Уставни амандмани (1968)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Emblem of the Socialist Federal Republic of Yugoslavia.svg

УСТАВНИ АМАНДМАНИ

Ови уставни амандмани чине саставни део Устава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и ступају на снагу даном њиховог проглашења.

АМАНДМАН VII[уреди]

Социјалистичку Федеративну Републику Југославију сачињавају Социјалистичка Република Босна и Херцеговина, Социјалистичка Република Македонија, Социјалистичка Република Словенија, Социјалистичка Република Србија са Социјалистичком Аутономном Покрајином Војводином и Социјалистичком Аутономном Покрајином Косовом које су у њеном саставу, Социјалистичка Република Хрватска и Социјалистичка Република Црна Гора.

Овим амандманом замењује се одредба члана 2. став 1. Устава.

АМАНДМАН VIII[уреди]

1. Савезну скупштину сачињавају Веће народа, као веће делегата република и аутономних покрајина, Привредно веће, Просветно-културно веће и Социјално-здравствено веће, као већа делегата радних људи у радним заједницама одговарајућих области рада, и Друштвено-политичко веће, као веће делегата грађана у општинама.

У Веће народа републике делегирају по 20 посланика, а аутономне покрајине по 10 посланика.

Привредно веће, Просветно-културно веће, Социјално-здравствено веће и Друштвено-политичко веће имају по 120 посланика.

2. Посланике за Веће народа бирају сва већа републичке односно покрајинске скупштине.

Посланике за већа радних заједница бирају изборна тела састављена од чланова општинских скупштина и делегата радних заједница радних организација и других облика удруженог рада и делегата другим савезним законом одређених заједница одговарајуће области рада.

Посланике за Друштвено-политичко веће бирају грађани непосредно.

Право да буде биран за посланика у Веће народа и Друштвено-политичко веће има сваки грађанин који има бирачко право.

Право да буду бирани у већа радних заједница имају чланови радних заједница радних организација и других облика удруженог рада, чланови органа управљања радних организација и других облика удруженог рада и чланови органа управљања удружења радних организација одговарајуће области рада. Ово право имају и чланови других заједница и чланови органа управљања тих заједница одговарајуће области рада и грађани који се баве активношћу из одговарајуће области рада, а за које то савезни закон одреди.

Посланици за Друштвено-политичко веће бирају се у складу са нормом да се један посланик бира на исти број становника. Према овој норми утврђује се и број посланика који се у свакој републици бира у већа радних заједница.

Савезним законом утврђују се начела о кандидовању и избору чланова Већа народа.

3. Овим амандманом замењују се одредбе чл. 165. до 169. Устава и тачке 1. Амандмана I.

АМАНДМАН IX[уреди]

1. Послове из надлежности Савезне скупштине врше равноправно надлежна већа.

Послове из надлежности Савезне скупштине, утврђене одредбама чл. 174, 175. и 176. Устава, равноправно врше Веће народа и надлежно веће радних заједница.

Веће народа и Друштвено-политичко веће равноправно

претресају питања из области слобода, права и дужности човека и грађанина у политичком систему, спољне политике, народне одбране, државне безбедности, унутрашње политике, система друштвеног самоуправљања, права и дужности општина и других друштвено-политичких заједница и друга питања друштвено-политичког система, питања из области друштвене својине, земљишних и других имовинско-правних односа, система финансирања друштвено-политичких заједница, комуналне и урбанистичке делатности и стамбених односа, као и питања из других области уколико то не спада у равноправни делокруг других већа или у самостални делокруг кога другог већа,

доносе законе и друге акте и ратификују међународне уговоре у тим областима,

доносе савезни буџет и савезни завршни рачун,

бирају, именују и разрешавају председнике и чланове колегијалних органа, савезне функционере и чланове органа управљања организације које бира односно именује Савезна скупштина, осим функционера за које је Уставом или актом Скупштине одређено да их бирају сва или поједина већа, остварују права Скупштине у погледу њихове одговорности Савезној скупштини,

врше и друге послове из надлежности Савезне скупштине који нису у равноправном делокругу Већа народа и већа радних заједница или у самосталном делокругу кога другог већа.

2. Веће народа у оквиру свог делокруга самостално претреса питања која се односе на равноправност република, народа и народности и Уставом утврђена права република и аутономних покрајина, као и друга питања од заједничког интереса за републике и аутономне покрајине.

3. Кад је на дневном реду Већа народа предлог акта или друго питање од интереса за равноправност република, народа и народности или питање које се односи на Уставом утврђена права република и аутономних покрајина, на захтев најмање десет чланова овог већа спровешће се пре одлучивања посебан поступак за разматрање таквог акта или питања, утврђен пословником тога већа.

4. Друштвено-политичко веће, у оквиру свог делокруга, самостално претреса и заузима ставове о питањима у вези са извршавањем савезних закона и других аката скупштине и остала питања од заједничког интереса за грађане у општинама и другим самоуправним заједницама, ради усклађивања самоуправних односа и развијања њихове међусобне сарадње. Друштвено-политичко веће има право да о тим питањима даје препоруке општинама, самоуправним заједницама и државним органима.

5. Свако веће може у току претресања закона или другог акта у чијем доношењу оно не учествује предлагати надлежним већима измену или допуну таквог акта, ако се ради о питању које је од посебног интереса за радне људе односно грађане које оно представља.

Ако не усвоје такав предлог, надлежна већа могу донети закон или други акт тек пошто се спроведе Пословником Савезне скупштине утврђен посебан поступак за разматрање спорног питања од стране надлежних већа и већа које је ставило такав предлог.

Пословником Савезне скупштине утврђује се начин учешћа појединих већа радних заједница односно Друштвено-политичког већа у претресању предлога друштвеног плана Југославије, савезног буџета и савезног завршног рачуна и у поступку избора, именовања односно разрешења чланова колегијалних органа, савезних функционера и чланова органа управљања организација које бира односно именује Савезна скупштина, као и одређена права ових већа у разматрању и одлучивању о тим питањима.

6. Ако услед спора између надлежних већа нису могли бити донесени друштвени план Југославије, закон за извршење друштвеног плана Југославије или савезни буџет до рока кад они морају да ступе на снагу, друштвени план Југославије, закон за извршење друштвеног плана Југославије односно савезни буџет сматра се донесеним у тексту изгласаном у Већу народа, а надлежна већа која су учествовала у његовом доношењу распуштају се.

7. Права и дужности Савезног већа утврђена одредбама члана 189. став 3, члана 203. став 2, члана 221. став 2. и члана 224. став 2. Устава врши Веће народа.

Послове из досадашње надлежности Савезног Већа, утврђене у члану 218. став 2, члану 227. и члану 232. став 3. Устава, врше Веће народа и друго надлежно веће.

8. Овим амандманом замењују се одредбе члана 173. ст. 1. и 4. и чл. 177, 178. и 190. до 192. Устава и тач. 2. и 3. Амандмана I.

АМАНДМАН X[уреди]

Председник, потпредседници и други функционери Савезне скупштине, као и чланови радних тела Скупштине из редова посланика, бирају се из редова чланова свих већа Скупштине.

АМАНДМАН XI[уреди]

За разматрање предлога закона и других аката и за проучавање и претресање других питања из надлежности Савезне скупштине и делокруга њених већа, Скупштина и већа могу образовати комисије, одборе и друга стална и повремена радна тела.

Састав, задаци и начин рада радних тела утврђују се пословником и одлукама Скупштине односно већа.

Пословником Савезне скупштине може се појединим радним телима Скупштине и већа дати овлашћење да врше анкете и саслушавања и да у ту сврху захтевају од државних органа и организација потребне податке, списе и друге исправе, као и друга овлашћења у вршењу њихових задатака. Радна тела не могу имати истражне или друге судске функције.

Овим амандманом замењују се одредбе чл. 203. до 207. и 209. Устава.

АМАНДМАН XII[уреди]

1. О промени Устава одлучују сва већа Савезне скупштине, по поступку утврђеном Уставом.

Предлог да се приступи промени Устава може поднети најмање тридесет савезних посланика, свако веће, Председник Републике или Савезно извршно веће.

О предлогу да се приступи промени Устава одлучују сва већа на одвојеним седницама.

Ако већа ни после поновног претреса не постигну сагласност, предлог да се приступи промени Устава усвојен је ако се са њим сагласе Веће народа и најмање друга два већа, од којих једно мора бити веће у чији делокруг спадају питања у погледу којих се предлаже промена Устава.

Ако се ни после поновног претреса пе постигне сагласност између Већа народа и најмање друга два већа, од којих једно мора бити веће у чији делокруг спадају питања у погледу којих се предлаже промена Устава, предлог да се приступи промени Устава не може се поновно ставити на дневни ред пре истека једне године од дана претреса.

2. На основу прихваћеног предлога да се приступи промени Устава, текст нацрта промене Устава утврђује Веће народа и ставља га на јавну дискусију.

После спроведене јавне дискусије текст нацрта промене Устава претресају већа радних заједница и Друштвено-политичко веће и дају своје мишљење о њему.

Кад добије мишљење од осталих већа, Веће народа утврђује предлог за промену Устава.

Ако се између Већа народа и осталих већа не постигне сагласност о промени Устава, већа образују од једнаког броја чланова сваког већа заједничку комисију, којој се поверава састављање предлога за решавање спора.

Ако се у заједничкој комисији не постигне сагласност или ако једно од већа не прихвати текст који је предложила комисији, промена Устава усвојена је ако је у истоветном тексту изгласана у Већу народа и у најмање друга два већа, од којих једно мора бити веће у чији делокруг спадају питања на која се односи предлог за промену Устава.

Промена Устава је усвојена у већу ако за њу гласају две трећине свих чланова већа.

Ако се ни после два узастопна претреса сва већа односно Веће народа и најмање друга два већа, од којих једно мора бити веће у чији делокруг спадају питања на која се односи предлог за промену Устава, не сагласе са променом Устава, предлог се не може поновно ставити на дневни ред пре истека једне године од дана обуставе претреса предлога.

Ако се по истеку једне године од дана обуставе претреса предлога за промену Устава, по поновљеном предлогу ни после два узастопна претреса не сагласе са променом Устава сва већа односно Веће народа и најмање друга два већа, од којих једно мора бити веће у чији делокруг спадају питања на која се односи предлог, сва већа Савезне скупштине се распуштају.

3. Промену Устава проглашава Веће народа.

4. Овим амандманом замењују се одредбе чл. 210. до 214. Устава.

АМАНДМАН XIII[уреди]

1. Сваке четири године бирају се сви чланови већа скупштина.

2. Нико не може више од два пута узастопно бити члан исте скупштине.

АМАНДМАН XIV[уреди]

1. Чланови Већа народа имају у односу на републичку односно покрајинску скупштину која их је изабрала права и дужности из члана 200. ст. 2. и 3. Устава.

2. Одредба члана 201 став 1 Устава примењује се на чланове Већа народа, а одредба члана 201. став 2. Устава примењује се на чланове свих већа Савезне скупштине.

АМАНДМАН XV[уреди]

Остварујући самоуправљање радни људи у радној организацији као целини и организацијама удруженог рада у њеном саставу одређују питања о којима одлучују непосредно и поверавају одређене функције управљања радничком савету, односно према природи делатности радне организације другом одговарајућем органу управљања, а одређене извршне функције њему одговорним колегијалним и инокосним органима, које бира раднички савет.

Радни људи у радној организацији установљавају органе управљања радне организације и организација удруженог рада у њеном саставу, одређују њихов делокруг и време на које се ти органи бирају, и утврђују услове и начин њиховог избора односно разрешења.

Законом се може одредити посебан поступак и начин именовања и разрешења инокосног извршног органа радне организације која врши послове од посебног друштвеног интереса.

Овим амандманом замењују се одредбе члана 90. став 1, члана 92. ст 4. до 8. и члана 93. Устава.

АМАНДМАН XVI[уреди]

1. За вршење задатака и послова из области Уставом утврђених искључивих права и дужности федерације одговорне су и републике у оквиру њихових права и дужности утврђених уставом и савезним законом.

2. У областима у којима федерација по Уставу доноси потпуне законе, републике уређују односе ако нема савезног закона или ако су за то овлашћене савезним законом.

3. Федерација доноси основне законе кад је, ради обезбеђивања основних слобода и једнакости у остваривању уставних права грађана, радних људи и њихових заједница, као и ради обезбеђивања јединства привредног система и тржишта и јединствених основа друштвено-економског и политичког система, потребно да се савезни закон непосредно примењује. Кад ради остваривања ових циљева није потребно да се савезни закон непосредно примењује, федерација доноси општи закон.

Федерација доноси законике којима се уређују односи из појединих области правног система у целини. Кад се закоником уређују и односи у областима у којима федерација доноси основне законе, законик се може донети само ако о томе претходно одлучи Савезна скупштина по поступку утврђеном за промену Устава.

4. Извори и врсте прихода друштвено-политичких заједница утврђују се законом у складу са начелима из члана 27. став 3. Устава.

Република може у случајевима које одреди устав републике одредити границе у којима друштвено-политичке заједнице могу утврђивати своје приходе и друга средства за подмиривање друштвених потреба.

Федерација установљава изворе и врсте прихода друштвено-политичких заједница који се остварују опорезивањем средстава радних организација, као и производа и услуга у промету. Ако је то неопходно ради обезбеђивања јединства тржишта или ради спречавања или отклањања поремећаја односа на тржишту, федерација може одредити границе у којима друштвено-политичке заједнице могу утврђивати своје приходе и друга средства из ових извора.

5. Овим амандманом замењују се одредбе чл. 125. и 132. ст. 3, 4. и 5. Устава.

АМАНДМАН XVII[уреди]

У граду који има више општина статутом града може се, у складу са републичким уставом, утврдити да град, као посебна друштвено-политичка заједница, врши функције и послове од интереса за град као целину, и у складу с тим могу се утврдити права и дужности града и односи града и општина.

Овим се замењује одредба члана 102. Устава.

АМАНДМАН XVIII[уреди]

1. Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина и Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово настале су у заједничкој борби народа и народности Југославије у народноослободилачком рату и социјалистичкој револуцији и, на основу слободно изражене воље становништва — народа и народности покрајина и федералне Србије, удружиле су се у Социјалистичку Републику Србију у оквиру Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

2. Аутономне покрајине су социјалистичке демократске друштвено-политичке заједнице са посебним националним саставом и другим особеностима, у којима радни народ остварује друштвено самоуправљање, уређује покрајинским законима и другим прописима друштвене односе, обезбеђује уставност и законитост, усмерава развитак привреде и друштвених служби, организује органе власти и самоуправљања, обезбеђује равноправност народа и народности, стара се о припремању и организовању одбране земље и о заштити Уставом утврђеног поретка и врши друге послове од заједничког интереса за политички, привредни и културни живот и развитак покрајине — осим послова од интереса за републику као целину који се утврђују републичким уставом.

Права и дужности аутономне покрајине утврђују се покрајинским уставним законом у складу са начелима Устава Југославије и са републичким уставом.

За вршење задатака и послова из области Уставом утврђених искључивих права и дужности федерације, на територијама аутономних покрајина одговорне су и аутономне покрајине у оквиру својих права и дужности, утврђених у складу са уставом.

Федерација штити Уставом утврђена права и дужности аутономних покрајина.

У случају несагласности савезног закона и закона покрајине, до одлуке Уставног суда Југославије примењује се савезни закон.

3. Територија аутономне покрајине не може се мењати и без сагласности скупштине аутономне покрајине.

4. Аутономна покрајина има врховни суд и друге правосудне органе. Врховни суд покрајине врши за територију покрајине права и дужности републичког врховног суда. Начин обезбеђивања јединствене примене закона од стране врховног суда покрајине и врховног суда републике утврђује се у складу са републичким уставом.

Покрајинска скупштина има право да пред Уставним судом Југославије покреће поступак за оцењивање уставности и законитости. Исто право има покрајинско извршно веће осим у погледу оцењивања уставности и законитости покрајинских закона.

Покрајинским уставним законом може се, у складу са републичким уставом, одредити да покрајински врховни суд врши одређена права у погледу оцењивања сагласности прописа и других општих аката донетих у покрајини са покрајинским уставним законом и другим покрајинским законима.

5. Овим амандманом замењују се одредбе чл. 111. и 112. Устава.

АМАНДМАН XIX[уреди]

1. У Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији народи и народности су равноправни.

У складу са равноправношћу народа и народности у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији на народности се примењују начела која се односе на народе Југославије, а која су изражена у

— првој алинеји преамбуле,

— завршном делу уводне реченице и алинеји трећој и седмој става 1. одељка I Основних начела Устава,

— ставу 1. одељка VI Основних начела Устава,

— члану 113. став 1. Устава, и

— члану 252. став 1. Устава.

2. Ради остваривања равноправности народа и народности, законом и статутом друштвено-политичке заједнице и општим актима радних и других организација обезбеђује се примена равноправности језика и писама народа и народности на подручјима на којима живе поједине народности, и утврђују се начин и услови њихове примене.

3. Припадници народности имају, у складу са уставом републике и са законом, право на употребу свог језика у остваривању својих права и дужности, као и у поступку пред државним органима и организацијама које врше јавна овлашћења.

Извор[уреди]

  • Службени лист Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, година XXIV, број 55, Београд, понедељак, 30. децембар 1968.