[Uranila mlada Pavlovica]
Uranila mlada Pavlovica,
Uranila cveće zalivati.
Kad je došla do rana nevena,
Ovako je mlada besedila,
- Oj nevenu, moje rano cveće, 5
Zalud cvetaš kad semena nemaš,
Kogod i ja mlada Pavlovica;
Evo danas devet godinica,
Kako nosim ruvo nevestino,
Pa sam bolja negoli devojka. 10
Pavle ljubi polunoć — devojku,
A na mene Pavle i ne gleda. —
To je sluš’o Janin mlađi dever:
— Ao Jano, moja mila snajo!
Jel’ istina što si govorila? — 15
Ali Jana njemu progovara:
— Istina je i opet ću reći! —
Al’ besedi Janin mlađi dever:
— Ao Jano, moja mila snajo!
Idi tamo gore na čardake, 20
Namesti mi mekanu postelju,
Duži dugu al' nemoj široku,
Pa mi metni sablju čelo glave! —
To je jana jedva dočekala,
Ona ode gore na čardake, 25
Pa namešta mekanu postelju,
Duži dugu a neće široku,
P’ ona meće sablju čelo glave.
Kad’ je bilo oko pola noći,
Stade tutnja od zlatnih papuča, 30
I zvektanje od zlatni prstenja.
Tad besedi polunoć - devojka:
— Ustaj, ustaj, Pavlova robinjo!
Ustaj, ustaj, otvori mi vrata!
Usta Jana, pa otvori vrata, 35
Ali đipi Janin mlađi dever,
Pa on uze sablju više glave,
Pa uhvati polunoć — devojku,
Uhvati je za te bele ruke,
Odseče joj ruke do lakata, 40
Izvadi joj oba čarna oka,
Pa ih uvi u svil'nu maramu:
— Idi sada polunoć — devojko,
Pa se udri od stene do stene,
Kao ptica od grane do grane! 45
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
