Узимање Шапца
(18. апр. 1804.)
1.
Подиг’о се Ваљевац Јакове,
Сакупио по избору момке,
Да их води Шапцу бијеломе,
Да отимље Шабац од Турака.
Но да видиш те шабачке Турке:
Док се Јаша за бој опремаше,
Многи му се Турци насмејаше,
А кадуне песму испеваше:
„Подигла се једна шака влаха
И понела у тиквици праха,
Да отимље Шабац од Турака!
Срби мисле, да је Шабац шала,
А Шабац је Београду глава!
Док је нама Бега и Мус-аге
И њихових љутих јаничара,
Не боји се Шабац од Србаља:
Многа српска закукаће нена,
Многа љуба остат’ удовица!“
Ал’ кад Срби Шабац опасаше
И у граду затворише Турке,
Па их сташе бити из топова,
Том се чуду Турци зачудише,
А кадуне љуто процвилеше:
„Чича Јашо, што си полудео!
Те нам рушиш куле и дућане
И убијаш младе базрђане;
Немој нама Шапца сагорети,
Немој нама зулума чинити,
Ишти блага, колико ти драго“.
2.
Шабац-граде, мој велики јаде!
Док бијаше, добро ти бијаше,
Кроза те се проћи не могаше
Од Мус-аге и од Алил-аге
И од силна Бега Новљанина,
Од сребрних ножа и пушака
И њихова велика јордама.
Ал’ кад они раји додијаше,
Скочи раја са четири краја,
Па узимље Шабац од Турака
На срамоту Бегу и Мус-аги
И осталим турским Зулумћаром.
- ↑ Ср. Ј. Стојковић: "Нова Србијанка-Борбе за ослобођење 1804-1815", Београд, 1927.