Украдена и повраћена Јела Сунорића
0001 Фалио се Сењанине Иво
0002 А у Сењу пред дружином својом,
0003 Да ће градит танахну галију
0004 Од лакога дрва смоковине,
0005 На њу весла тешке буковине
0006 А арболе од шишљиковине,
0007 На њу једра од свиле модрице
0008 Да се модри као сиње море,
0009 Да с’ у мору познати не може;
0010 Да ће робит крајем Далмацију
0011 До Новога, града бијелога
0012 Све до б’јела Сунорића двора
0013 Поробити дворе Сунорића,
0014 Заробити Сунорића Јелу,
0015 Вјереницу Рајковића Божа,
0016 Довести је Сењу бијеломе
0017 Сестри Анђи својој за робињу.
0018 Што је реко, то је учинио:
0019 Он сагради танахну галију
0020 Од лакога дрва смоковине,
0021 На њу весла тешке буковине,
0022 А арболе од шишљиковине,
0023 На њу једра од свиле модрице,
0024 Па заједри испод Сења града.
0025 Он ми роби крајем Далмације
0026 До Новога града бијелога;
0027 Он је Нови здраво поробио
0028 И одвео Јелу Сунорића,
0029 Довео је Сењу бијеломе
0030 Анђи сестри својој за робињу.
0031 А кад види Рајковићу Божо,
0032 Што учини Сењанине Иво,
0033 Он приправи танахну галију,
0034 На њу крца трга свакојега:
0035 Свиле, платна, сјајних огледала,
0036 Па заједри до Сења б’јелога.
0037 А кад Божо под Сењ б’јели дође,
0038 Он ми посла младога телала,
0039 Да телали по Сењу б’јеломе:
0040 Да је сваке дошло трговине,
0041 Свиле, платна, сјајних огледала!
0042 То је чула сестра Иванова,
0043 Пак дозивље своју робињицу,
0044 Робињицу Јелу Сунорића,
0045 Пак ми пођу Сењу на обалу
0046 И од брода дозивље трговца:
0047 „Трга носи Сењу на обалу,
0048 Да ја млада купујем дјевојка,
0049 Изабирем, што је мени драго!”
0050 Проговара Рајковићу Божо:
0051 „Не ћу, млада од Сења дјевојко.
0052 Кад сам прије продавао трга,
0053 На обалу ја сам износио:
0054 Трговину моју су разн’јели,
0055 А нису ми ни полу платили.
0056 Шетај у брод, од Сења дјевојко,
0057 Изабири, што је теби драго!”
0058 Кад то чула сестра Иванова
0059 Свила скуте, у брод ушетала
0060 А поред ње Јеле Сунорића.
0061 Стала млада избират дјевојка.
0062 Носи Божо везену мараму:
0063 „Је л’ ти драга, од Сења дјевојко?”
0064 То видјела Сунорића Јела,
0065 Пак поцмили како гуја љута:
0066 „Боже мили, чуда великога!
0067 То је моја везена марама.
0068 Коју ја сам у Новоме везла,
0069 А сада се по Сењу продава!”
0070 Кад то чула сестра Иванова,
0071 Замлатицом једном је удрила,
0072 А мрнари пос’јеку гумине
0073 И заједре испод Сења града.
0074 Кад дјевојка избра трговину,
0075 Она скупи и плати трговцу,
0076 Иде да ће б’јелу Сењу поћи,
0077 Али Сења ни видјет не може.
0078 Хтјела млада скочити у море,
0079 Ухити је Рајковићу Божо
0080 За свилене дјевојчине скуте.
0081 Говори јој Јеле Сунорића:
0082 „Нека знадеш, сестро Иванова!
0083 Ти си мени зла у Сењу била,
0084 Ја ћу теби гора у Новоме.”
0085 Здраво Божо дође до Новога
0086 И доведе вјереници својој
0087 Анђелију младу за робињу.
