Ukradena i povraćena Jela Sunorića
0001 Falio se Senjanine Ivo
0002 A u Senju pred družinom svojom,
0003 Da će gradit tanahnu galiju
0004 Od lakoga drva smokovine,
0005 Na nju vesla teške bukovine
0006 A arbole od šišljikovine,
0007 Na nju jedra od svile modrice
0008 Da se modri kao sinje more,
0009 Da s’ u moru poznati ne može;
0010 Da će robit krajem Dalmaciju
0011 Do Novoga, grada bijeloga
0012 Sve do b’jela Sunorića dvora
0013 Porobiti dvore Sunorića,
0014 Zarobiti Sunorića Jelu,
0015 Vjerenicu Rajkovića Boža,
0016 Dovesti je Senju bijelome
0017 Sestri Anđi svojoj za robinju.
0018 Što je reko, to je učinio:
0019 On sagradi tanahnu galiju
0020 Od lakoga drva smokovine,
0021 Na nju vesla teške bukovine,
0022 A arbole od šišljikovine,
0023 Na nju jedra od svile modrice,
0024 Pa zajedri ispod Senja grada.
0025 On mi robi krajem Dalmacije
0026 Do Novoga grada bijeloga;
0027 On je Novi zdravo porobio
0028 I odveo Jelu Sunorića,
0029 Doveo je Senju bijelome
0030 Anđi sestri svojoj za robinju.
0031 A kad vidi Rajkoviću Božo,
0032 Što učini Senjanine Ivo,
0033 On pripravi tanahnu galiju,
0034 Na nju krca trga svakojega:
0035 Svile, platna, sjajnih ogledala,
0036 Pa zajedri do Senja b’jeloga.
0037 A kad Božo pod Senj b’jeli dođe,
0038 On mi posla mladoga telala,
0039 Da telali po Senju b’jelome:
0040 Da je svake došlo trgovine,
0041 Svile, platna, sjajnih ogledala!
0042 To je čula sestra Ivanova,
0043 Pak dozivlje svoju robinjicu,
0044 Robinjicu Jelu Sunorića,
0045 Pak mi pođu Senju na obalu
0046 I od broda dozivlje trgovca:
0047 „Trga nosi Senju na obalu,
0048 Da ja mlada kupujem djevojka,
0049 Izabirem, što je meni drago!”
0050 Progovara Rajkoviću Božo:
0051 „Ne ću, mlada od Senja djevojko.
0052 Kad sam prije prodavao trga,
0053 Na obalu ja sam iznosio:
0054 Trgovinu moju su razn’jeli,
0055 A nisu mi ni polu platili.
0056 Šetaj u brod, od Senja djevojko,
0057 Izabiri, što je tebi drago!”
0058 Kad to čula sestra Ivanova
0059 Svila skute, u brod ušetala
0060 A pored nje Jele Sunorića.
0061 Stala mlada izbirat djevojka.
0062 Nosi Božo vezenu maramu:
0063 „Je l’ ti draga, od Senja djevojko?”
0064 To vidjela Sunorića Jela,
0065 Pak pocmili kako guja ljuta:
0066 „Bože mili, čuda velikoga!
0067 To je moja vezena marama.
0068 Koju ja sam u Novome vezla,
0069 A sada se po Senju prodava!”
0070 Kad to čula sestra Ivanova,
0071 Zamlaticom jednom je udrila,
0072 A mrnari pos’jeku gumine
0073 I zajedre ispod Senja grada.
0074 Kad djevojka izbra trgovinu,
0075 Ona skupi i plati trgovcu,
0076 Ide da će b’jelu Senju poći,
0077 Ali Senja ni vidjet ne može.
0078 Htjela mlada skočiti u more,
0079 Uhiti je Rajkoviću Božo
0080 Za svilene djevojčine skute.
0081 Govori joj Jele Sunorića:
0082 „Neka znadeš, sestro Ivanova!
0083 Ti si meni zla u Senju bila,
0084 Ja ću tebi gora u Novome.”
0085 Zdravo Božo dođe do Novoga
0086 I dovede vjerenici svojoj
0087 Anđeliju mladu za robinju.
