Пређи на садржај

Уз шаркију

Извор: Викизворник

Уз шаркију  (1886) 
Писац: Драгутин Илић


Разболе се Челебија Јова
Тешком бољом од незнаних јада.
Више њега остарела мајка
Сузе рони а кроз плач говори:
„Сине Јово, мајкин челебијо,
Нисам ли ти говорила често,
Да не идеш у пјану механу!
У механи крчмарица млада
Донеће ти вина и ракије,
Нацедиће биља свакојака,
Опиће те, занеће те, Јово!”
Болан Јово мајци одговара:
„Прођ’ се, мајко, вина и ракије,
Опише ме оне очи чарне,
Занесе ме оно лице бело!
Ја каква је, моја мила мајко,
Кад пошета низ танке чардаке,
Да ми ђогу помамна прихвати:
На грлу јој сићани ђердани;
Како који ђердан позвецкује,
Тако моје срце одјекује!
Кад погледа оним оком чарним,
У грудма ми срце сапалила:
Сагори ми токе на прсима,
Из руке ми испаде шаркија,
Немам када уставити ђога,
Већ са њега на земљицу скачем,
Она мени на десницу руку!”


Карловци, 27. октобра 1886.

Извор[уреди]

1886. Стражилово. Лист за забаву, поуку и књижевност. Година друга, број 45, 1549-1550.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.