Uz šarkiju
| Uz šarkiju (1886) Pisac: Dragutin Ilić |
Razbole se Čelebija Jova
Teškom boljom od neznanih jada.
Više njega ostarela majka
Suze roni a kroz plač govori:
„Sine Jovo, majkin čelebijo,
Nisam li ti govorila često,
Da ne ideš u pjanu mehanu!
U mehani krčmarica mlada
Doneće ti vina i rakije,
Nacediće bilja svakojaka,
Opiće te, zaneće te, Jovo!”
Bolan Jovo majci odgovara:
„Prođ’ se, majko, vina i rakije,
Opiše me one oči čarne,
Zanese me ono lice belo!
Ja kakva je, moja mila majko,
Kad pošeta niz tanke čardake,
Da mi đogu pomamna prihvati:
Na grlu joj sićani đerdani;
Kako koji đerdan pozveckuje,
Tako moje srce odjekuje!
Kad pogleda onim okom čarnim,
U grudma mi srce sapalila:
Sagori mi toke na prsima,
Iz ruke mi ispade šarkija,
Nemam kada ustaviti đoga,
Već sa njega na zemljicu skačem,
Ona meni na desnicu ruku!”
Karlovci, 27. oktobra 1886.
Izvor[uredi]
1886. Stražilovo. List za zabavu, pouku i književnost. Godina druga, broj 45, 1549-1550.
|