Уз шаркију
| Уз шаркију (1886) Писац: Драгутин Илић |
Разболе се Челебија Јова
Тешком бољом од незнаних јада.
Више њега остарела мајка
Сузе рони а кроз плач говори:
„Сине Јово, мајкин челебијо,
Нисам ли ти говорила често,
Да не идеш у пјану механу!
У механи крчмарица млада
Донеће ти вина и ракије,
Нацедиће биља свакојака,
Опиће те, занеће те, Јово!”
Болан Јово мајци одговара:
„Прођ’ се, мајко, вина и ракије,
Опише ме оне очи чарне,
Занесе ме оно лице бело!
Ја каква је, моја мила мајко,
Кад пошета низ танке чардаке,
Да ми ђогу помамна прихвати:
На грлу јој сићани ђердани;
Како који ђердан позвецкује,
Тако моје срце одјекује!
Кад погледа оним оком чарним,
У грудма ми срце сапалила:
Сагори ми токе на прсима,
Из руке ми испаде шаркија,
Немам када уставити ђога,
Већ са њега на земљицу скачем,
Она мени на десницу руку!”
Карловци, 27. октобра 1886.
Извор[уреди]
1886. Стражилово. Лист за забаву, поуку и књижевност. Година друга, број 45, 1549-1550.
|