Бег Али бег вјерну љубу пита:
„Што си тако у лицу блиједа?
„Ал' од мене ал' од страха мога?
„Ал' од страха мила баба мога?
„Ал' од страха миле моје мајке, 5
„Мајке моје, а свекрве твоје?
„Ал' од страха мила брата мога,
„Брата мога, а ђевера твога?
„Ал' заове, миле секе моје?“
Љуба бегу смјерно одговара: 10
„О Богу ми, бего Али бего!
„Њесам бљеда ја од страха твога,
„Ни од свекра, ни од свекрвице,
„Ни ђевера, нити заовице,
„Већ од страха слуге Усеина, 15
„Ђе ме види, све ми намигује,
„Но ти смакни слугу Усеина,
„Али ћу се млада објесити
„О авлији каменој капији
„Али бјежат” у роду матере.“ 20
Кадто чуо бего Али бего,
Па он зовеУсеина слугу,
Те одоше гори у планини,
Заведе га дубоку језеру,
И привеза при станцу камену, 25
Па замути дубоко језеро,
Те подражи проклете аждаје,
И побјеже гори у планину.
Он побјеже, ето ти аждаје!
На Усаје сургун учинила, 30
Ал' је Усу Бог и срећа дала,
Снагом трже, те гајтан претрже,
Те за бегом оде кроз планину,
Клања му се Усо до кољена,
Клањајући оте му оружје, - 35
Те је бега сабљом посjекао,
Скиде ш њега ођел' и оружје,
С његадиже, а на себе врже,
Па отиде бегу на дворове.
Беговица Уса угледала, 40
Она мисли, е јој иде бего,
Те отиде њему у сусрету,
Виђејадна, да се преварила,
Плећи даде, а бјежати стаде;
За њом се је Усо натурио, 45
Уфатије за бијелу руку,
На муке јој живот извадио.
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 69-70.
