Урош и Ружица
Чува овце Урош и Ружица,
Чува овце у Кунар планини.
У Уроша хиљаду оваца,
У Ружице хиљаду јањаца.
У Уроша пушка млетачкиња, 5
Штоно јесте у Млеци кована:
Три мајстора, три месеца дана,
И четврти док је извезена.
У Уроша тисова свирала,
С обе стране златом заливена, 10
И по њојзи гуја оплетена,
На среди јој глава доведена,
А на глави алем драги камен,
Чиме Урош види путовати
У по ноћи као у по дана. 15
Урош свира у тису свиралу,
Урош свира, Ружица отпева.
Њега гледа Орашанин Тале,
Па дозива Орашане Турке:
— Чујете ли, Орашани Турци, 20
Ево нама ћара и шићара,
Ево ћара у Кунар планини,
Ево ћара Урош чобанина,
И са њиме Ружица девојка.
Већ ајдемо да га погубимо 25
И Ружицу девојку узмемо. —
Па он скупи тридесет Турака
И отиде у Кунар планину.
Чекаше га летњи дан до подне,
Док ето ти Урош чобанина, 30
И он гони низ планину стадо
И са њиме Ружица девојка.
Урош свира у тису свиралу,
Урош свира, Ружица отпева.
Пуче пушка Орашанин Тала 35
Те удари Уроша чобана,
На добро га место ударио,
Баш у пуце где му куца срце,
Паде Урош у зелену траву.
Кад то виде Ружица девојка, 40
Пре Турчина брату допанула,
Те узима пушку Урошеву,
Она бега уз Кунар планину,
За њом трчи Орашанин Тале.
Окрете се Ружица девојка, 45
Те удари Орашанин Тала,
На лепо га место ударила,
Баш у чело где с' обрве вежу.
Тале паде, а Ибра допаде,
Бежи јадна Ружица девојка, 50
За њом трчи Ибро барјактару:
— Стани мени, Ружице девојко,
Да си мени јуче побјегнула,
Данас би те Ибро уватио. —
Гредом Ружа пушку напунила, 55
Ал' у страху није потпрашила.
Често Ружа пушку окресује,
Али пушка упалити неће,
Сустиже је Ибро барјактару,
Увати је за бијелу руку, 60
Па је води у своју дружину.
То од Сења нико не дочуо,
Већ дочула сеја Иванова,
Везак везућ' на тананој кули,
Па дозива Сењанина Иву: 65
— О, мој братац, Сењанине Иво,
На зло сео и вино попио,
Зар не чујеш пуцањ у планини?
Пуче пушка Урош чобанина,
Ил' је Урош благо задобио, 70
Ил' је јадан главу изгубио,
Већ ти вичи по Сењу бијелу,
И сакупи неколико друга
Те ти иди на друма широка. —
Кад то зачу Сењанине Иво, 75
Одма оде по Сењу бијелу,
Те сакупи до тридесет друга
И лати се друма широкога.
Лепо Иво друштво наредио,
Око друма стражу поставио. 80
Ал' ето ти тридесет Турака,
Они гоне Урошево стадо,
Пред њима је Ибро бар^актару
И он води Ружицу девојку,
Са Ружицом тихо разговара: 85
— Ој, Бога ти, лијепа Ружице,
Да си знала за 'ваке сватове,
Би ли нама дара понијела? —
Проговара Ружица девојка:
— Ајд' не лудуј, Ибро барјактару, 90
Сењани ће дар вама донети,
Биће дара данас од пушака,
Од пушака врућијех крушака,
Од сабаља црвених марама. —
Још Ружица у речи бијаше, 95
Пуче пушка Иве Сењанина
Те удари Ибру барјактара;
За тим пуче тридесет пушака,
Одмах паде тридесет Турака,
Оста сама на путу девојка. 100
Утом су се браћа повратила,
Повратила уз Кунар планину,
Те нађоше Урош чобанина,
Лепо њега браћа саранише,
Виш' главе му воће посадише, 105
Според њега воду изведоше,
Ко је жедан нека воде пије,
Ко ј' уморан нека се одмара.
Па одоше кроз Кунар планину,
Водећ собом Ружицу девојку. 110
Ива узе Ружу за љубовцу,
С њом у Сењу пород изродио.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
