Uroš i Ružica
Čuva ovce Uroš i Ružica,
Čuva ovce u Kunar planini.
U Uroša hiljadu ovaca,
U Ružice hiljadu janjaca.
U Uroša puška mletačkinja, 5
Štono jeste u Mleci kovana:
Tri majstora, tri meseca dana,
I četvrti dok je izvezena.
U Uroša tisova svirala,
S obe strane zlatom zalivena, 10
I po njojzi guja opletena,
Na sredi joj glava dovedena,
A na glavi alem dragi kamen,
Čime Uroš vidi putovati
U po noći kao u po dana. 15
Uroš svira u tisu sviralu,
Uroš svira, Ružica otpeva.
Njega gleda Orašanin Tale,
Pa doziva Orašane Turke:
— Čujete li, Orašani Turci, 20
Evo nama ćara i šićara,
Evo ćara u Kunar planini,
Evo ćara Uroš čobanina,
I sa njime Ružica devojka.
Već ajdemo da ga pogubimo 25
I Ružicu devojku uzmemo. —
Pa on skupi trideset Turaka
I otide u Kunar planinu.
Čekaše ga letnji dan do podne,
Dok eto ti Uroš čobanina, 30
I on goni niz planinu stado
I sa njime Ružica devojka.
Uroš svira u tisu sviralu,
Uroš svira, Ružica otpeva.
Puče puška Orašanin Tala 35
Te udari Uroša čobana,
Na dobro ga mesto udario,
Baš u puce gde mu kuca srce,
Pade Uroš u zelenu travu.
Kad to vide Ružica devojka, 40
Pre Turčina bratu dopanula,
Te uzima pušku Uroševu,
Ona bega uz Kunar planinu,
Za njom trči Orašanin Tale.
Okrete se Ružica devojka, 45
Te udari Orašanin Tala,
Na lepo ga mesto udarila,
Baš u čelo gde s' obrve vežu.
Tale pade, a Ibra dopade,
Beži jadna Ružica devojka, 50
Za njom trči Ibro barjaktaru:
— Stani meni, Ružice devojko,
Da si meni juče pobjegnula,
Danas bi te Ibro uvatio. —
Gredom Ruža pušku napunila, 55
Al' u strahu nije potprašila.
Često Ruža pušku okresuje,
Ali puška upaliti neće,
Sustiže je Ibro barjaktaru,
Uvati je za bijelu ruku, 60
Pa je vodi u svoju družinu.
To od Senja niko ne dočuo,
Već dočula seja Ivanova,
Vezak vezuć' na tananoj kuli,
Pa doziva Senjanina Ivu: 65
— O, moj bratac, Senjanine Ivo,
Na zlo seo i vino popio,
Zar ne čuješ pucanj u planini?
Puče puška Uroš čobanina,
Il' je Uroš blago zadobio, 70
Il' je jadan glavu izgubio,
Već ti viči po Senju bijelu,
I sakupi nekoliko druga
Te ti idi na druma široka. —
Kad to začu Senjanine Ivo, 75
Odma ode po Senju bijelu,
Te sakupi do trideset druga
I lati se druma širokoga.
Lepo Ivo društvo naredio,
Oko druma stražu postavio. 80
Al' eto ti trideset Turaka,
Oni gone Uroševo stado,
Pred njima je Ibro bar^aktaru
I on vodi Ružicu devojku,
Sa Ružicom tiho razgovara: 85
— Oj, Boga ti, lijepa Ružice,
Da si znala za 'vake svatove,
Bi li nama dara ponijela? —
Progovara Ružica devojka:
— Ajd' ne luduj, Ibro barjaktaru, 90
Senjani će dar vama doneti,
Biće dara danas od pušaka,
Od pušaka vrućijeh krušaka,
Od sabalja crvenih marama. —
Još Ružica u reči bijaše, 95
Puče puška Ive Senjanina
Te udari Ibru barjaktara;
Za tim puče trideset pušaka,
Odmah pade trideset Turaka,
Osta sama na putu devojka. 100
Utom su se braća povratila,
Povratila uz Kunar planinu,
Te nađoše Uroš čobanina,
Lepo njega braća saraniše,
Viš' glave mu voće posadiše, 105
Spored njega vodu izvedoše,
Ko je žedan neka vode pije,
Ko j' umoran neka se odmara.
Pa odoše kroz Kunar planinu,
Vodeć sobom Ružicu devojku. 110
Iva uze Ružu za ljubovcu,
S njom u Senju porod izrodio.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
