[Уранила млада Павловица]
Уранила млада Павловица,
Уранила цвеће заливати.
Кад је дошла до рана невена,
Овако је млада беседила,
- Ој невену, моје рано цвеће, 5
Залуд цветаш кад семена немаш,
Когод и ја млада Павловица;
Ево данас девет годиница,
Како носим руво невестино,
Па сам боља неголи девојка. 10
Павле љуби полуноћ — девојку,
А на мене Павле и не гледа. —
То је слуш’о Јанин млађи девер:
— Ао Јано, моја мила снајо!
Јел’ истина што си говорила? — 15
Али Јана њему проговара:
— Истина је и опет ћу рећи! —
Ал’ беседи Јанин млађи девер:
— Ао Јано, моја мила снајо!
Иди тамо горе на чардаке, 20
Намести ми мекану постељу,
Дужи дугу ал' немој широку,
Па ми метни сабљу чело главе! —
То је јана једва дочекала,
Она оде горе на чардаке, 25
Па намешта мекану постељу,
Дужи дугу а неће широку,
П’ она меће сабљу чело главе.
Кад’ је било око пола ноћи,
Стаде тутња од златних папуча, 30
И звектање од златни прстења.
Тад беседи полуноћ - девојка:
— Устај, устај, Павлова робињо!
Устај, устај, отвори ми врата!
Уста Јана, па отвори врата, 35
Али ђипи Јанин млађи девер,
Па он узе сабљу више главе,
Па ухвати полуноћ — девојку,
Ухвати је за те беле руке,
Одсече јој руке до лаката, 40
Извади јој оба чарна ока,
Па их уви у свил'ну мараму:
— Иди сада полуноћ — девојко,
Па се удри од стене до стене,
Као птица од гране до гране! 45
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
