Удовици

Удовици Писац: Милорад Поповић Шапчанин

* * *

УДОВИЦИ

Насмехни се, бледа душо,
Пусти тугу да с’ одмара,
Зар не видиш смрт услужна
Већ и нови гроб отвара.

На челу ти туга стоји,
А у оку с’ боли виде.
Ко ти ону лепу румен
Са образа белог скиде?

Ал’ си бледа — ниси више
Од ружица и од крина,
Кад те видех мислио сам
Да ме вара месечина.

Као да те скроз провидим,
Знам како је срцу твоме —
Баш онако ка’ што беше
Срцу моме здробљеноме.

Кад те сјајну одведоше
Чили коњи и јунаци —
Та онда си изгледала
Као сунце у облаци.

А ја сам ти, драга, плак’о,
Па сам глед’о где ћеш заћи,
Онде где су сузе пале
Потомство ће бисер наћи.

Насмехни се, бледа душо,
Пусти тугу да с’ одмара,
Зар не видиш смрт услужна
Већ и нови гроб отвара?

---

Напомене

• Ова песма је први пут објављена у збирци Песме, 1863 стр. 51

Извори

• Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига прва, страна 58-59. Библиотека српских писаца, Народна просвета.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.