталности предузећа и других облика привређивања у стицању и расподјели добити и слободном кретању робе, рада и капитала у Републици као јединственом привредном простору.

Члан 51.

Република мјерама економске и социјалне политике подстиче економски развој и повећање социјалног благостања грађана.

Члан 52.

Слободно предузетништво може се законом ограничити ради заштите интереса Републике, човјекове околине, здравља и безбједности људи.

Забрањени су монополи.

Члан 53.

Република обезбјеђује заштиту потрошача.

Члан 54.

Сви облици својине имају једнаку правну заштиту.

Члан 55.

Јамчи се право наслеђивања, у складу са законом.

Члан 56.

Законом се може ограничити или одузети право својине, уз правичну накнаду.

Члан 57.

Страна лица могу стицати право својине и права на основу улагања капитала, у складу са законом.

Страном улагачу јамчи се слободно изношење добити и уложеног капитала из Републике.

Члан 58.

Својинска права и обавезе над средствима у друштвеној својини и услови под којима се та средства преносе у друге облике својине уређују се законом.

Средства у друштвеној својини могу се отуђивати само пo тржишним критеријима.

Члан 59.

Природна богатства, градско грађевинско земљиште, некретнине и ствари од нарочитог привредног, културног и историјског значаја, за које je законом одређено да су од општег интереса, у државној су својини.

Поједина добра од општег интереса могу бити и у приватној својини под условима утврђеним законом.

Ha добрима од општег интереса и на градском грађевинском земљишту може се, под условима утврђеним законом, стећи право коришћења.

Употреба и искоришћавање ствари од посебног културног, научног, умјетничког или историјског значаја или од значаја за заштиту природе и човјекове околине могу се на основу закона ограничити, уз пуну накнаду власнику.

Законом се уређује заштита, коришћење унапређивање и управљање добрима од општег интереса, као и плаћање накнаде за коришћење добара од општег интереса и градског грађевинског земљишта.

Члан 60.

Физичка и правна лица остварују својинска права на непокретности према њиховој природи и намјени, у складу са законом.

Јамчи се својина на пољопривредно земљиште, a на шуме и шумско земљиште у законом утврђеним границама.

Члан 61.

Република јамчи минимум социјалне сигурности грађана и обезбјеђује функционисање јавних служби, у складу са законом.

Финансирање јавних служби врши се преко фондова и буџета, у складу са законом.

Члан 62.

Република и општина буџетом утврђују јавне приходе и јавне расходе.

Средства буџета су порези, таксе и други законом утврђени приходи.

Члан 63.

Обавеза плаћања пореза и других дажбина je општа и утврђује се према економској снази обвезника.

Члан 64.

Република штити и подстиче:

— рационално коришћење природних богатстава у циљу заштите и побољшања квалитета живота и заштите и обнове животне средине у општем интересу;
— очување и обогаћивање историјског, културног и умјетничког блага;
— научноистраживачки рад;
— штедњу у свим њеним облицима, a посебно штедњу која je усмјерена на привредне активности и откуп станова;
— задруге и задругарство;
— занатство;
— физичку културу и спорт.

Члан 65.

Запослени имају право учешћа у управљању предузећем, у складу са законом.

У управљању фондовима и добрима у државној својини законом се обезбјеђује утицај грађана.

IV. ПРАВА И ДУЖНОСТИ РЕПУБЛИКЕ[уреди]

Члан 66.

Права и дужности Републике врше Уставом одређени републички органи.

Људска права и слободе, једнакост пред законом, самосталност и једнак положај предузећа и других организација, уставни положај и права јединица локалне самоуправе основа су и мјера овлашћења и одговорности републичких органа.

Члан 67.

Републички органи, у оквиру уставом утврђених права и дужности Републике, утврђују политику, доносе и извршавају законе, друге прописе и опште акте, врше заштиту уставности и законитости.

Органима и организацијама у областима и општинама може се повјерити извршавање закона и осталих прописа и општих аката из оквира права и дужности Републике.

Законом се уређује одговорност за извршавање закона, других прописа и општих аката.

Члан 68.

Република уређује и обезбјеђује:

1. заштиту људских права и слобода, националне слободе и равноправност, уставност и законитост;
2. одбрану и безбједност Републике;
3. правни положај предузећа и других организација;
4. фискални систем;
5. организацију, функционисање и услове привређивања друштвених дјелатности од интереса за Републику;
6. радне односе, заштиту на раду, запошљавање, социјално осигурање и друге облике социјалне заштите, здравство, борачку и инвалидску заштиту, бригу о дјеци и омладини, образовање, културу и заштиту културних добара, физичку културу;
7. систем јавног информисања;
8. основне циљеве и правце привредног, научног, технолошког, демографског и социјалног развоја, развоја пољопривреде и села, коришћење простора, политику и мјере за подстицање и усмјеравање развоја, укључујући и развој недовољно развијених подручја, робне резерве;
9. међурепубличку и међународну сарадњу;
10. контролу законитости располагања средствима правних лица, финансијску ревизију јавних расхода и начин јединственог организовања тих послова, прикупљање статистичких и других података од општег интереса;
11. сарадњу са српским народом у другим дијеловима Југославије и у свијету;
12. систем заштите и унапређивање животне средине, заштиту и унапређивање биљног и животињског свијета;
13. организацију, надлежности и рад државних органа;
14. финансирање остваривања права и дужности Републике утврђених Уставом и законом;
15. друге односе од интереса за Републику, у складу са Уставом.

V. ОРГАНИЗАЦИЈА РЕПУБЛИКЕ[уреди]

Члан 69.

Државна власт у Републици организује се на начелу подјеле власти.

Уставотворну и законодавну власт остварује Народна скупштина.

Републику представља и њено јединство изражава предсједник Републике.

Извршну власт врши Влада.

Судска власт припада судовима.

Заштиту уставности и законитости обезбјеђује Уставни суд.

1. Народна скупштина[уреди]

Члан 70.

Народна скупштина:

1. одлучује о промјени Устава;
2. доноси законе, друге прописе и опште акте;
3. доноси план развоја, просторни план, буџет и завршни рачун;
4. утврђује територијалну организацију Републике;
5. расписује републички референдум;
6. расписује републички јавни зајам и одлучује о задужењу Републике;
7. расписује изборе за народне посланике и за предсједника Републике;
8. бира, именује и разрјешава функционере, у складу са Уставом и законом;
9. врши контролу рада Владе и других органа који су joj одговорни, у складу са Уставом и законом;
10. даје амнестију;
11. обавља и друге послове, у складу са Уставом и законом.

Члан 71.

Скупштина има 120 народних посланика.

У саставу Народне скупштине обезбјеђује се што сразмјернија национална заступљеност.

Народни посланици се бирају непосредно и тајним гласањем.

Избор и престанак мандата народних посланика и образовање изборних јединица уређује се законом.

Члан 72.

Народни посланици се бирају на четири године.

Члан 73.

Народни посланици уживају имунитет.

Народни посланик не може бити позван на кривичну одговорност, притворен или кажњен за изражено мишљење или давање гласа у Народној скупштини.

Народни посланик не може бити притворен без одобрења Народне скупштине, осим ако je затечен у вршењу кривичног дјела за које je прописана казна затвора у трајању дужем од 5 година.

Против народног посланика који се позове на имунитет не може се, без одобрења Народне скупштине, покренути кривични поступак.

Члан 74.

Народна скупштина ради у сталном засједању.

Сједнице Народне скупштине сазива и предсједава им предсједник Скупштине.

Предсједник je дужан сазвати сједницу на захтјев једне трећине народних посланика, предсједника Републике и Владе.

Члан 75.

Скупштина одлучује већином гласова на сједници којој присуствује већина народних посланика, ако Уставом није предвиђена посебна већина.

Члан 76.

Право предлагања закона и других прописа имају народни посланици, Влада, предсједник Републике, скупштина области, скупштина општине и најмање три хиљаде бирача.

Члан 77.

Народна скупштина може одлучити да о појединим питањима из своје надлежности одлуку донесе након претходног изјашњавања грађана на референдуму.

Члан 78.

Народна скупштина уређује свој рад и организацију и начин остваривања права и дужности посланика.

Члан 79.

Народна скупштина има предсједника и два потпредсједника које бира на период од четири године.

2. Предсједник Републике[уреди]

Члан 80.

Предсједник Републике:

1. представља Републику;
2. предлаже Народној скупштини кандидата за предсједника Владе;
3. предлаже Народној скупштини кандидате за предсједника и судије Уставног суда;
4. указом проглашава законе;
5. даје помиловања;
6. додјељује одликовања и признања утврђена законом;
7. обавља и друге послове у складу са Уставом.

Члан 81.

Када Народна скупштина, због ванредних околности, није у могућности да се састане, предсједник Републике, no прибављеном мишљењу Владе, утврђује постојање ванредних прилика и налаже мјере за њихово отклањање, у складу са Уставом и законом.

Предсједник Републике, пo својој иницијативи или на приједлог Владе, за вријеме ратног стања или непосредне ратне опасности, доноси акте о питањима из надлежности Скупштине, које подноси на потврду Народној скупштини чим она буде у могућности да се састане.

Члан 82.

Предсједник Републике може тражити од Владе да изложи ставове о појединим питањима од значаја за Републику, сазвати сједницу Владе и ставити на дневни ред питање из њене надлежности.

Члан 83.

Предсједника Републике бирају грађани непосредно и тајним гласањем, на вријеме од пет година.

Исто лице може бити изабрано за предсједника Републике највише два пута.

Члан 84.

Предсједник Републике, приликом ступања на дужност, полаже заклетву пред Народном скупштином.

Члан 85.

У случају непосредне ратне опасности или ратног стања, мандат предсједника Републике продужава се док такво стање траје, односно док се не створе услови за избор предсједника Републике.

Члан 86.

Предсједник Републике не може обављати другу јавну функцију или професионалну дужност.

Предсједник Републике ужива имунитет као и народни посланици.

Члан 87.

Предсједнику Републике престаје, мандат прије истека времена на које je биран у случају оставке или опозива.

Aко Предсједнику Републике престаје функција прије истека мандата или из било ког разлога буде привремено спријечен да врши своју функцију, замјењује га предсједник Народне скупштине.

Члан 88.

Предсједник Републике je одговоран грађанима и они гa могу опозвати истим поступком пo коме су га и изабрали.

Члан 89.

Поступак предлагања, избора и опозива предсједника Републике уређује се законом.

3. Влада и републичка управа[уреди]

Члан 90.

Влада:

1. предлаже законе, друге прописе и опште акте;
2. предлаже план развоја, просторни план, буџет и завршни рачун;
3. обезбјеђује провођење и извршава законе, друге прописе и опште акте;
4. доноси уредбе, одлуке и друга акта за извршавање закона;
5. даје мишљење о предлозима закона, других прописа и општих аката које Народној скупштини подноси други предлагач;
6. утврђује начела за унутрашњу организацију министарстава и других републичких органа управе и управних организација, поставља и разрјешава функционере у министарствима, другим републичким органима и управним opганизацијама;
7. усклађује и усмјерава рад министарстава и других републичких органа и управних организација;
8. врши надзор над радом министарстава и других републичких органа и управних организација и укида или поништава њихове акте који су у супротности са законом или прописом Владе;
9. обавља и друге послове у складу са Уставом и законом.

Члан 91.

Влада се бира на период од четири године.

Послије сваког конституисања новоизабране Народне скупштине бира се нова влада.

Члан 92.

Владу сачињавају предсједник, потпредсједници и министри.

Aко je предсједник, потпредсједник или министар изабран из реда народних посланика, непрестаје му мандат посланика.

Члан 93.

Кандидат за предсједника Владе излаже Народној скупштини програм Владе и предлаже њен састав.

Влада je изабрана ако je за њен избор гласала већина од укупног броја народних посланика.

Члан 94.

Влада и чланови Владе одговарају Народној скупштини.

Народна скупштина може изгласати неповјерење Влади.

Приједлог за изгласавање неповјерења Влади може поднијети најмање 20 народних посланика.

Влада може поставити питање свог повјерења у Народној скупштини.

Предсједник Владе може предложити Народној скупштини разрјешење члана Владе.

Одлука о разрјешењу Владе или члана Владе сматра се усвојеном ако je за њу гласала већина од укупног броја народних посланика.

Влада и члан Владе могу Народној скупштини поднијети оставку.

Оставка или разрјешење предсједника Владе повлачи оставку Владе.

Влада којој je изгласано неповјерење, која je поднијела оставку или којој je престао мандат због распуштања Народне скупштине, остаје на дужности до избора нове Владе.

Члан 95.

Чланови Владе уживају имунитет као и народни посланици.

О имунитету чланова Владе одлучује Влада.

Члан 96.

Организација и начин рада Владе уређују се законом.

Члан 97.

Послове државне управе обављају министарства и други републички органи управе.

Министарства и други републички органи управе проводе законе и друге прописе и опште акте Народне скупштине и Владе, као и акте предсједника Републике, рјешавају у управним стварима, врше управни надзор и обављају друге управне послове утврђене законом.

Министарства и други републички органи управе су самостални у вршењу Уставом и законом одређених надлежности.

Одређена управна овлашћења законом се могу повјерити предузећима и другим организацијама.

4. Народна банка[уреди]

Члан 98.

Република има Народну банку.

Статус, организација, управљање и пословање Народне банке уређују се законом.

5. Служба за платни промет и финансијску контролу[уреди]

Члан 99.

Република има Службу за платни промет и финансијску контролу.

Статус, организација, управљање и пословање Службе за платни промет и финансијску контролу уређује се законом.

VI. ТЕРИТОРИЈАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА[уреди]

Члан 100.

У Републици се образују области, као политичко-територијалне заједнице, и градови и општине, као јединице локалне самоуправе.

Члан 101.

У области, као јединственом етничком, економском, културном и другом простору, обављавају се функције државне власти, у складу са Уставом и законом.

Члан 102.

У граду и општини грађани одлучују о пословима локалног значаја, a нарочито програмирању развоја, урбанизму, комуналним дјелатностима, безбједности људи и имовине, култури, социјалној и здравственој заштити, заштити животне средине и другим питањима од непосредног интереса за гpaђане.

Члан 103.

Функције власти у области, односно послове локалне самоуправе у граду и општини, врше грађани преко непосредно изабраних представничхих тијела и других органа, у складу са законом и статутом.

Грађанн могу и непосредно одлучивати о одређеним питањима и пословима из дјелокруга области и локалне самоуправе.

Члан 104.

Скупштина области:

- доноси статут области,
- доноси друге прописе у складу са овлашћењима из републичког закона,
- доноси план развоја области, просторни план, буџет и завршни рачун,
- расписује референдум,
- расписује зајам и уводи самодопринос,
- образује фондове за финансирање заједничких потреба на територији области,
- бира, именује и разрјешава функционере области,
- врши контролу рада извршног вијећа,
- обавља и друге послове у складу са законом.

Члан 105.

Положај, организација и међусобни односи oргана области, града и општине, као и њихови односи према органима Републике, уређују се законом и статутом.

Члан 106.

Државну власт на подручју области врше скупштина области, извршно вијеће области, виши суд и више јавно тужилаштво.

Члан 107.

Област, град и скупштина имају своје статуте, којима, на основу устава и закона, уређују организацију, дјелокруг послова, рад органа и друга питања.

Члан 108.

Области, граду и општини припадају приходи утврђени законом, као и средства за обављање повјерених послова.

VII. НАРОДНА ОДБРАНА[уреди]

Члан 109.

Право je и дужност свих грађана да штите и бране суверенитет и територијалну цјелокупност Републике и Југославије, организујући се у оквиру оружаних снага Југословенске народне армије и територијалне одбране.

Члан 110.

Право и дужност области и општина je да на својој територији уређују и организују народну одорану и да руководе територијалном одбраном.

Члан 111.

Војна обавеза грађана je општа.

Попуна јединица оружаних снага може се уредити законом и на основу уговора.

Члан 112.

Сваки грађанин који оружјем или на други начин учествује у одбрани припадник je оружаних снага.

VIII. УСТАВНОСТ И ЗАКОНИТОСТ[уреди]

Члан 113.

Закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом.

Прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом.

Члан 114.

Закони, други прописи и општи акти ступају на снагу најраније осмог дана од дана објављивања, осим ако из нарочито оправданих разлога није предвиђено да раније ступе на снагу.

Прије ступања на снагу, закони, други прописи и општи акти државних органа објављују се у одговарајућем службеном гласилу.

Члан 115.

Закони, други прописи и општи акти не могу имати повратно дејство.

Само се законом може одредити да поједине његове одредбе, ако то захтијева општи интерес утврђен у поступку доношења закона, имају повратно дејство.

Кажњива дјела утврђују се и казне за њих изричу према закону, односно према другом пропису, који je важио у вријеме извршења дјела, осим ако je нови закон, односно пропис, блажи за учиниоца.

Члан 116.

Државни органи и организације које врше јавна овлашћења могу у појединачним стварима рјешавати о правима и обавезама грађана или примјењивати мјере принуде и ограничења, само у законом прописаном поступку у коме je свакоме дата могућност да брани своја права и интересе и да против донесеног акта изјави жалбу, односно употријеби друго законом предвиђено правно средство.

Члан 117.

Свакоме je зајамчено право да у поступку пред судом или другим државним органом или организацијом која у вршењу јавних овлашћења рјешава о његовим правима и дужностима употребљава свој језик и да се упознаје са чињеницама на свом језику.

Члан 118.

Против појединачних аката судова, управних и других државних органа, као и организација које врше јавна овлашћења, донесених у првом степену, може се изјавити жалба надлежном органу.

Законом се, изузетно, може искључити жалба, ако je на други начин обезбеђена заштита права и законитости.

О законитости коначних појединачних аката, којима државни органи и организације које врше јавна овлашћења рјешавају о правима или обавезама, одлучује суд у управном спору, ако за одређену ствар није законом предвиђена друга судска заштита.

Само законом се може, изузетно, у одређеним врстама управних ствари, искључити управни спор.

Члан 119.

Влада Републике има право да до одлуке Уставног суда обустави од извршења пропис, општи или појединачни акт, за које сматра да су противуставни или противзаконити.

Република има право и дужност да путем републичких органа непосредно обезбиједи извршавање закона и других прописа уколико их органи и организације у Републици не би извршавали.

IХ. УСТАВНИ СУД[уреди]

Члан 120.

Уставни суд:

1. одлучује о сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом;
2. одлучује о сагласности прописа и општих аката cа законом;
3. рјешава сукоб надлежности између органа законодавне, извршне и судске власти;
4. рјешава сукоб надлежности између органа Републике, области, града и општине;
5. одлучује о сагласности програма, статута и других општих аката политичких организација са Уставом и законом.

Члан 121.

Уставни суд има седам судија.

Судије Уставног суда се бирају на осам година и не могу бити поново бирани.

Народна скупштина бира предсједника Суда на вријеме од три године.

Исто лице не може бити двапут бирано на функцију предсједника Уставног суда.

Члан 122.

Судија Уставног суда не може вршити никакву другу јавну функцију.

Судија Уставног суда ужива имунитет, о коме одлучује Суд.

Члан 123.

Судији Уставног суда престаје функција када то сам затражи.

Судија Уставног суда разрјешава се дужности када стекне услове за старосну пензију, када буде осуђен за кривично дјело на казну затвора, када трајно изгуби способност да обавља своју функцију, као и из других разлога утврђених Уставом и законом.

Члан 124.

Одлуке Уставног суда су општеобавезне и извршне.

Извршење одлука Уставног суда обезбјеђује Влада.

Члан 125.

Поступак пред Уставним судом, правно дејство његових одлука и друга питања његове организације и рада уређују се законом.

X. СУДОВИ И ЈАВНА ТУЖИЛАШТВА[уреди]

Члан 126.

Судску власт врше судови.

Судови су самостални и независни и суде на oснову Устава и закона.

Судови штите људска права и слободе, утврђена права и интересе правних субјеката и законитост.

Члан 127.

Оснивање, надлежност, организација и поступак пред судовима утврђују се законом.

Члан 128.

Врховни суд Републике као највиши суд у Републици, обезбјеђује јединствену примјену закона.

Члан 129.

Расправљање пред судом je јавно.

Јавност се може искључити у случајевима предвиђеним законом ради заштите посебних интереса Републике, чувања тајне, заштите морала, интереса малољетника, приватног живота учесника у поступку и ради заштите других општих интереса.

Члан 130.

Суд суди у вијећу.

Законом се уређује у којим стварима суди судија појединац.

У суђењу учествују и судије поротници на начин утврђен законом.

Законом се може прописати да у одређеним судовима и у одређеним стварима у суђењу учествују само судије.

Члан 131.

Нико ко учествује у суђењу не може бити позван на одговорност за мишљење изражено приликом доношења судске одлуке, a у поступку покренутом због кривичног дјела учињеног у вршењу судијске функције, не може бити притворен без одобрења Народне скупштине.

Члан 132.

Судска функција je стална.

Судија не може вршити јавну функцију ни посао који je законом утврђен као неспојив са судијском функцијом.

Судија ће бити разријешен фунхције:

1. ако то сам затражи;
2. када испуни услове за старосну пензију;
3. ако je трајно неспособан за обављање судијске функције;
4. ако je осуђен за кривично дјело које гa чини недостојним да обавља судијску функцију.

Против одлуке о разрјешењу судија има право поднијети захтјев за заштиту Народној скупштини.

Члан 133.

Јавно тужилаштво je самосталан државни орган који гони учиниоце кривичних и других пo закону кажњивих дјела и улаже правна средства ради заштите законитости.

Оснивање, организација и надлежности јавног тужилаштва уређују се законом.

Јавно тужилаштво врши своју функцију на основу Устава и закона.

Члан 134.

Функција јавног тужиоца је стална.

Јавни тужилац не може обављати службу или посао који су законом утврђени као неспојиви с његовом функцијом.

Члан 135.

Судије и јавне тужиоце бира, односно именује и разрјешава Народна скупштина.

Члан 136.

Адвокатура je самостална и независна дјелатност и служба која пружа правну помоћ.

Организација и рад адвокатуре уређују се законом.

XI. ПРОМЈЕНА УСТАВА[уреди]

Члан 137.

Приједлог да се приступи промјени Устава Републике могу поднијети предсједник Републике, Влада и најмање 30 посланика Народне скупштине.

О приједлогу да се приступи промјени Устава одлучује Народна скупштина већином гласова народних посланика.

Члан 138.

Нацрт акта о промјени Устава утврђује Народна скупштина већином гласова од укупног броја народних посланика.

Нацрт акта о промјени Устава ставља се на јавну расправу.

Члан 139.

Након проведене јавне расправе о нацрту акта о промјени Устава, Комисија за уставна питања Народне скупштине утврђује приједлог акта о промјени Устава.

Члан 140.

О приједлогу акта о промјени Устава одлучује Народна скупштина.

Промјена Устава усвојена je ако за њу гласа најмање двије трећине од укупног броја посланика.

Aко промјена Устава не буде усвојена, приједлог за промјену пo истом питању не може се поновити прије истека три мјесеца од дана када je приједлог одбијен.

Члан 141.

Aкт о промјени Устава проглашава Народна скупштина.

Члан 142.

Устав Републике може се мијењати уставним амандманима, или уставним законом.

XII. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ[уреди]

Члан 143.

Овај Устав ускладиће се са конститутивним актом о уређењу односа у Босни и Херцеговини.

Члан 144.

Овај Устав ступа на снагу даном његовог проглашења.

Члан 145.

За провођење овог Устава донијеће се уставни закон.

Извори[уреди]

  • „Службени гласник српског народа у Босни и Херцеговини“, број 3/92