Урок
Вероватно да нема народа који у неком облику нема веровање о злим очима и магијске поступке заштите од њих. Зато није чудно што се у овом зборнику нашао велики број басама које се односе на зле очи.
Урок се, као и друге болести, схвата као невидљиво материјално биће које се преноси погледом (злих очију - па се зато у низу случаја ова болест зове „од очи“) или чуђењем (зато се у неким случајевима болест зове „од почудишта"). Ознаке „урок“, „од очи“, „почудиште“ односе се на исту болест (овде су сви називи посебно заступљени, зависно од тога како су их записивачи констатовали).
Урок је пре свега дечја болест, али од њега могу да настрадају и одрасли људи, као и стока, родно воће и др. Низ веровања о злим очима и уроцима код Јужних Словена приказао је Тихомир Ђорђевић у својој књизи „Зле очи у веровању Јужних Словена“ (109).
Народну представу о уроку илуструје и ова дечја успаванка:
Сан у бешу, несан мимо бешу.
Року бешу, урок мимо бешу.
Уроци ти по гори ходили,
траву пасли, с листа воду пили,
студен камен под главу метали,
теби, сине, ништа не удили.
Душмани ти под ногама били,
кано ђоги чавли и поткови.
(442, с. 127; такође вар. 268, с. 114-115)
Ко има „слатку крв“ лако бива уречен. Уречен човек се осећа слабим, боли га глава и мука му је (281, с. 225).
Новорођенчету су на главу стављали капицу са предметима који треба да га заштите од урока: семе ол белог лука, пробушен стари новац, ђинђуву, кућице пужића, а жене којима су деци умирала стављале су још на капицу ногу од корњаче и мали масат који је ковач ковао у „глуво доба ноћи“ (177, с. 74). А некад деци пришију на леђа на хаљину зечји реп и тада говоре:
Репцу се чудио,
небу гледао,
трња пуне прсте добио,
на боке кући ишао.
Моме чеду здрави зуби били,
више натраг него напред.
(86, с. 461)
Од ове болести постоји већи број магијских лечења. Овде ћемо навести три.
Бајач успе неначету воду у суд (обично у тањир), па откине од повратка једно парче - „плетер“ и метне га заједно с босиљком у ту воду; још узме неко парче од одеће болесника - „белег“, па и то стави у воду. Затим извади три жива угљена и сваки запамти како изгледа: један је „урок“, други „прозор“, трећи „завид“. Онда прво маказама прекрсги воду и пусти „урок“ у воду говорећи:
Свети Петар башту гради,
мајка божја биље сади:
здрав био ко брао,
лек био коме дао.
Затим опет воду прекрсти маказама и баци „прозор“, рекавши то исто, па се то уради и са „завидом“. Ако „урок“ падне на дно суда, онда је болесник „уречен“, ако „прозор“ онда је „прозревен“, ако „завид“ онда „болује од зависти“. Ако се пак и белег и босиљак и плетер - све у једно скупи па иде око суда (на води) и заустави се на оном крају који је окренут вратима, онда ће болесник умрети; ако се све скупи на средини и падне на дно, онда је „пала мука на срце“, тј. болесник тешко болује, али ће оздравити.
Овом водом се после умије болесник по глави, испод пазуха и пере руке до лаката, а бајач онда однесе ту воду до ватре, па умочивши руке у њу попрска ватру три пута и каже:
Ватра у ватру,
здрављеу главу!
Бајач пролије ову воду иза кућних врата, на мачку или пса: ико је пас отресао са себе и болесник ће се отрести болести; ако је не отресе болесник ће умрети.
На овај начин се могу лечити и друге болести (36, с. 310 - 311).
Други начин бајања од урока је следећи: Узму из три куће, из три чаше по мало вина, па у то вино две жене удовице ставе по три жива жара. Нађу и трећу удовицу, која на ђубришту кроз решето тим вином поспе болесника и изговори:
Очи отклапам, уроци заклапам,
какав гос’ дошеја,
такву му каву давали.
Ће пије, па ће си иде.
(102, с. 575)
Трећи начин: Бајач узме болесника пред себе или у наручје, па напуни уста водом. Из уста сипа воду на длан, а с длана баца воду на врелу пећ или ватру, па болесника мокром шаком (леве руке) умива, говорећи: „Лева рука крста нема, на мог (Стојана) урок нема“. То ради три пута (као и све остале радње). Затим говори: Бежи, поган од погани, овамо је већи поган“. После овога бајач подигне предњи скут кошуље, па бришући болесника по лицу каже: „Каква млада невеста, онаквим се убрусом убрисала; какав кум, онаквим се канавцем убрисао“. А затим понавља: „Бежи, поган од погани ..." Затим наставља: „Бежи, сели се, одлази у чарну гору, у мутну воду, на турску свадбу, у чивутско гробље, где петао не пева...“ Некад бајач обрише и полни орган кошуљом, па бришући тиме лице болесника каже: „Бежи, чудо од чуда, овамо је веће чудо!“ (252, с. 295).
Већи део басама од урока на српскохрватском и бугарском језику су само варијантни облици једне исте басме. Нпр.:
Сива птица фьрчеше,
бело млеко капеше,
по камене капеше,
камене се пукнаа.
Да се пукнат тиа очи,
дек са (Иванка) урочасале.
Ако баде маш,
джуна му са пукнула;
ако баде жена,
боска и са пукнала;
ако баде мома, коса и слетела.
(539, с. 115-116; сличне форме: 511, с. 150; 556, с. 69; 581, с. 156)
Черна крава
черно теле отелила,
сама го отелила,
сама го и задоила,
сама го ручьсала,
сама му уроци зализала.
(585, с. 146; варијанте: 534, с. 412-413; 539, с. 97; 570, с. 143)
Оздол иде чуден човек
и носи чудна секира,
та оҋде у чудни гора,
та отсече чудно дрьво,
та го однесе на чудна ньива, (...)
(574, с. 142-134; варијанте: 536, с. 150; 539, с. 116; 570, с. 142, 143; 586, с. 103)
Излела е змиҋа
уд евурову коренье,
ут скьанувиту каменье:
с едно оку вогьану,
с другу оку огньану;
пукна са вогьану,
угаси огньану.
(553, с. 90; варијанте: 483, с. 120; 540, с. 30; 545, с. 264)
Басма бр. 560 је записана у с. Плужини код Сврљига од Иконије Раденковић (октобра 1973. године).
Велики број басама од урока није могао бити овде наведен. Нпр.: 9, 250; 10, с. 358 б; 18, с. 34; 60, с. 37; 67, с. 13; 148, с. 75-76; 176, с. 134-135; 179, с. 161-163; 209; 265, с. 233; 299, с. 143-144; 338, с. 16, 18-20, 22, 26-28; 347, с. 64; 377 - око 25 примера).
Референце[уреди]
Извор[уреди]
- Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 433-432.