Udovici

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Udovici
Pisac: Milorad Popović Šapčanin


SapcaninMilorad.jpg


UDOVICI


Nasmehni se, bleda dušo,
Pusti tugu da s’ odmara,
Zar ne vidiš smrt uslužna
Već i novi grob otvara.

Na čelu ti tuga stoji,
A u oku s’ boli vide.
Ko ti onu lepu rumen
Sa obraza belog skide?

Al’ si bleda — nisi više
Od ružica i od krina,
Kad te videh mislio sam
Da me vara mesečina.

Kao da te skroz providim,
Znam kako je srcu tvome —
Baš onako ka’ što beše
Srcu mome zdrobljenome.

Kad te sjajnu odvedoše
Čili konji i junaci —
Ta onda si izgledala
Kao sunce u oblaci.

A ja sam ti, draga, plak’o,
Pa sam gled’o gde ćeš zaći,
Onde gde su suze pale
Potomstvo će biser naći.

Nasmehni se, bleda dušo,
Pusti tugu da s’ odmara,
Zar ne vidiš smrt uslužna
Već i novi grob otvara?



Napomene[uredi]

  • Ova pesma je prvi put objavljena u zbirci Pesme, 1863 str. 51

Izvori[uredi]

  • Milorad P. Šapčanin: Celokupna dela, Knjiga prva, strana 58-59. Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta.


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milorad Popović Šapčanin, umro 1895, pre 125 godina.