Ускоци и Удбињани

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Ускоци и Удбињани

0001 Књигу пише Угљевићу Симо,
0002 Па је посла побратиму своме
0003 А на име Јанковић Стојану:
0004 „Море, чу ли, драги побратиме,
0005 Јес’ ли чуо, је ли ти ко кажева,
0006 Како мене одољеше Турци?
0007 Ходи, дођи на моје дворове,
0008 Да ме пратиш морем широкијем,
0009 Хоћу ходит’ Моски земљи равној,
0010 Ја у Моску да се љебом раним;
0011 Кад ја, побро, оставих Клисуру,
0012 Ни тебе ту добра бити неће,
0013 Ал’ окупи силновиту војску,
0014 Те је води мене на дворове
0015 Да с Турцима боја убијемо,
0016 А да млогу крвцу пролијемо!”
0017 Кад Стојана књига допанула,
0018 Кад он виђе што књига пише,
0019 Сахију је у Сен оправио,
0020 А на име Иву капетану
0021 Да покупи Сењане јунаке,
0022 А он скупи котарске делије
0023 И ојдоше војске уз планине
0024 И дођоше у Клисуру тврду.
0025 Дивно Симо војску дочекује,
0026 Разређује војску по хоџаках,
0027 А војничке коње по сокаках,
0028 Коњма зоби и сијена даје,
0029 А путаљу Јанковић Стојана,
0030 Не даје му горе но војнику,
0031 Њему зоби бијелу пшеницу,
0032 А поји га вином црвенијем.
0033 Па се диже Угљевићу Симо,
0034 Обидује војску по хоџаках,
0035 А војничке коње по сокаках:
0036 Сви су коњи зоби позобали,
0037 Позобали и попили вино
0038 До путаља Јанковић Стојана ─
0039 Нити зобље, нити пије вино,
0040 Виском вришти, а ушима стриже,
0041 Зубом вије, а копитом бије,
0042 Копа путаљ хендек копитима,
0043 Колики је хендек ископао,
0044 Два би друга мртве закопао.
0045 Виђе Симо, па се осјетио
0046 И к Стојану на пожалу пође:
0047 „А, за Бога, драги побратиме,
0048 Зла бјелега на путаља твога!”
0049 Све му што је и како је каже:
0050 „Ходи врћи војску натрагове,
0051 Да не гине с мене сиротиња!”
0052 А Стојан му ријеч говорио:
0053 „Не бој ми се, драги побратиме!
0054 Кад је такви бјелег на путаља,
0055 Вазда јесте наша рука била”.
0056 Кад то чуо Угљевићу Симо,
0057 Скочи Симо од земље на ноге,
0058 Покупи војску свуколику,
0059 Мало војске ─ шеснаест стотинах,
0060 Дивно Симо војску подијели
0061 И пред војском стави буљумбаше.
0062 Прво стави Иван капетана:
0063 „Хајде, Иво, за бедем од града,
0064 Води војске пуно шест стотинах!
0065 А ти хајде, Мато Сењанине,
0066 Води војску на стару границу!
0067 А ти хајде, Цмиљанић Илија,
0068 Води војску на Јабуку равну!
0069 Ја ћу узет’ тридесет Арватах,
0070 Све Арвате који овце пасу”.
0071 Па он јунак на дворове дође,
0072 Те дозива Мандушића Вука
0073 И једнога Шаркића Јована,
0074 Па пошто је војску разредио,
0075 Тадера је Симо говорио:
0076 „Чујеш ли ме, Иво капетане,
0077 Ја ћу повест’ тридесет Арватах
0078 И пред њима Јанковић Стојана,
0079 Довесћу их на воду Коруну.
0080 Ту ћу чекат’ тридест ђевојаках
0081 И пред њима Бегзић-капетана,
0082 А за њима на ђогину Муја,
0083 Теке буде подно поља кавга
0084 Да глас даје Удбини крвавој,
0085 Те га чују од Удбиња Турци,
0086 Три те пукнут’ на граду лубарде,
0087 И скочиће мало и велико
0088 А да на бој дође свеколико,
0089 Хоће коњик да сијече главе,
0090 Хоће пјешац да граби оружје,
0091 А најпотље брадајаге Турци
0092 Што не носе ништа од оружја,
0093 До на руке златне перјанице,
0094 А да њима бегенишу главе,
0095 А ти гледа’, Иво капетане ─
0096 Кад изљезе Турчин из Удбиња,
0097 Ти уведи војску у Удбињу
0098 Иотиди на нове дућане,
0099 Те дофати тридест зеленаках,
0100 Е ће Турчин плећи обратит’
0101 Да утече у Удбин унутра,
0102 Да се Турчин из затвора брани,
0103 Као што се вазда научио!
0104 Буљумбаше војске поведоше
0105 И на своја мјеста западоше,
0106 А отиде Симо и Стојане,
0107 Поведоше тридесет Арватах,
0108 Западоше на воду Коруну.
0109 А кад сјутра дан и зора дође,
0110 Удбинска се отворише врата
0111 И изљезе коло ђевојаках,
0112 Пред њима Бегзић капетане,
0113 А за њима на ђогину Мујо,
0114 И дођоше на воду Коруну,
0115 Тек дођоше, воду загазише.
0116 А да видиш Бегзићеву Фату:
0117 У руку је воде дофатила,
0118 Те попрсну Бојичића Ајку.
0119 То жао би Туркињи ђевојци,
0120 Па је Фати ријеч говорила:
0121 „Силна ли си, Бегзићева Фато!
0122 Твоје лице хајдук напрснуо
0123 Ка и хоће јутрос, ако Бог да!
0124 Јер сам ноћас чудан сан виђела ─
0125 Полећеше тридест јаребицах
0126 Од Удбиња, града бијелога,
0127 Попадоше на воду Коруну,
0128 А долеће тридест соколовах
0129 Од Пролома, зелене планине,
0130 У њих соко зеленијех крилах,
0131 Уфатише тридест јаребицах,
0132 То смо ти ми тридест ђевојаках,
0133 Соколови тридесет Арватах;
0134 Што је соко зеленијех крилах,
0135 То ће бити Угљевићу Симо,
0136 Јутрос те те поробит’ хајдуци!”
0137 Фатима јо’ ријеч говорила:
0138 „Не куни ме, Хајкуно ђевојко!
0139 Које би ме чудо задесило
0140 Да ја узмем влаха бијеснога,
0141 Да се крстим крстом Христовијем
0142 И да постим поста све четворо,
0143 У годину петак и сриједу,
0144 А да пијем црвенику вино
0145 И да једем крметину месо!”
0146 У ријечи што су говорили
0147 Ударио Симо и Стојане,
0148 Сваки своју бјеше уфатио ─
0149 Симо фата Хајкуну ђевојку,
0150 Силни Стојан Бегзићеву Фату.
0151 Ту је била була удовица,
0152 Удовица од седам годинах,
0153 Њу уфати Шаркића Јоване,
0154 Но га була руком дофатила,
0155 Бачила га на плећи широке,
0156 Три га гона земље понијела.
0157 Скочи Вуче, кулу уфатио,
0158 А була га дофати за руку,
0159 Шњим зелену траву поваљала,
0160 Доке дође Стојан на путаља,
0161 Те уфати булу удовицу:
0162 „Стан’, полако, була удовица!
0163 Ласно ти је тице перуљати,
0164 Но је мука урлужине старе!”
0165 Па је бије плетеном канџијом,
0166 Удара јој крвца проз кошуљу.
0167 Стан’ да видиш Бегзић-капетана:
0168 На Стојана загон учинио,
0169 Но га Стојан гађе џефердаром,
0170 Те погоди Бегзић-капетана,
0171 Па му узе главу и оружје.
0172 Виђи муке на ђогину Муја,
0173 Ка се дере пољем удбинскијем,
0174 Глас он даде Удбини крвавој,
0175 Три пукоше на граду лубарде,
0176 Истрчаше Турци на коњике,
0177 Они трче на воду Коруну.
0178 А кад виђе Иво капетане,
0179 Он уведе у Удбињу војску
0180 И дофати тридест зеленаках,
0181 Наређене што су за кавуре,
0182 Намјерсти их на врата од града.
0183 Но га срете Бегзићева љуба
0184 И познаде Ива капетана,
0185 Па је њему ријеч говорила:
0186 „Добар доша, Иво капетане!
0187 Кад су тебе поробили Турци,
0188 Ти ћеш бити моја вјерна слуга!”
0189 Скочи Иво на бедем од града,
0190 Те он гледа подно поља кавгу,
0191 Ђе се бију Турци и Арвати.
0192 Јунак ли је Симо и Стојане,
0193 Подно поља подагоне Турке,
0194 Седам-осам уграбише главах
0195 И уз поље поломише Турке.
0196 Бјеже Турци на границу стару.
0197 Ту удари Мато Сењанине,
0198 Испријека не да им лијека ─
0199 Бјеже Турци до равне Јабуке,
0200 Нете ли се на њу уставити,
0201 С кавурима боја учињети.
0202 Ту удари Цмиљанић Илија,
0203 Сила грми, крв се пролијева,
0204 У неђељу на Осјеченије
0205 Биће доста и посјеченије!
0206 Бјеже Турци на врата од града,
0207 Дочека их Иво капетане
0208 И упали тридест зеленаках ─
0209 Туку Турке како који може,
0210 Моле Бога да им припоможе,
0211 Фала Богу, чуда великога,
0212 Како лете и без крилах Турци!
0213 Лете Турци како лабудови,
0214 А падају како чавке црне.
0215 Што би мушко, све их посјекоше,
0216 Што би женско, све их покрстише,
0217 И Удбина града похараше,
0218 Како се је тадер похарао,
0219 Већ се никад направити неће.



Извор[уреди]

Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974.