Украдена Ајка Рујичина
0001 Пију вино до три побратима
0002 У Котару, у пјаној механи.
0003 Да вам сва три по имену кажем:
0004 Једном име Јанковић Стојане,
0005 Другом име Смиљанић Илија,
0006 А треће је Иван капетане.
0007 Кад се побри вина напојили,
0008 Докле вино угријало т’јело,
0009 А ракија р’јечи отворила,
0010 Док повикну Јанковић Стојане:
0011 „О мој побре, Иво капетане,
0012 Што се, побре, не ожениш, Иво?
0013 Што ти чекаш, јада дочекао,
0014 Што ли гледаш, оком не видио?
0015 Што имаде твојијех врсника,
0016 Сви се, побре, давно поженише,
0017 А што имаш својијех врсница,
0018 Све се, побре, давно поудаше;
0019 Уз кољено свака чедо нина,
0020 А ти с’, Иво, н’јеси ни вјерио!
0021 Жао ми је такова јунака,
0022 Гдје у кули никога не има
0023 Изван Бога и дората свога.
0024 А ти идеш по дугој планини,
0025 Често слазиш на Удбину равну;
0026 Намјера те може намјерити,
0027 Да би русу изгубио главу,
0028 Да од тебе племе не остане,
0029 А племена од таког јунака,
0030 Грехота је, оба ми свијета!”
0031 Ал повика Иво капетане,
0032 „Послушај ме, побратиме драги!
0033 Ево бих се јунак оженио:
0034 Ја обиђох земље и градове,
0035 Ал не нађох за мене дјевојку,
0036 Нег ме једноћ дорат наносио
0037 На Кладушу на бијела града,
0038 А до куле кладушког Рујице.
0039 Ја погледах на демир-пенџере
0040 Док упазих Ајку Рујичину.
0041 А каква је, шинула је гуја,
0042 Да је такве у Турчина нема,
0043 У Турчина, ни у каурина,
0044 А до Ајке, љепоте дјевојке.
0045 Ја ти цури добро јутро вичем,
0046 Она мени боље прихватила:
0047 „Да си здраво, Иво капетане,
0048 Од Котара, од влашкога града!”
0049 А ја јесам Ајки бесједио:
0050 „О Ајкуло, срце из њедара,
0051 Да те питам: би ли пошла за ме,
0052 Да не питам: би ли дошла сама?”
0053 Нато мени цура бесједила:
0054 „Послушај ме, Иво капетане,
0055 Да ме питаш, не бих пошла за те,
0056 Да не питаш, не бих дошла сама,
0057 Јер сам цура давно обећана
0058 За јунака Нукић Ибрахима,
0059 Што га нема таквога јунака
0060 У Турчина, ни у каурина.
0061 Нег ако те породила мајка,
0062 Јуначкијем опасала пасом,
0063 Ти уграби мене у Турчина,
0064 Па ме води на Котаре равне,
0065 Ти ме крсти и жени се за ме!”
0066 Ја сам цури тврду вјеру дао,
0067 Да ме чека до мјесец данака,
0068 Док одморим себе и дората,
0069 Тад ћу јунак на Кладушу сићи
0070 И дјевојку младу одводити;
0071 Ево, сад ће изаћ’ мјесец дана.”
0072 Ал повикну Смиљанић Илија:
0073 »Сједи, Иво, од кучке копиле,
0074 Гдје ће за те цура доходити,
0075 Кад ти нигдје ништа не имадеш
0076 Изван Бога и дората свога?
0077 Да ти знадеш Нукић Ибрахима!
0078 Та нема га бољега јунака
0079 У Турчина, ни у каурина;
0080 Тко ће њему на мејдан изаћи?
0081 Не има га ни богатијега
0082 У Турчина, ни у каурина.
0083 Да ти знадеш, у Нукића, Иво
0084 Двоје златне ковче од дв’је оке
0085 Све но, брате, од сухога злата!
0086 Да ти знадеш Нукић Ибрахима,
0087 Гдје имаде двоје токе сјајне,
0088 Двоје златне токе од дв’је оке!
0089 Да ти знадеш Нукић Ибрахима:
0090 На глави му капа самур-капа,
0091 А на капи дванест перјаница,
0092 А међ њима једне птице крило,
0093 Све се крило на чекрке вило,
0094 У сахату све по седам пута;
0095 То му каже, који вјетар пуше.
0096 И то све је од сухога злата.
0097 Да ти знадеш Нукић Ибрахима!
0098 Он имаде двије пушке мале,
0099 Обје су му заковане пусте
0100 Све у срму и у сухо злато.
0101 На пушкама два турска имена:
0102 Једно име: Ајка Рујичина,
0103 А друго је: Нукић Ибрахиме
0104 Са Удбине, са турске крајине.
0105 Да ти знадеш Нукић Ибрахима!
0106 Он имаде сабљу оковану
0107 Све у срму и у чисто злато,
0108 А балчаци драги каменови;
0109 На балчаку два турска имена:
0110 Једно име: Ајка Рујичина,
0111 А друго је: Нукић Ибрахиме
0112 Са Удбине, са турскога града.
0113 Да о њему јоштер чудо кажем:
0114 На руци му прстен диоманат,
0115 Који ваља царевога града.
0116 На прстену два турска имена:
0117 Једно име: Нукић Ибрахиме,
0118 А друго је: Ајка Рујичина.”
0119 Кад то чуо Иво капетане,
0120 Плану Иво кано ватра жива,
0121 Ода тала на ноге скочио,
0122 Па но виче, што му грло даје:
0123 „О Илија, пси ти гребли мајку!
0124 У чему се имаш поносити?
0125 Гдје си скоро курву оженио,
0126 Оженио зенђил удовицу,
0127 Дон’јела ти двоје токе златне.”
0128 Иза тога Иво проговара:
0129 „О мој побре, Јанковић Стојане,
0130 Ја ти одох на Кладушу равну
0131 А до куле кладушког Рујице.
0132 Ако ли бих погинуо, побре,
0133 Ради мене, ко бих и ја тебе!
0134 Ако ли бих засужњио, побре,
0135 Гледај мене избавити, побре!
0136 Гледај мене, ко бих и ја тебе.”
0137 Тад га Иво пољуби у лице,
0138 А најпосл’је међу очи црне,
0139 Гдје се, побре, соколови љубе.
0140 Па га ево до дората свога.
0141 Покупи му четири вериге,
0142 „Језус!” рече, на дората клече,
0143 Па удари кроз Котаре равне;
0144 Не иде ми б’јелој кули својој,
0145 Него иде до бијеле куле,
0146 А до куле побратима свога,
0147 Побратима Златарића Мата.
0148 „Јес’ на кули, побратиме Мато?”
0149 Мато му се са куле одзивље,
0150 На демире наслонио зубе.
0151 Тад му Иво бесједит стануо:
0152 „Побратиме, Златарићу Мато,
0153 Мореш ли ми саковати ковче,
0154 Двије златне ковче од дв’је оке?”
0155 „„Могу, побре, за готове новце.””
0156 „Можеш ли ми саковати, побре,
0157 Двије сјајне токе од двије оке,
0158 Све но, побре, од сухога злата?
0159 Можеш ли ми саковати, побре,
0160 Саковати двије пушке мале,
0161 Све у срму и у чисто злато:
0162 На пушкама два турска имена,
0163 Једно име Ајке Рујичине,
0164 Друго име Нукић Ибрахима?
0165 Можеш ли ми саковати, побре,
0166 Саковати прстен диоманат,
0167 Који ваља царевога града,
0168 На прстену два турска имена:
0169 Једно име Ајке Рујичине,
0170 Друго име Нукиц Ибрахима?
0171 Можеш ли ми саковати, побре,
0172 Саковати капу самур-капу,
0173 А на капи дванест перјаница,
0174 А тринесто једне птице крило,
0175 Да се крило на чекрке вије,
0176 У сахату све по седам пута,
0177 Да ми каже, који вјетар пуше,
0178 Све но, побре, од сухога злата?”
0179 Одговара Златарићу Мато:
0180 „Могу, побре, за готове новце.”
0181 „„Онда сакуј до недјељу дана!””
0182 Па отоле одлазио Иво,
0183 Па потјера под собом дорина,
0184 Потјера га кроз Котаре равне,
0185 Дотјера га својој кули б’јелој.
0186 Ту прихвати меса овновине
0187 И прихвати круха бијелога
0188 И уза то вина црвенога.
0189 Сједе јунак пити хладно вино,
0190 Сједе јести овновину месо.
0191 Сједи Иво за недјељу дана;
0192 Док недјеља прва доходила,
0193 Ода тала на ноге скочио,
0194 Па прихвати бистра џефердара
0195 И узимље двије егбе блага,
0196 Све но, побре, жутога цекина,
0197 Па но носи до дората свога,
0198 Те но меће коњу по сапима,
0199 Он се меће коњу на рамена,
0200 Па удари под собом дорина,
0201 Докле дође до бијеле куле
0202 Побратима Златарића Мата,
0203 Па он Мата испод куле виче:
0204 „Побратиме, Златарићу Мато,
0205 Јеси ли ми направио, побро,
0206 Што сам теби скоро наредио?”
0207 А повикну Златарићу Мато:
0208 „Причекај ме, побратиме Иво,
0209 Сад ћу сићи под бијелу кулу.”
0210 А Иво га причекао био.
0211 Ал ево ти Златарића Мата,
0212 Све му носи, што је наредио.
0213 Кад се Иво тога добавио,
0214 На се јунак све је ударио;
0215 Сину јунак ко на гори сунце,
0216 Одговара прама жарку сунцу:
0217 Пољепши је од сваке дјевојке,
0218 И од Ајке, лијепе дјевојке.
0219 Па узимље зелену доламу,
0220 Простире је по зеленој трави
0221 Те узимље двије егбе блага,
0222 Па истресе по зеленој трави.
0223 Па је Иво бесједит стануо:
0224 „Побратиме, Златарићу Мато,
0225 Ево теби жутијех цекина,
0226 Још цекина у мене имаде!”
0227 Кад је Мато р’јечи разумио,
0228 Стаде жуте одбрајат цекине:
0229 Егбе и по изброји цекина,
0230 Пола егбе Иви остануло.
0231 Док повикну Иво капетане:
0232 „Сућур мени, милом Богу хвала,
0233 Остаде ми по егбе цекина,
0234 Што ми може за ашлука бити,
0235 За ашлука и за дуга пута!”
0236 Па се метну коњу на рамена,
0237 Удри коња чизмам’ и мамузам’,
0238 Па полеће кано ластавица,
0239 Оде Иво на Удбину равну.
0240 Све планине редом проходио,
0241 Куд гођ иђе, на Кладушу сиђе,
0242 До лијепе Рујичине куле.
0243 У л’јепо је доба приходио,
0244 Кад су Турци за вечером били,
0245 Па одсједе коња од мегдана,
0246 Уводи га у мермер-авлију,
0247 У авлију кладушког Рујице,
0248 Па се шета око б’јеле куле,
0249 Не би л’ кога опазио Иво,
0250 Док упази муму на пенџеру.
0251 А Иву је добра срећа била:
0252 Оскоро је кладушки Рујице
0253 Прекривао ту танану кулу,
0254 Танка скала остала бијаше.
0255 Тад погледа Иво капетане,
0256 Тер узима танку скалу Иво,
0257 Прислања је уз демир-пенџере,
0258 Тер се пење уз те скале танке,
0259 Па погледа на демир-пенџера.
0260 Кад се њему погледати даде
0261 Ал ту сједи тридест ага редом:
0262 Буљугбаше од Кладуше града,
0263 А пред њима кладушки Рујица,
0264 До Рујице гојени Алиле,
0265 У зо час га узгојила мајка!
0266 До Алила Нукић Ибрахиме,
0267 То заручник Ајке Рујичине.
0268 Па су они сабор учинили,
0269 Док повикну Нукић Ибрахиме:
0270 „Пријатељу, кладушки Рујица!
0271 Ево има три године дана,
0272 Да се јесмо пуно залежали,
0273 Котарске смо коње дојахали,
0274 Додерали котарско од’јело:
0275 Сутра рано, ако Бог да здраво,
0276 Хоћемо се уранит, Рујица,
0277 Добре ћемо коње појахати,
0278 Малу ћемо чету подигнути,
0279 Малу чету: тридесет Турака,
0280 Ударити на Котаре равне,
0281 Робит, палит и о јаду радит,
0282 Све но цуре водит у сужањство,
0283 Младе момке под мач окретати,
0284 Одгонити готовину благо.”
0285 Док повикну кладушки Рујица:
0286 „Сјед’ и мучи, Нукић Ибрахиме,
0287 Сједи, Нукић, жалосна ти мајка!
0288 Није лако стићи у Котаре.
0289 Сваки сједи на бијелој кули,
0290 Сваки љуби своју заручницу.
0291 Да ти знадеш котарске сердаре,
0292 Какав ли је Јанковић Стојане!
0293 Да имадеш крила соколова
0294 Не би перо износило меса,
0295 Камо ли ти износио главу;
0296 Јемин сам се Богу учинио,
0297 Да већ чете подизати не ћу
0298 До латинског Ђурђевога дана:
0299 Кад с’ окити гора зеленијем,
0300 А подина травом дјетелином
0301 И приспије јање за пециво;
0302 Тада ћу ти чету подигнути.
0303 Онда н’јесу котарски јунаци,
0304 Онда н’јесу на бијелој кули,
0305 Нег у чети, по дугој планини,
0306 Онда ћемо Котар поробити.”
0307 Кад то чује Иво капетане,
0308 Он ми сиђе низа скале танке,
0309 Па узимље скале на рамена,
0310 Све је носи око б’јеле куле.
0311 Док се Иви погледати дало,
0312 Погледати на горње чардаке,
0313 И угледа муму на пенџеру,
0314 Па прислања скалу на пенџере,
0315 Па се пење уз ту скалу танку,
0316 Па погледа у демир-пенџере,
0317 У пенџеру у бијелу кулу,
0318 Док упази Ајку Рујичину,
0319 Гдјено Ајка ситан везак везе,
0320 Она везе бијелу махраму.
0321 Ситно везе, боље попијева,
0322 Све прип’јева Нукић Ибрахима,
0323 Са Удбине, са турске крајине:
0324 „О ти моја махрамо бијела,
0325 Да ја знадем, да ће дерат тебе
0326 Мој заручник Нукић Ибрахиме,
0327 По теби бих више злата метла,
0328 Више злала него б’јела платна.
0329 Да знам, да те он дерати не ће,
0330 Не бих у те ни крцнула млада.”
0331 Све то слуша Иво капетане,
0332 Па повикну Иво капетане:
0333 „Што је теби, заручнице моја,
0334 Заручнице, Ајко Рујичина?
0335 Што спомињеш заручника твога,
0336 Заручника Нукић Ибрахима?
0337 Ево теби заручника твога!
0338 Отвори ми пребијелу кулу,
0339 Да ја уђем к теби у одају!”
0340 Кад то чула Ајка Рујичина,
0341 Тад је она Иву бесједила:
0342 „Кад се кажеш Нукић Ибрахимом,
0343 Камо теби капа самурлија
0344 И на капи дванест перјаница,
0345 А тринесто оне птице крило,
0346 Што се крило на чекрке вије
0347 У сахату све по седам пута,
0348 Па но каже, који вјетар пуше,
0349 И све било од сухога злата?”
0350 Кад је Иво р’јечи разумио,
0351 Даде Ајци капу самурлију.
0352 Још му цура није вјеровала,
0353 Нег Ивану бесједит станула:
0354 „Кад се кажеш Нукић Ибрахимом,
0355 Гдје су теби двоје токе сјајне,
0356 Двоје сјајне токе од дв’је оке,
0357 Све, Нукићу, од сухога злата?”
0358 Кад то чуо Иво капетане,
0359 Па јој даје двоје токе сјајне.
0360 Још му цура није вјеровала,
0361 Нег јунаку бесједит станула:
0362 „Кад се кажеш Нукић Ибрахимом,
0363 Гдје су теби двоје ковче златне,
0364 Двоје златне ковче од дв’је оке,
0365 Све, Нукићу, од сухога злата?”
0366 Кад је Иво Ајку разумио,
0367 Он јој даде двоје ковче златне.
0368 Још му Ајка није вјеровала,
0369 Нег Ивану бесједит станула:
0370 „Кад се кажеш Нукић Ибрахимом,
0371 Камо теби двије пушке мале,
0372 Обје су ти оковане пусте
0373 Све у срму и у чисто злато;
0374 На пушкама два турска имена:
0375 Једно име Ајке Рујичине,
0376 А друго је Нукић Ибрахима?”
0377 Кад је Иво р’јечи разумио,
0378 Он јој даде двије пушке мале.
0379 Још му цура није вјеровала,
0380 Нег дјевојка бесједит станула:
0381 „Кад се кажеш Нукић Ибрахимом,
0382 Гдје је теби прстен диоманат,
0383 Који ваља царевога града?
0384 На прстену два турска имена,
0385 Једно име Ајке Рујичине,
0386 Друго име Нукић Ибрахима?”
0387 Кад је Иво р’јечи разумио,
0388 С руке даде прстен диоманат.
0389 Још му цура није вјеровала,
0390 Него Иву бесједит станула:
0391 „Кад се кажеш Нукић Ибрахимом,
0392 Ну дај мени сабљу оковану,
0393 Сву у срму и у чисто злато,
0394 А балчаци с драгим каменима?
0395 На балчаку два турска имена,
0396 Једно име Ајке Рујичине,
0397 А друго је Нукић Ибрахима?”
0398 Ал повикну Иво капетане:
0399 „О Ајкуло, срце из њедара,
0400 Ево има по године дана,
0401 Како сам се јунак оклињао,
0402 Да ја не дам ником сабљу своју,
0403 Нити мајци, ни рођеној сестри,
0404 Па је не дам ни теби, дјевојко.”
0405 Још му она није вјеровала,
0406 Него Иву бесједила била:
0407 „Кад се кажеш Нукић Ибрахимом,
0408 Што је теби грло одебљало
0409 Као да си влашче од Котара?”
0410 Одговори Иво капетане:
0411 „О, не лудуј, лијепа дјевојко,
0412 Ево има један мјесец дана,
0413 Да ја сједим на бијелој кули,
0414 Б’јелој кули мила брата твога,
0415 Да пијемо вино без престанка,
0416 Па ми вино грло преузело:
0417 Зато ми је грло одебљало.”
0418 Одговара Ајкула дјевојка:
0419 „О, Нукићу, срце из њедара,
0420 Ти но хајде пред врата од куле,
0421 Ја ћу теби отворити кулу.”
0422 Кад то чује Иван капетане,
0423 Сиђе Иво низа скалу танку,
0424 И он оде на врата од куле,
0425 А уз врата прси прислонио,
0426 Док ето ти Ајке Рујичине,
0427 Она носи муму у рукама,
0428 Од куле му отворила врата,
0429 Те у кулу Иво угазио.
0430 За њим Ајка врата затворила,
0431 Да га води у шикли одају.
0432 Постави га уз злаћена стола,
0433 Па је њему цура бесједила:
0434 „О, Нукићу, огријано сунце,
0435 Хоћеш пити вина ил ракије?”
0436 Одговори Иван капетане,
0437 „О Ајкуло, срце из њедара,
0438 Не ћу пити жежене ракије,
0439 Нег ћу пити вина црвенога.”
0440 Кад то чула Ајка Рујичина,
0441 Она носи вина црвенога
0442 И дебела овнујскога меса.
0443 То је Иво Бога и молио,
0444 Доклем се је момак покр’јепио.
0445 Тада дође од ложнице вр’јеме:
0446 Леже Иво на меке душеке,
0447 Уза њега Ајкула дјевојка.
0448 Ста јој Иво б’јело љубит лице,
0449 Све ју љуби, кад гођ се пробуди.
0450 А кад зора била запуцала,
0451 Скочи Иво на ноге лагане,
0452 Тер на себе удари од’јело,
0453 А о себи објеси оружје,
0454 Па Ајкули бесједио Иво:
0455 „О Ајкуло, срце из њедара,
0456 Ево ћу ти право каживати:
0457 Ја нијесам Нукић Ибрахиме,
0458 Него јесам јунак од Котара,
0459 Од Котара Иво капетане.
0460 Воља т’ ићи, воља те не ићи,
0461 Јер ја одох на Котаре равне.”
0462 А повикну Ајкула дјевојка:
0463 „О Иване, јазук теби било,
0464 Зашто ћеш ме оставити, Иво,
0465 Оставити цуру обљубљену?
0466 Причекај ме пред танчицом кулом!”
0467 Оде Иво под бијелу кулу,
0468 До дората коња доходио.
0469 Покупи му четири вериге,
0470 „Језус!” рече, на дората клече.
0471 У то доба Ајка Рујичина,
0472 Ногам’ туче, двоје егбе вуче,
0473 У егбама злаћени цекини,
0474 Преко коња егбе преметнула.
0475 Иво ’е узе за бијелу руку,
0476 Па је меће за се на дорина.
0477 Двапут ју је опасао пасом
0478 А трећијем од мача кајишом,
0479 Да ју не би вјетар отргнуо
0480 Од брзине коња и јунака.
0481 Па наћера својега дорина
0482 Кроз авлију кладушког Рујице.
0483 Стала звека коња од мегдана.
0484 Гдје је срећа, ту је и несрећа:
0485 То зачује кладушки Рујица
0486 Са танчице пребијеле куле,
0487 На демире наслонио зубе,
0488 Док упази коња и јунака.
0489 Тад завиче кладушки Рујица:
0490 „Гдје си тако уранио, Иво,
0491 Гдје ли јеси ноћцу преноћио?”
0492 Одговори Иво капетане:
0493 „Пријатељу, кладушки Рујица,
0494 Кад ме питаш, право ћу ти казат:
0495 Ноћио сам на бијелој кули
0496 Са Ајкулом, твојом сестром драгом.
0497 Ако мени тога не вјерујеш,
0498 Ти погледај за ме на дорина,
0499 Ти ћеш видјет твоју сестру Ајку.”
0500 То изрече и побјеже Иво
0501 И одведе Ајкулу дјевојку.
0502 Кад то види кладушки Рујица,
0503 Он му јунак јоште не вјерује,
0504 Па полети на горње чардаке,
0505 Ал његове нема сестре Ајке.
0506 Он полеће низ бијелу кулу,
0507 Па он виче силовите Турке
0508 И свог зета Нукић Ибрахима:
0509 „Гдје сте, Турци, јадна наша мајко!
0510 Ноћас нам је украдена Ајка,
0511 Одведе ју влашче из Котара,
0512 Одведе ју Иво капетане!”
0513 Смамише се Турци кано вуци.
0514 У њих адет несретан бијаше:
0515 Докле Турци сабах поклањаше
0516 Поклањаше и авдес узеше,
0517 И док добре коње поклопише,
0518 Већ је Иво поље прегазио;
0519 Докле Турци поље прегазише,
0520 Већ је Иван прешо Јаворију;
0521 Док пређоше Јаворију Турци,
0522 Већ је Иво све планине прешо.
0523 Тада спаде у Кунар планину
0524 На границу турску и каурску.
0525 Туд је Иво здраво проходио,
0526 И потјера пут Котара равна.
0527 Док ето ти на Котар Турака,
0528 Ал Турцима лоша срећа била:
0529 Ту их мала дочекала стража,
0530 Мала стража тридести јунака,
0531 А пред стражом Јанковић Стојане.
0532 Исјекоше тридести Турака,
0533 А Нукића ухватише жива
0534 И уз њега гојена Алила,
0535 Ал утече кладушки Рујица,
0536 Он утече, весела му мајка.
0537 Оне друге на муке меташе,
0538 Док их црном земљом саставише.
0539 Сердари се здраво повратише
0540 И дођоше Ивановој кули.
0541 У манастир Ајку одведоше,
0542 Те ју својим крстом прекрстише.
0543 Л’јепо су јој име надјенули,
0544 Била Ајка, сад јој име Ката,
0545 Па вјенчаше Кату за Ивана.
0546 Ту весеље велико чињаху.
0547 Л’јепа му је рода породила:
0548 Двије кћери, а четири сина;
0549 Прве кћери, посљедње синове.
0550 За живота кћери разудао
0551 Да не жели кућа пријатеља.
