Уродиле туње Тановића
али оне Капетановлћа.
Подбира их снаха и заова,
снаха блиједа, а заова бијела.
Проговара заовица млада: 5
— Што си тако у образу блиједа?
Јеси л’ блиједа у матере била?
— Нисам блиједа у матере била,
већ сам блиједа откад у двор дођох!
— Јеси л’ таква с везир паше баба, 10
ил’ од наше пашинице мајке,
ил’ од мене, младе заовдце,
ил’ од нашег слуге Хусејина,
ил’ од мога брата Мухамеда?
— Нисам блиједа с везир паше баба, 15
ни од наше пашинице мајке,
ни од тебе, миле заовице,
ни од вашег слуге Хусејина,
већ од твоса брата Мухамеда.
Док ми дође, пола ноћи прође, 20
док обљуби и зора заруди.
Стид је мене везир паше баба,
стид је мене пашинице мајке,
а и тебе, миле заовице,
и вашега слуге Хусејина, 25
и земљице, што по њојзи ходам!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 701.
