Uskoci i Udbinjani
0001 Knjigu piše Ugljeviću Simo,
0002 Pa je posla pobratimu svome
0003 A na ime Janković Stojanu:
0004 „More, ču li, dragi pobratime,
0005 Jes’ li čuo, je li ti ko kaževa,
0006 Kako mene odolješe Turci?
0007 Hodi, dođi na moje dvorove,
0008 Da me pratiš morem širokijem,
0009 Hoću hodit’ Moski zemlji ravnoj,
0010 Ja u Mosku da se ljebom ranim;
0011 Kad ja, pobro, ostavih Klisuru,
0012 Ni tebe tu dobra biti neće,
0013 Al’ okupi silnovitu vojsku,
0014 Te je vodi mene na dvorove
0015 Da s Turcima boja ubijemo,
0016 A da mlogu krvcu prolijemo!”
0017 Kad Stojana knjiga dopanula,
0018 Kad on viđe što knjiga piše,
0019 Sahiju je u Sen opravio,
0020 A na ime Ivu kapetanu
0021 Da pokupi Senjane junake,
0022 A on skupi kotarske delije
0023 I ojdoše vojske uz planine
0024 I dođoše u Klisuru tvrdu.
0025 Divno Simo vojsku dočekuje,
0026 Razređuje vojsku po hodžakah,
0027 A vojničke konje po sokakah,
0028 Konjma zobi i sijena daje,
0029 A putalju Janković Stojana,
0030 Ne daje mu gore no vojniku,
0031 Njemu zobi bijelu pšenicu,
0032 A poji ga vinom crvenijem.
0033 Pa se diže Ugljeviću Simo,
0034 Obiduje vojsku po hodžakah,
0035 A vojničke konje po sokakah:
0036 Svi su konji zobi pozobali,
0037 Pozobali i popili vino
0038 Do putalja Janković Stojana ─
0039 Niti zoblje, niti pije vino,
0040 Viskom vrišti, a ušima striže,
0041 Zubom vije, a kopitom bije,
0042 Kopa putalj hendek kopitima,
0043 Koliki je hendek iskopao,
0044 Dva bi druga mrtve zakopao.
0045 Viđe Simo, pa se osjetio
0046 I k Stojanu na požalu pođe:
0047 „A, za Boga, dragi pobratime,
0048 Zla bjelega na putalja tvoga!”
0049 Sve mu što je i kako je kaže:
0050 „Hodi vrći vojsku natragove,
0051 Da ne gine s mene sirotinja!”
0052 A Stojan mu riječ govorio:
0053 „Ne boj mi se, dragi pobratime!
0054 Kad je takvi bjeleg na putalja,
0055 Vazda jeste naša ruka bila”.
0056 Kad to čuo Ugljeviću Simo,
0057 Skoči Simo od zemlje na noge,
0058 Pokupi vojsku svukoliku,
0059 Malo vojske ─ šesnaest stotinah,
0060 Divno Simo vojsku podijeli
0061 I pred vojskom stavi buljumbaše.
0062 Prvo stavi Ivan kapetana:
0063 „Hajde, Ivo, za bedem od grada,
0064 Vodi vojske puno šest stotinah!
0065 A ti hajde, Mato Senjanine,
0066 Vodi vojsku na staru granicu!
0067 A ti hajde, Cmiljanić Ilija,
0068 Vodi vojsku na Jabuku ravnu!
0069 Ja ću uzet’ trideset Arvatah,
0070 Sve Arvate koji ovce pasu”.
0071 Pa on junak na dvorove dođe,
0072 Te doziva Mandušića Vuka
0073 I jednoga Šarkića Jovana,
0074 Pa pošto je vojsku razredio,
0075 Tadera je Simo govorio:
0076 „Čuješ li me, Ivo kapetane,
0077 Ja ću povest’ trideset Arvatah
0078 I pred njima Janković Stojana,
0079 Dovesću ih na vodu Korunu.
0080 Tu ću čekat’ tridest đevojakah
0081 I pred njima Begzić-kapetana,
0082 A za njima na đoginu Muja,
0083 Teke bude podno polja kavga
0084 Da glas daje Udbini krvavoj,
0085 Te ga čuju od Udbinja Turci,
0086 Tri te puknut’ na gradu lubarde,
0087 I skočiće malo i veliko
0088 A da na boj dođe svekoliko,
0089 Hoće konjik da siječe glave,
0090 Hoće pješac da grabi oružje,
0091 A najpotlje bradajage Turci
0092 Što ne nose ništa od oružja,
0093 Do na ruke zlatne perjanice,
0094 A da njima begenišu glave,
0095 A ti gleda’, Ivo kapetane ─
0096 Kad izljeze Turčin iz Udbinja,
0097 Ti uvedi vojsku u Udbinju
0098 Iotidi na nove dućane,
0099 Te dofati tridest zelenakah,
0100 E će Turčin pleći obratit’
0101 Da uteče u Udbin unutra,
0102 Da se Turčin iz zatvora brani,
0103 Kao što se vazda naučio!
0104 Buljumbaše vojske povedoše
0105 I na svoja mjesta zapadoše,
0106 A otide Simo i Stojane,
0107 Povedoše trideset Arvatah,
0108 Zapadoše na vodu Korunu.
0109 A kad sjutra dan i zora dođe,
0110 Udbinska se otvoriše vrata
0111 I izljeze kolo đevojakah,
0112 Pred njima Begzić kapetane,
0113 A za njima na đoginu Mujo,
0114 I dođoše na vodu Korunu,
0115 Tek dođoše, vodu zagaziše.
0116 A da vidiš Begzićevu Fatu:
0117 U ruku je vode dofatila,
0118 Te poprsnu Bojičića Ajku.
0119 To žao bi Turkinji đevojci,
0120 Pa je Fati riječ govorila:
0121 „Silna li si, Begzićeva Fato!
0122 Tvoje lice hajduk naprsnuo
0123 Ka i hoće jutros, ako Bog da!
0124 Jer sam noćas čudan san viđela ─
0125 Polećeše tridest jarebicah
0126 Od Udbinja, grada bijeloga,
0127 Popadoše na vodu Korunu,
0128 A doleće tridest sokolovah
0129 Od Proloma, zelene planine,
0130 U njih soko zelenijeh krilah,
0131 Ufatiše tridest jarebicah,
0132 To smo ti mi tridest đevojakah,
0133 Sokolovi trideset Arvatah;
0134 Što je soko zelenijeh krilah,
0135 To će biti Ugljeviću Simo,
0136 Jutros te te porobit’ hajduci!”
0137 Fatima jo’ riječ govorila:
0138 „Ne kuni me, Hajkuno đevojko!
0139 Koje bi me čudo zadesilo
0140 Da ja uzmem vlaha bijesnoga,
0141 Da se krstim krstom Hristovijem
0142 I da postim posta sve četvoro,
0143 U godinu petak i srijedu,
0144 A da pijem crveniku vino
0145 I da jedem krmetinu meso!”
0146 U riječi što su govorili
0147 Udario Simo i Stojane,
0148 Svaki svoju bješe ufatio ─
0149 Simo fata Hajkunu đevojku,
0150 Silni Stojan Begzićevu Fatu.
0151 Tu je bila bula udovica,
0152 Udovica od sedam godinah,
0153 Nju ufati Šarkića Jovane,
0154 No ga bula rukom dofatila,
0155 Bačila ga na pleći široke,
0156 Tri ga gona zemlje ponijela.
0157 Skoči Vuče, kulu ufatio,
0158 A bula ga dofati za ruku,
0159 Šnjim zelenu travu povaljala,
0160 Doke dođe Stojan na putalja,
0161 Te ufati bulu udovicu:
0162 „Stan’, polako, bula udovica!
0163 Lasno ti je tice peruljati,
0164 No je muka urlužine stare!”
0165 Pa je bije pletenom kandžijom,
0166 Udara joj krvca proz košulju.
0167 Stan’ da vidiš Begzić-kapetana:
0168 Na Stojana zagon učinio,
0169 No ga Stojan gađe džeferdarom,
0170 Te pogodi Begzić-kapetana,
0171 Pa mu uze glavu i oružje.
0172 Viđi muke na đoginu Muja,
0173 Ka se dere poljem udbinskijem,
0174 Glas on dade Udbini krvavoj,
0175 Tri pukoše na gradu lubarde,
0176 Istrčaše Turci na konjike,
0177 Oni trče na vodu Korunu.
0178 A kad viđe Ivo kapetane,
0179 On uvede u Udbinju vojsku
0180 I dofati tridest zelenakah,
0181 Naređene što su za kavure,
0182 Namjersti ih na vrata od grada.
0183 No ga srete Begzićeva ljuba
0184 I poznade Iva kapetana,
0185 Pa je njemu riječ govorila:
0186 „Dobar doša, Ivo kapetane!
0187 Kad su tebe porobili Turci,
0188 Ti ćeš biti moja vjerna sluga!”
0189 Skoči Ivo na bedem od grada,
0190 Te on gleda podno polja kavgu,
0191 Đe se biju Turci i Arvati.
0192 Junak li je Simo i Stojane,
0193 Podno polja podagone Turke,
0194 Sedam-osam ugrabiše glavah
0195 I uz polje polomiše Turke.
0196 Bježe Turci na granicu staru.
0197 Tu udari Mato Senjanine,
0198 Isprijeka ne da im lijeka ─
0199 Bježe Turci do ravne Jabuke,
0200 Nete li se na nju ustaviti,
0201 S kavurima boja učinjeti.
0202 Tu udari Cmiljanić Ilija,
0203 Sila grmi, krv se prolijeva,
0204 U neđelju na Osječenije
0205 Biće dosta i posječenije!
0206 Bježe Turci na vrata od grada,
0207 Dočeka ih Ivo kapetane
0208 I upali tridest zelenakah ─
0209 Tuku Turke kako koji može,
0210 Mole Boga da im pripomože,
0211 Fala Bogu, čuda velikoga,
0212 Kako lete i bez krilah Turci!
0213 Lete Turci kako labudovi,
0214 A padaju kako čavke crne.
0215 Što bi muško, sve ih posjekoše,
0216 Što bi žensko, sve ih pokrstiše,
0217 I Udbina grada poharaše,
0218 Kako se je tader poharao,
0219 Već se nikad napraviti neće.
