Urok
Verovatno da nema naroda koji u nekom obliku nema verovanje o zlim očima i magijske postupke zaštite od njih. Zato nije čudno što se u ovom zborniku našao veliki broj basama koje se odnose na zle oči.
Urok se, kao i druge bolesti, shvata kao nevidljivo materijalno biće koje se prenosi pogledom (zlih očiju - pa se zato u nizu slučaja ova bolest zove „od oči“) ili čuđenjem (zato se u nekim slučajevima bolest zove „od počudišta"). Oznake „urok“, „od oči“, „počudište“ odnose se na istu bolest (ovde su svi nazivi posebno zastupljeni, zavisno od toga kako su ih zapisivači konstatovali).
Urok je pre svega dečja bolest, ali od njega mogu da nastradaju i odrasli ljudi, kao i stoka, rodno voće i dr. Niz verovanja o zlim očima i urocima kod Južnih Slovena prikazao je Tihomir Đorđević u svojoj knjizi „Zle oči u verovanju Južnih Slovena“ (109).
Narodnu predstavu o uroku ilustruje i ova dečja uspavanka:
San u bešu, nesan mimo bešu.
Roku bešu, urok mimo bešu.
Uroci ti po gori hodili,
travu pasli, s lista vodu pili,
studen kamen pod glavu metali,
tebi, sine, ništa ne udili.
Dušmani ti pod nogama bili,
kano đogi čavli i potkovi.
(442, s. 127; takođe var. 268, s. 114-115)
Ko ima „slatku krv“ lako biva urečen. Urečen čovek se oseća slabim, boli ga glava i muka mu je (281, s. 225).
Novorođenčetu su na glavu stavljali kapicu sa predmetima koji treba da ga zaštite od uroka: seme ol belog luka, probušen stari novac, đinđuvu, kućice pužića, a žene kojima su deci umirala stavljale su još na kapicu nogu od kornjače i mali masat koji je kovač kovao u „gluvo doba noći“ (177, s. 74). A nekad deci prišiju na leđa na haljinu zečji rep i tada govore:
Repcu se čudio,
nebu gledao,
trnja pune prste dobio,
na boke kući išao.
Mome čedu zdravi zubi bili,
više natrag nego napred.
(86, s. 461)
Od ove bolesti postoji veći broj magijskih lečenja. Ovde ćemo navesti tri.
Bajač uspe nenačetu vodu u sud (obično u tanjir), pa otkine od povratka jedno parče - „pleter“ i metne ga zajedno s bosiljkom u tu vodu; još uzme neko parče od odeće bolesnika - „beleg“, pa i to stavi u vodu. Zatim izvadi tri živa ugljena i svaki zapamti kako izgleda: jedan je „urok“, drugi „prozor“, treći „zavid“. Onda prvo makazama prekrsgi vodu i pusti „urok“ u vodu govoreći:
Sveti Petar baštu gradi,
majka božja bilje sadi:
zdrav bio ko brao,
lek bio kome dao.
Zatim opet vodu prekrsti makazama i baci „prozor“, rekavši to isto, pa se to uradi i sa „zavidom“. Ako „urok“ padne na dno suda, onda je bolesnik „urečen“, ako „prozor“ onda je „prozreven“, ako „zavid“ onda „boluje od zavisti“. Ako se pak i beleg i bosiljak i pleter - sve u jedno skupi pa ide oko suda (na vodi) i zaustavi se na onom kraju koji je okrenut vratima, onda će bolesnik umreti; ako se sve skupi na sredini i padne na dno, onda je „pala muka na srce“, tj. bolesnik teško boluje, ali će ozdraviti.
Ovom vodom se posle umije bolesnik po glavi, ispod pazuha i pere ruke do lakata, a bajač onda odnese tu vodu do vatre, pa umočivši ruke u nju poprska vatru tri puta i kaže:
Vatra u vatru,
zdravljeu glavu!
Bajač prolije ovu vodu iza kućnih vrata, na mačku ili psa: iko je pas otresao sa sebe i bolesnik će se otresti bolesti; ako je ne otrese bolesnik će umreti.
Na ovaj način se mogu lečiti i druge bolesti (36, s. 310 - 311).
Drugi način bajanja od uroka je sledeći: Uzmu iz tri kuće, iz tri čaše po malo vina, pa u to vino dve žene udovice stave po tri živa žara. Nađu i treću udovicu, koja na đubrištu kroz rešeto tim vinom pospe bolesnika i izgovori:
Oči otklapam, uroci zaklapam,
kakav gos’ došeja,
takvu mu kavu davali.
Će pije, pa će si ide.
(102, s. 575)
Treći način: Bajač uzme bolesnika pred sebe ili u naručje, pa napuni usta vodom. Iz usta sipa vodu na dlan, a s dlana baca vodu na vrelu peć ili vatru, pa bolesnika mokrom šakom (leve ruke) umiva, govoreći: „Leva ruka krsta nema, na mog (Stojana) urok nema“. To radi tri puta (kao i sve ostale radnje). Zatim govori: Beži, pogan od pogani, ovamo je veći pogan“. Posle ovoga bajač podigne prednji skut košulje, pa brišući bolesnika po licu kaže: „Kakva mlada nevesta, onakvim se ubrusom ubrisala; kakav kum, onakvim se kanavcem ubrisao“. A zatim ponavlja: „Beži, pogan od pogani ..." Zatim nastavlja: „Beži, seli se, odlazi u čarnu goru, u mutnu vodu, na tursku svadbu, u čivutsko groblje, gde petao ne peva...“ Nekad bajač obriše i polni organ košuljom, pa brišući time lice bolesnika kaže: „Beži, čudo od čuda, ovamo je veće čudo!“ (252, s. 295).
Veći deo basama od uroka na srpskohrvatskom i bugarskom jeziku su samo varijantni oblici jedne iste basme. Npr.:
Siva ptica fьrčeše,
belo mleko kapeše,
po kamene kapeše,
kamene se puknaa.
Da se puknat tia oči,
dek sa (Ivanka) uročasale.
Ako bade maš,
džuna mu sa puknula;
ako bade žena,
boska i sa puknala;
ako bade moma, kosa i sletela.
(539, s. 115-116; slične forme: 511, s. 150; 556, s. 69; 581, s. 156)
Černa krava
černo tele otelila,
sama go otelila,
sama go i zadoila,
sama go ručьsala,
sama mu uroci zalizala.
(585, s. 146; varijante: 534, s. 412-413; 539, s. 97; 570, s. 143)
Ozdol ide čuden čovek
i nosi čudna sekira,
ta oҋde u čudni gora,
ta otseče čudno drьvo,
ta go odnese na čudna nьiva, (...)
(574, s. 142-134; varijante: 536, s. 150; 539, s. 116; 570, s. 142, 143; 586, s. 103)
Izlela e zmiҋa
ud evurovu korenьe,
ut skьanuvitu kamenьe:
s edno oku vogьanu,
s drugu oku ognьanu;
pukna sa vogьanu,
ugasi ognьanu.
(553, s. 90; varijante: 483, s. 120; 540, s. 30; 545, s. 264)
Basma br. 560 je zapisana u s. Plužini kod Svrljiga od Ikonije Radenković (oktobra 1973. godine).
Veliki broj basama od uroka nije mogao biti ovde naveden. Npr.: 9, 250; 10, s. 358 b; 18, s. 34; 60, s. 37; 67, s. 13; 148, s. 75-76; 176, s. 134-135; 179, s. 161-163; 209; 265, s. 233; 299, s. 143-144; 338, s. 16, 18-20, 22, 26-28; 347, s. 64; 377 - oko 25 primera).
Reference[uredi]
Izvor[uredi]
- Radenković, Ljubinko: Narodne basme i bajanja; Gradina, Niš; : Jedinstvo, Priština; Svetlost Kragujevac, 1982., str. 433-432.