Ударац Омер-пашин на Црну Гору

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

0001 Књигу пиште Скадарски везире
0002 По имену силни Осман паша,
0003 Тер је шаље у ловне Пипере
0004 На Стијену Павићевић-Вулу,
0005 У књигу га везир поздравио,
0006 И овако у њу говорио:
0007 ”Знаш ли, Вуле, није давно било,
0008 ”Кад си к мене пређе долазио,
0009 "Доводио браћу Стијењане,
0010 "Ви хоћасте права бити раја,
0011 "Ал’ не даде турска крвопија,
0012 " Са Цетиња Петровић владика,
0013 "Но мушкета сва три Мушикића
0014 "А све друге метну у синџиру,
0015 "Не даде ви цару честитоме;
0016 "Сада, Вуле, моја вјерна слуго!
0017 "Ево тебе згода и вријеме,
0018 "Да ти дођеш Скадру бијеломе,
0019 "Јер је Петар умро владика;
0020 "Но окупи браћу Стијењане,
0021 "Хајте к мене Скадру бијеломе,
0022 "Да примите од цара дарове,
0023 "Да будете права царска раја."
0024 Када Вулу ситна књига дође,
0025 Од радости на ноге скочио,
0026 Пак окупи браћу Стијењане,
0027 Па је њима Вуле бесједио:
0028 "Стијењани, моја браћо драга!
0029 "Ево нама радоснога гласа
0030 "Од нашега цара и везира,
0031 "Да идемо Скадру бијеломе,
0032 "Да прмимо од цара дарове,
0033 "Да будемо права царска раја."
0034 Стијењани листом пристадоше
0035 До сокола Вула капетана
0036 И његове куће Марковића;
0037 У то Јоко Синановић дође,
0038 Међу браћом добро јутро зваше:
0039 "Добро јутро, браћо Стијењани!
0040 "Што сте ми се јутрос окупили?
0041 "Зар мислите Скадру на Бојану,
0042 "Да грдило старо поновите?
0043 "Та знате ли, не знали вас људи!
0044 "Књаз Данило доша из Русије,
0045 "И сио је на поље Цетиње
0046 "У столицу стрица његовога,
0047 "Он ће скупит’ листом Црногорце,
0048 "Стијену ће нашу разурити;
0049 "Но вас Богом од невоље кумим,
0050 "Прођите се Скадра и везира,
0051 "Па хајдете на поље Цетиње
0052 "Код Данила Петровића књаза,
0053 "Пак његову прифатите руку."
0054 Стијењани не слушају Јока,
0055 Већ у Скадру отидоше граду.
0056 То се чуло на поље Цетиње,
0057 Зачу витез Петровићу књаже,
0058 Пак срдито на ноге скочио,
0059 Пак сам собом ријеч говорио:
0060 "Авах мене, до Бога милога!
0061 "Како су се посилили Турци,
0062 "Ђе је мене стрико преминуо!
0063 "Зато су ми благо отворили,
0064 "Да шњим муте моју Гору Црну;
0065 "Ал’ да би ме не родила мајка,
0066 "Ако Жабљак не похарам града,
0067 "И све Турско царство не побуним,
0068 "У Стамболу Отмановић-цара,
0069 "Да ће дићи на ме сто хиљада,
0070 "Тући ћу се шњима до једнога,
0071 "Нека знаде грдни Османлија,
0072 "Што је витез Петровићу књаже
0073 "И његови млади Црногорци,
0074 "Који вазде услободи живе,
0075 "Да му с лажом благо не помаже."
0076 То изрече, књиге растурио
0077 На сенате и на војеводе,
0078 На сердаре, младе капетане,
0079 У књигама књаже запов’једа:
0080 "На знање ви, моје вјерне слуге!
0081 "Нек се сваки нађе на оружје,
0082 "Ако Бог да, мислим ратовати
0083 "Са турскијем царем од Стамбола
0084 "И враћат, му жалост за срамоту."
0085 Пак он дозва Пера и Ђорђију:
0086 "На знање вам, оба стрица моја!
0087 "Кад чујете младе Црногорце
0088 "На бедему у граду Жабљаку,
0089 "Похитајте бијелу Жабљаку.
0090 "Чувајте га како своју главу,
0091 "Док ја дођем и натраг се вратим,
0092 "Јер ја идем с војском на Стијену,
0093 "Да раскопам племе Бранковића."
0094 То изрече, припаса оружје,
0095 А млађи му хата изведоше,
0096 Прекрсти се, сједе на лабуда,
0097 Собом узе младе Цетињане
0098 И остале избране јунаке;
0099 Исту вечер на Ријеку сиђе.
0100 Ту од пута није починуо,
0101 Но ми призва два добра јунака,
0102 Та сокола Станковића Кења
0103 И делију Малишу Костића,
0104 Па им стаде књаже говорити:
0105 "Сад вас гледам, двије четобаше!
0106 "Хоћете ли мене послушати,
0107 "Да ви даднем стотину јунаках
0108 "И пред њима три добра јувака,
0109 "Три јунака, сва три сенатура:
0110 "С Љуботиња Петра војеводу
0111 "И сокола Лукетина Сава
0112 "И делију Пејовића Стева,
0113 "Да у Жабљак ускочите граду,
0114 "Јер ви знате кланце и богазе,
0115 "Јер сте пређе у њем улазили
0116 "И јуначку славу задобили,
0117 "Ја се и сад надам, ако Бог да,
0118 "Да ћете ме вјерно послужити
0119 "И Жабљака града освојити,
0120 "А дајем вам моју вјеру тврду,
0121 "Ако мене вјерно послужите,
0122 "И у Жабљак граду ускочите,
0123 "Даћу вама од злата медаље,
0124 "Које носе образ Обилића."
0125 Кад то чуше два добра јунака,
0126 Смјерно ми се књазу поклонише:
0127 "Господаре, Петровићу књаже!
0128 "Дај ти нама стотину јунаках
0129 "И пред њима до три сенатура,
0130 "Ако Бог да и Богородица,
0131 "Неће проћи три бијела дана,
0132 "Уљешћемо у граду Жабљаку."
0133 То је књазу врло мило било,
0134 Пак у јутро с војском подранио,
0135 Сиђе с војском у Бјелопавлиће,
0136 Ту је једну нојцу преноћио,
0137 А у јутро рано подранио,
0138 Уз пут узе све Бјелопавлиће,
0139 Дође с војском у ломне Пипере,
0140 У Ћелију с војском починуо,
0141 И ту једну нојцу коначио.
0142 Кад у јутро јутро освануло,
0143 Јоште није сунце огријало,
0144 Ево књазу ситна књига дође
0145 Са бедема од града Жабљака
0146 Од његова сва три сенатура:
0147 "На знање ти, наш свијетли књаже!
0148 ”Уљегосмо у граду Жабљаку,
0149 "Селим-Ређу уфатисмо жива
0150 "И остале цареве пандуре
0151 "Што чуваху царевога града;
0152 "Ако ли нам не вјерујеш, књаже,
0153 "Ти послушај зелене топове
0154 "Са бедема града Жабљачкога.
0155 "И да си нам здраво и весело!
0156 "Чекамо те у граду Жабљаку."
0157 Кад је књаже књигу проучио,
0158 Од радости на ноге скочио,
0159 Диже војску, пође на Стијену,
0160 Ту га срете Пилетић војвода
0161 И његови млади Ђурковићи,
0162 Онда књаже нареди војнике,
0163 Да разуре куће невјерниках,
0164 Да се знаде да су Брањовићи;
0165 Млогијема књаже опростио,
0166 Јер имаше срце милостиво.
0167 Кад је Осман паша разумио,
0168 Тужне гласе кад је разумио
0169 Од Жабљака града бијелога,
0170 Да су у њем млади Црногорци,
0171 Стаде паша купит’ силну војску
0172 До Епира и до Манастира,
0173 Цио Скадар и сву Арбанију.
0174 С војском узе велике топове,
0175 Па похита бијелу Жабљаку,
0176 Да он брани варош око града
0177 И бијеле куле по Цукаљу.
0178 У то књаже у Жабљаку дође,
0179 Сва се њему овесели војска,
0180 Тер му веље весеље чињаше,
0181 Књаз Данило излази на граду,
0182 Те разгледа варош око града
0183 И бијеле куле по Цукаљу,
0184 Којено су пунане Тураках;
0185 Виђе Данил’ Петровићу књаже,
0186 Да се њима наудит’ не може
0187 Без вељега топа и лубарде,
0188 Пак ми вјерну слугу дозиваше
0189 По имену Срдановић-Ђука:
0190 "Ну похитај, моја вјерна слуго!
0191 "До Цетиња поља широкога,
0192 "Довези ми топа великога,
0193 "Кога ми је стрико добавио
0194 "Из далека из земље Енглешке
0195 "За зло турско и за пакост љуту,
0196 "Намјести га Кршу Филипову,
0197 "Па ти ваљај куле и чардаке
0198 "И бијелу варош око града."
0199 Вјерна слуга слуша господара,
0200 Брзо пође на поље Цетиње,
0201 И довуче топа великога,
0202 Намјести га Кршу Филипову,
0203 Стаде ваљат’ куле и чардаке.
0204 Када Турци то чудо виђеше,
0205 Ђе стадоше чардаци падати,
0206 Брзо свога топа довукоше,
0207 И супроћу књажева сдтавише,
0208 И добро га гађати почеше,
0209 А то гледа Петровићу књаже,
0210 Те ми Ђука слугу дозиваше:
0211 "Нудер навиј топа великога,
0212 "Удри, гађи топа царевога,
0213 "Ако ти га погодити Бог да,
0214 "Даћу тебе од злата медаљу."
0215 Вјерна слуга слуша господара,
0216 Те он нави топа великога,
0217 Дивно топа царевога гађе,
0218 Топа сломи, а поби тобџије.
0219 Када Турци то чудо виђеше,
0220 Од топа сде страшно препадоше,
0221 Осман-паши иду под шатором:
0222 "Аман пашо, драги господаре!
0223 "Ми се више држат’ не можемо
0224 "Од књажева топа великога,
0225 "Ваља редом куле и чардаке,
0226 "А сад разби топа царевога."
0227 Тужан паша кад је разумио,
0228 За браду се руком доватио,
0229 Па довати перо и хартију,
0230 Тужан паша ситну књигу пише
0231 У Стамболу граду бијеломе
0232 На рукама цара честитога:
0233 "Султан-царе, драги господаре!
0234 "Ал’ не чујеш, ал’ хабера немаш,
0235 "Да је Црна Гора устанула
0236 "И пред њоме Петровићу књаже,
0237 "Узе нама града Жабљачкога.
0238 "Кунем ти се, мој царе честити!
0239 "Ако Жабљак оставимо града,
0240 "Остављамо Зету земљу равну
0241 "И све Блато до Скадра бијела;
0242 "Но ти шиљи од Стамбола војску,
0243 "Да се браниш змаја огњенога,
0244 "Којино ти вади очи црне;
0245 "Ако војску ти послати нећеш,
0246 "Неће тебе Зета останути,
0247 "Нит’ у Зету три бијела града,
0248 "Јер се више бранит’ не можемо
0249 "Од витеза Петровића књаза."
0250 Књигу сврши, даде татарину.
0251 Када цару ситна књига дође,
0252 И кад виђе, што му она пише,
0253 Цар срдито на ноге скочио:
0254 "Авах, рече, ђиди каурина!
0255 "Ђе је каур уста на оружје,
0256 "Да отимје земље и градове."
0257 Па ми Омер-пашу дозиваше:
0258 "Омер-пашо, све моје уздање!
0259 "Ево мене ситна књига дође
0260 "Од Османа, мојега везира,
0261 "Испод тврда града Жабљачкога
0262 "На Данила Петровића књаза,
0263 "Да је Црном Гором ударио
0264 "И Жабљака града освојио,
0265 "Да ми Турци у невољи цмиле;
0266 "Но на ноге, моја вјерна слуго!
0267 "Дижи војске стотину хиљадах,
0268 "Хајде с војском ломној Гори Црној
0269 "На витеза Петровића књаза,
0270 "На његове мрке Црногорце,
0271 "Пали редом села и вароши,
0272 "Женско роби, а мушко сијеци,
0273 "Док изидеш на поље Цетиње,
0274 "Погуби ми Петровића књаза,
0275 "Ал’ погуби, ал’ доведи жива,
0276 "Освети ме, моја вјерна слуго!
0277 Од хајдука Петровића књаза
0278 "И његове куће Петровића,
0279 "Која влада малом Гором Црном,
0280 "Пасало је дв’је стотине љетах,
0281 "Да ратују са мном непрестано;
0282 "Ако ли ме сада не осветиш,
0283 "Не погубиш Петровића књаза,
0284 "Но утече она змија љута,
0285 "Знади добро, добра бити неће."
0286 Кад је везир цара разумио,
0287 До земље се цару поклонио:
0288 "Не брини се, мио господаре!
0289 "Ја сам тебе вазда послужио,
0290 "И цијелу Босну покорио,
0291 "Покорићу Црну Гору малу,
0292 "Погубићу Петровића књаза
0293 "И његове горске војеводе."
0294 Ал’ не рече Омер, ако Бог да,
0295 Но подиже силновиту војску,
0296 Једну посла морем широкијем,
0297 Да с’ извезе Бару бијеломе,
0298 А сам пође преко Румелије,
0299 С војском везир у Манастир дође,
0300 Ту је с војском тамбор учинио,
0301 Из тамбора ситну књигу пише,
0302 А шиље је на Травник везиру:
0303 "Реиз-пашо, велики везиру!
0304 "Добро виђи, што ти књига пише:
0305 "Ја сам силну подигао војску
0306 "Од Стамбола града бијелога
0307 "По наредби цара честитога
0308 "На проклету малу Гору Црну,
0309 "На хајдука Петровића књаза,
0310 "Којино је цару додијао,
0311 "Царске хара бијеле градове,
0312 "А сијече Турке крајичнике,
0313 "А подиже рају на оружје;
0314 "Него скочи на ноге лагане,
0315 "Купи листом Босну земљу равну,
0316 "Босну земљу и Херцеговину,
0317 "Собом узми пашу Арап-пашу,
0318 ”Од Мостара узми Дервиш-пашу,
0319 "Хајде с војском Црној Гори малој,
0320 "Али немој с војском ударити,
0321 "Док од мене запов’јед не примиш
0322 "Са Бојане Скадра бијелога,
0323 "Јер ту мислим прикупити војску." -
0324 Међу тијем Петровићу књаже
0325 Уређује младе Црногорце,
0326 Да освоји варош око града
0327 И бијеле куле по Цукаљу.
0328 Ал’ се добро Осман паша брани,
0329 Из затвора живи огањ дава,
0330 Јер се паша бјеше утврдио,
0331 Испод земље шанце наредио,
0332 Пуца пушке тридесет хиљадах,
0333 А грухају тридесет топовах,
0334 Стоји црне земље тутњавина,
0335 А Морача вода успљускује,
0336 Од онога огња жостокога,
0337 Многе куле, бијели чардаци,
0338 Са црном се земљом изравнише
0339 Од књажева топа великога.
0340 Тако траја пет неђељах данах
0341 Књаз Данило у Жабљаку граду,
0342 У столицу Црнојевић-Ива,
0343 Јер мишљаше, весела му мајка!
0344 Да је Жабљак освојио града.
0345 Кад је било по светом Николи,
0346 Ево књазу ситна књига дође,
0347 Из тамбора из војске цареве
0348 Од Србина добра пријатеља:
0349 "На знање ти, Петровићу књаже!
0350 "Ево на теб’ Отмановић-цара:
0351 "Што је силе у Стамболу граду,
0352 "Румелије и све Арбаније,
0353 "Листом Босне и Херцеговине,
0354 "Ево иде ломној Гори Црној;
0355 "Биће у све војске сто хиљадах,
0356 "С војском влада велики везиру,
0357 "Десна рука Отмановић-цара,
0358 "По имену мушир Омер паша
0359 "И су седам паша царевијех;
0360 "Дивно везир уређује војску
0361 "Око твоје мале Горе Црне,
0362 "Сваке ће ти ударити стране
0363 "Једног дана а једног минута:
0364 "Удриће ти Босански везире
0365 "С Арап-пашом са двадест хиљадах
0366 "Од Никшића низ Острог планину;
0367 "Дервиш паша од Херцеговине
0368 "Удриће ти на поље Грахово
0369 "И шњим војске дванаест хиљадах;
0370 "Трећа ће ти ударити војска
0371 "Од бијела града Колашина,
0372 "Пред војском је Ченгијћ Дервиш паша,
0373 "С пашом има војске шест хиљадах,
0374 "Да забуни Ровца и Морачу
0375 "И Ускоке крваве јунаке,
0376 "Да не дођу тебе у хиндату;
0377 "Четврта ће ударити војска
0378 "А од Бара града бијелога
0379 "Низ Суторман високу планину,
0380 "Има војске дванаест хиљадах,
0381 "Пред војском је паша Усеине,
0382 "Мисли удрит’ на Црмницу доњу,
0383 "Ка’ ће систи Виру на пазару;
0384 "Пета ће ти ударити војска
0385 "На сва Брда нахијом Љешанском,
0386 "Пред војском је мушир Омер паша,
0387 "Собом води пашу Скадарскога
0388 "И тридесет хиљадах Тураках.
0389 "Још се, књаже, Омер паша фали:
0390 "Кад он пушти војску са свих странах
0391 "А на твоју малу Гору Црну,
0392 "Да ће Црну Гору изгорети,
0393 "Шести данак на Цетиње доћи,
0394 "Да ће тебе уфатити жива
0395 "И остале твоје поглавице,
0396 "Па те жива цару отправити,
0397 "А он сјести у столицу твоју.
0398 "Овђен тебе пријеваре нема,
0399 "Но остављај града Жабљачкога,
0400 "Пак ти чекај цара силенога.
0401 "И да си ми здраво и весело"
0402 "Неимењак из војске цареве."
0403 Кад је књаже књигу проучио,
0404 Доиста му није мила била,
0405 Ал’ му друга бити не могаше,
0406 Већ он себе војеводе зовну:
0407 "Војеводе, моји соколови!
0408 "Разваљујте града Жабљачкога,
0409 "Ево на нас Отмановић-цара
0410 "И његова војска силновита,
0411 "Ваља сада цара дочекати
0412 "И са царем мегдан дијелити."
0413 Војеводе када разумјеше,
0414 Што могаше, града развалише,
0415 Пак ми царске топове скидоше,
0416 Вратише се Црној Гори малој.
0417 Потом мало време постојало,
0418 Удри војска цара силенога
0419 Једног дана и једног минута
0420 На границу Црогорску листом:
0421 Реиз паша удри од Никшићах
0422 На крваву Жупу Грачаницу,
0423 На јунака Мирка војеводу,
0424 На књажева братучеда Крца,
0425 На њихово друга три стотине;
0426 Ал’ се Мирко војевода брани
0427 Из авлије светог манастира,
0428 Ал’ је веља сила у Тураках.
0429 Виђе јунак војевода Мирко,
0430 Да не може обранити цркву,
0431 Пак остави Жупу Грачаницу,
0432 Измаче се у Острог планину,
0433 Ту се јунак затворио Мирко
0434 У Острогу светом манастиру.
0435 Уз то приспје Реиз паша с војском,
0436 И манастир освојио доњи,
0437 Пак на горњи јуриш учинио,
0438 И најпрва врата саломио,
0439 А на друга загон учинио.
0440 Дочека га Мирко војевода
0441 Ш његовијем братучедом Крцом,
0442 Са јунаком Церовић-Новицом,
0443 И на Турке огањ наложише,
0444 Многе Турке земљи положише,
0445 И грдне их натраг повратише;
0446 У то Турци топе принијеше,
0447 И манастир гађати почеше,
0448 Топом гађу, а чине јурише,
0449 Ал’ се мушки војевода брани
0450 И његов дружина уздана:
0451 Стоји цика српскијех пушаках,
0452 Јаук стоји јаднијех Тураках,
0453 Турци чисто узмакнути ћаху,
0454 Ал’ им Реиз паша не даваше;
0455 Јер жељаше уфатити Мирка,
0456 И често га на предају зваше.
0457 Али ко ће уватити вука
0458 Код толико српскијех јунака?
0459 Јер су Срби старе меданџије.
0460 Често ћаху отворити врата
0461 И у Турке јуриш учинити
0462 И по турску уграбити главу,
0463 А најпрво Петровићу Крцо.
0464 Тако траје цио мјесец данах
0465 У затвору Мирко војевода.
0466 Но ево му муке и невоље:
0467 Нестаде му праха и олова
0468 И остале потребе војничке,
0469 А од никуд доћи не могаше,
0470 Јер га бјеше војска ошапила.
0471 Кад се јунак на невољу нађе,
0472 Он довати светог Василију,
0473 Ш њим побјеже преко Зете хладне,
0474 Унесе га малој Гори Црној.
0475 У то приспје Петровићу Перо
0476 Са сердаром Мартиновић-Милом,
0477 С капетаном Мартиновић-Ђуром
0478 И са шњим триста Цетињанах,
0479 Који Мирку у помоћ иђаху,
0480 Убише се боја жестокога
0481 Реиз-пашом у манастир доњи,
0482 Стотину му главах посјекоше,
0483 И здраво се натраг повратише. -
0484 А удари Дервиш паша с војском
0485 На Грахову пољу широкоме.
0486 Граховљани војску дочекаше,
0487 Убише се боја жестокога,
0488 Али ко ће силу уставити?
0489 Дервиш паша у Грахово сиђе,
0490 И Грахово опалио листом
0491 До бијеле куое војводине,
0492 На њу Турци јуриш учинише.
0493 Дочека их војвода Јакове,
0494 Из куле ми сипље огањ живи,
0495 Тер ми натраг узбијаше Турке;
0496 У то Турци топе принијеше,
0497 Сташе ломит’ војводину кулу,
0498 Ломише је за неђељу данах;
0499 Кад бијелу изломише кулу,
0500 Тада Турци јуриш учинише,
0501 Принесоше сламу и сијено,
0502 И бијелу запалише кулу,
0503 Али с Турском вељом погибијом,
0504 Јер око ње лазина лежаше
0505 Од Тураках и турскијех коњах.
0506 Кад војводи огањ одолио,
0507 Он бијелу оставио кулу,
0508 А ускочи јунак у пећину
0509 И његова дружина уздана,
0510 Па Антуна сина зовијаше:
0511 "Брани, сине, од пећине врата,
0512 "Имам доста праха и олова
0513 "И остале потребе војничке,
0514 "Бићемо се за годину данах."
0515 На пећину навалише Турци,
0516 Лијепо их Антун дочекива,
0517 Из пећине сипље огањ живи,
0518 Те побија на носове Турке.
0519 Тако траје цио мјесец данах.
0520 Када виђе везир Дервиш паша
0521 Да војводи наудит’ не може,
0522 Стаде турске лаже просипати
0523 И војводи владику шиљати,
0524 Не би ли га какјо преварио,
0525 Из пећине њега измамио.
0526 Кад владика пред пећину дође,
0527 Он ми зове војводу Јакова,
0528 Па му стаде говорит’ владика,
0529 И војводи лаже просипати,
0530 Те срамотне, црн му образ био:
0531 "О војвода, злосретња ти мајка!
0532 "Што лудујеш у твоју пећину?
0533 "Зар не чујеш, ал’ памети немаш,
0534 "Да је Омер паша ударио
0535 "И сву Црну Гору похарао,
0536 "С војском доша на поље Цетиње
0537 "У дворове Петровића књаза,
0538 "А књаз ти је морем утекао?
0539 "Но се предај цареву везиру,
0540 "А дајем ти моју вјеру тврду,
0541 "Животу ти ништа бити неће."
0542 Кад разумје војвода Јакове,
0543 Да је Црна Гора похарана,
0544 Омер паша на равно Цетиње,
0545 Удрише му сузе низ образе
0546 И његову другу свакојему:
0547 "Авах, рече, до Бога милога!"
0548 Пак Антуну сину говорио:
0549 "Отвор’, сине, од пећине врата,
0550 "Да се силну цару предадемо,
0551 "Јер нам више узданице нема,
0552 "Кад је Црна Гора похарана."
0553 Али Антун пристат’ не хоћаше:
0554 "Не, Јакове, ако Бога знадеш!
0555 "Ово ти је турска пријевара,
0556 "Шњоме хоће тебе да измаме,
0557 "Да ти русу одсијеку главу."
0558 Ал’ војвода сина не слушаше,
0559 Јер му бјеше жалост додијала,
0560 Али жалост, али суђен данак,
0561 Не мишљаше више умријети,
0562 Но отвори од пећине врата,
0563 Предаде се паши царевоме.
0564 Кад је паша видио војводу,
0565 Овако је њему говорио:
0566 "Добро доша, горска војеводо!
0567 "Одметниче цара честитога!
0568 "Вријеме је, да се огледамо,
0569 "Плаче на те сва Херцеговина
0570 "И остала силна војска моја,
0571 "Коју поби из затвора твога,
0572 "Ал’ ћеш и ти изгубити главу."
0573 Одговара војвода Јакове:
0574 "Не будали, Дервиш-пашо млади!
0575 "Ја не жалим, да ћу умријети,
0576 "Него жалим, ђе ме преваристе,
0577 "Ал’ ми здраво Петровићу књаже,
0578 "Осветиће мене, ако Бог да."
0579 Више паша говорит’ не даје,
0580 Но му свеза наопако руке,
0581 Па га тешком смрћу уморио,
0582 И јунака Поповића Вука,
0583 А све друге свеза у синџиру,
0584 Па их посла Требињу бијелу. -
0585 А удари паша Усеине
0586 Низ Суторман високу планину,
0587 И шњим војске дванаест хиљадах
0588 На Лимјане и Црмницу доњу.
0589 Лимјанима лоша срећа била,
0590 Јер су они мали и нејаки,
0591 Не могоше силу дочекати,
0592 Док приспију други Црмничани,
0593 Но бијело село оставише,
0594 Те га огњем изгореше Турци;
0595 Ал’ не хоће Беловићу Јоко,
0596 Но у Турке јуриш учинио,
0597 Двије турске уграбио главе,
0598 Пак се јунак поврати у кулу,
0599 Брани себе и бијелу кулу,
0600 А кликује браћу Црмничане.
0601 Црмничани листом устадоше,
0602 И дођоше Виру широкоме,
0603 У то њима добар хиндат дође
0604 Од крваве Ријечке нахије,
0605 Љуботинци на гласу јунаци,
0606 Пред њима је Петар војевода
0607 С побратимом Ђуром капетаном,
0608 Добрљани и шњима грађани,
0609 Којино су од вазде јунаци,
0610 Пред њима су добре поглавице.
0611 Кад се двије војске састадоше
0612 На пазару Виру широкоме,
0613 Међу њима српске поглавице,
0614 Поглавице војску уредише,
0615 Уредише, војску подигоше,
0616 На Лимјане село ударише
0617 На тамбору царева везира,
0618 И бише се од јутра до мрака,
0619 Тридесет и три посјекоше главе,
0620 Али Турке дићи не могоше,
0621 Јер је веља сила у Тураках,
0622 Сила веља шанце утврдила,
0623 А бијеле куле уграбила
0624 И бијелу насред села цркву.
0625 Но на томе боја раздвојише,
0626 И војводе вијећ’ вијећаше,
0627 Да ми више не подижу војску
0628 На Лимјане на турском тамбору,
0629 Но на себе да чекају Турке,
0630 Ђено шанца ни затвора нема
0631 До крваве сабље и пољане.
0632 Али Турци брзо устадоше,
0633 На Годиње село ударише,
0634 И су три га стране околише,
0635 И на село јуриш учињеше;
0636 Ал’ је њима лоша срећа била:
0637 Годињани војску дочекаше
0638 И са шњима влади Брчељани,
0639 Убише се боја жестокога.
0640 У то српска прискочила војска
0641 Из лијепа села Бољевића,
0642 Друга удри с Вира широкога;
0643 Ту се страшно војске ударише,
0644 Погоне се војске по мегдану,
0645 Док је вечер од хамана била,
0646 Тада Срби Бога споменуше,
0647 А у Турке јуриш учињеше,
0648 Од Годиња Турке поломише,
0649 До Селаца села маленога
0650 Сто и тридест главах посјекоше,
0651 И царева топа уграбише;
0652 У то Ђорђе Петровићу дође,
0653 И цијелом војском владат’ поче. -
0654 А удари силни Омер паша
0655 Силном војском од бијела Спужа
0656 На крваво село Мартиниће,
0657 Мартинићи војску дочекаше,
0658 Убише се боја жестокога,
0659 Низа село Турке поломише,
0660 Седамдесет глава посјекоше,
0661 Али Турци никад не престају,
0662 Јуриш чине, село да опале,
0663 Ал’ се мушки Мартинићи бране,
0664 А кликују Брђане остале.
0665 Ко би ближи, тај је прискочио,
0666 У то њима у помоћ иђаше
0667 Та српскијех дванаест барјаках,
0668 А за њима дванаест стотинах
0669 Од Ровацах и Мораче тврде,
0670 А хиљаду витезовах Кучах,
0671 Мартинићу на помоћ иђаше,
0672 А у томе хћаху Црногорци
0673 Брзо њима у помоћи доћи,
0674 Хћаше бити јада од Тураках,
0675 Али ево туге и жалости,
0676 Штоно Србе ћера од старине!
0677 Јер Пипери образ оцрнише,
0678 Отачаство своје издадоше
0679 И Данила свога господара,
0680 Издадоше, па се предадоше
0681 До крваве куће Пилетића
0682 И јунака Вула Марковића,
0683 А сви други листом устадоше,
0684 Ровчанима путе пресјекоше,
0685 И сву натраг повратише војску,
0686 Јер и Кучи не могоше доћи,
0687 С тијем они Брда узмутише.
0688 Кад зачуше јадни Мартинићи,
0689 Да Пипери листом издадоше,
0690 И сву војску натраг повратише,
0691 Заплака се мало и велико
0692 На проклето племе Бранковића:
0693 "Хеј Пипери, да вас Бог убије,
0694 "И свијетла пушка Данилова!
0695 "Тако ли се отачаство брани?"
0696 Па крваво село оставише,
0697 Јер се више држат’ не могоше,
0698 Но га огњем Турци изгореше,
0699 Изгореше, па се посилише,
0700 Ђе добише Брцку кључаницу,
0701 Па ми тада сву силу дигоше,
0702 Ударише уз Бјелопавлиће.
0703 Бјелопавлић силу дочекао,
0704 Те се уби боја жестокога,
0705 Турску силу пољем поломио,
0706 Пред њима је Ђикнићу Стефане,
0707 Добар јунак, да бољега нема,
0708 Али му је лоша срећа била,
0709 Јер га луда памет занијела,
0710 Предаде се цареву везиру,
0711 И шњиме се многи предадоше.
0712 Зато своја два сина изгуби
0713 За невјерност, што је учинио.
0714 Потом везир на Ждребаник дође,
0715 Ту је с војском тамбор учинио,
0716 И ту паша војску располаже,
0717 Како треба војску уредити
0718 И на Црну Гору ударити.
0719 Међу тијем Петровићу књаже
0720 Уређује младе Црногорце,
0721 Како треба дочекати војску
0722 И бранити Црну Гору малу,
0723 Да преко ње не прегазе Турци:
0724 Он Црмницу с војском утврдио,
0725 Да од југа не проломе Турци,
0726 А остави Цеклињане младе,
0727 Да чувају Блато од Жабљака,
0728 Да оздола не ударе Турци;
0729 У Љешанску нахију крваву,
0730 У њу посла ајутанта свога
0731 По имену Вуковић-Данила,
0732 Да поздрави српске поглавице,
0733 Да чекају љуту Арбанију;
0734 А војводу Ива Радоњића
0735 Посла њега пољу Трешњевоме,
0736 Да Ждријело за Млаћево чува,
0737 Да не продру од запада Турци;
0738 А сам пође Чеву крвавоме,
0739 С књазом пође војске три хиљаде,
0740 Да он чека мушир-Омер-пашу
0741 У Загарач селу крвавоме,
0742 Ђено поља ни ширине нема,
0743 Ту мишљаше дочекат’ везира
0744 И јуначки мегдан дијелити.
0745 Кад је Омер паша разумио
0746 За Данила Петровића књаза,
0747 За његове младе Црногорце,
0748 Да га чека насред друма пута,
0749 То везиру мило било није,
0750 А другога пута не имаше,
0751 Јер знаваше шта су Црногорци,
0752 Не смијаше војску подигнути,
0753 На Данила књаза ударити,
0754 Но ми другу пропустио војску,
0755 Не би л’ ђегођ с краја проломили,
0756 Ал’ не дају млади Црногорци,
0757 Но се кољу како мрки вуци,
0758 Бране себе и слободу драгу,
0759 Да ми своје не покоре старе,
0760 Но бој бију, а сијеку главе.
0761 Тако траје два мјесеца данах,
0762 Не могоше напредоват’ Турци.
0763 У то књазу добра срећа била
0764 У његову потребу војничку,
0765 Јер имаше добра пријатеља,
0766 Франц-Јосифа од Беча ћесара;
0767 Посла књазу праха и олова
0768 И остале потребе војничке,
0769 То му фала и данас и вазде
0770 На његово добро пријатељство!
0771 У то уста царе Николаје
0772 С договором бечкога ћесара,
0773 Написаше два ситна фермана
0774 У Стамболу Авдулу султану,
0775 Да он враћа с Црне Горе војску,
0776 Ако жели шњима пријатељства.
0777 Кад султану два фермана до’ше,
0778 Султану се од ино не може,
0779 Већ поврати силну своју војску,
0780 А са својом вељом погибијом,
0781 Јер је много војске изгубио,
0782 И велику хазну потрошио,
0783 Бој бијући два мјесеца данах
0784 Са Данилом Петровићем књазом,
0785 Са слободном Црном Гором малом,
0786 Која вазде у слободи живи,
0787 И живјеће до суђена дана,
0788 Јере носи срце Душаново.
0789 А ви други његови потомци!
0790 Ви тргујте и теците благо,
0791 И слушајте хоџе на мунаре.
0792 Сад да си ми здраво и весело,
0793 Црна Горо, дична породице!
0794 Нек се с тобом сви Славени диче,
0795 Јер си стожер међу вихорове.