Udarac Omer-pašin na Crnu Goru
0001 Knjigu pište Skadarski vezire
0002 Po imenu silni Osman paša,
0003 Ter je šalje u lovne Pipere
0004 Na Stijenu Pavićević-Vulu,
0005 U knjigu ga vezir pozdravio,
0006 I ovako u nju govorio:
0007 ”Znaš li, Vule, nije davno bilo,
0008 ”Kad si k mene pređe dolazio,
0009 "Dovodio braću Stijenjane,
0010 "Vi hoćaste prava biti raja,
0011 "Al’ ne dade turska krvopija,
0012 " Sa Cetinja Petrović vladika,
0013 "No mušketa sva tri Mušikića
0014 "A sve druge metnu u sindžiru,
0015 "Ne dade vi caru čestitome;
0016 "Sada, Vule, moja vjerna slugo!
0017 "Evo tebe zgoda i vrijeme,
0018 "Da ti dođeš Skadru bijelome,
0019 "Jer je Petar umro vladika;
0020 "No okupi braću Stijenjane,
0021 "Hajte k mene Skadru bijelome,
0022 "Da primite od cara darove,
0023 "Da budete prava carska raja."
0024 Kada Vulu sitna knjiga dođe,
0025 Od radosti na noge skočio,
0026 Pak okupi braću Stijenjane,
0027 Pa je njima Vule besjedio:
0028 "Stijenjani, moja braćo draga!
0029 "Evo nama radosnoga glasa
0030 "Od našega cara i vezira,
0031 "Da idemo Skadru bijelome,
0032 "Da prmimo od cara darove,
0033 "Da budemo prava carska raja."
0034 Stijenjani listom pristadoše
0035 Do sokola Vula kapetana
0036 I njegove kuće Markovića;
0037 U to Joko Sinanović dođe,
0038 Među braćom dobro jutro zvaše:
0039 "Dobro jutro, braćo Stijenjani!
0040 "Što ste mi se jutros okupili?
0041 "Zar mislite Skadru na Bojanu,
0042 "Da grdilo staro ponovite?
0043 "Ta znate li, ne znali vas ljudi!
0044 "Knjaz Danilo doša iz Rusije,
0045 "I sio je na polje Cetinje
0046 "U stolicu strica njegovoga,
0047 "On će skupit’ listom Crnogorce,
0048 "Stijenu će našu razuriti;
0049 "No vas Bogom od nevolje kumim,
0050 "Prođite se Skadra i vezira,
0051 "Pa hajdete na polje Cetinje
0052 "Kod Danila Petrovića knjaza,
0053 "Pak njegovu prifatite ruku."
0054 Stijenjani ne slušaju Joka,
0055 Već u Skadru otidoše gradu.
0056 To se čulo na polje Cetinje,
0057 Začu vitez Petroviću knjaže,
0058 Pak srdito na noge skočio,
0059 Pak sam sobom riječ govorio:
0060 "Avah mene, do Boga miloga!
0061 "Kako su se posilili Turci,
0062 "Đe je mene striko preminuo!
0063 "Zato su mi blago otvorili,
0064 "Da šnjim mute moju Goru Crnu;
0065 "Al’ da bi me ne rodila majka,
0066 "Ako Žabljak ne poharam grada,
0067 "I sve Tursko carstvo ne pobunim,
0068 "U Stambolu Otmanović-cara,
0069 "Da će dići na me sto hiljada,
0070 "Tući ću se šnjima do jednoga,
0071 "Neka znade grdni Osmanlija,
0072 "Što je vitez Petroviću knjaže
0073 "I njegovi mladi Crnogorci,
0074 "Koji vazde uslobodi žive,
0075 "Da mu s lažom blago ne pomaže."
0076 To izreče, knjige rasturio
0077 Na senate i na vojevode,
0078 Na serdare, mlade kapetane,
0079 U knjigama knjaže zapov’jeda:
0080 "Na znanje vi, moje vjerne sluge!
0081 "Nek se svaki nađe na oružje,
0082 "Ako Bog da, mislim ratovati
0083 "Sa turskijem carem od Stambola
0084 "I vraćat, mu žalost za sramotu."
0085 Pak on dozva Pera i Đorđiju:
0086 "Na znanje vam, oba strica moja!
0087 "Kad čujete mlade Crnogorce
0088 "Na bedemu u gradu Žabljaku,
0089 "Pohitajte bijelu Žabljaku.
0090 "Čuvajte ga kako svoju glavu,
0091 "Dok ja dođem i natrag se vratim,
0092 "Jer ja idem s vojskom na Stijenu,
0093 "Da raskopam pleme Brankovića."
0094 To izreče, pripasa oružje,
0095 A mlađi mu hata izvedoše,
0096 Prekrsti se, sjede na labuda,
0097 Sobom uze mlade Cetinjane
0098 I ostale izbrane junake;
0099 Istu večer na Rijeku siđe.
0100 Tu od puta nije počinuo,
0101 No mi prizva dva dobra junaka,
0102 Ta sokola Stankovića Kenja
0103 I deliju Mališu Kostića,
0104 Pa im stade knjaže govoriti:
0105 "Sad vas gledam, dvije četobaše!
0106 "Hoćete li mene poslušati,
0107 "Da vi dadnem stotinu junakah
0108 "I pred njima tri dobra juvaka,
0109 "Tri junaka, sva tri senatura:
0110 "S Ljubotinja Petra vojevodu
0111 "I sokola Luketina Sava
0112 "I deliju Pejovića Steva,
0113 "Da u Žabljak uskočite gradu,
0114 "Jer vi znate klance i bogaze,
0115 "Jer ste pređe u njem ulazili
0116 "I junačku slavu zadobili,
0117 "Ja se i sad nadam, ako Bog da,
0118 "Da ćete me vjerno poslužiti
0119 "I Žabljaka grada osvojiti,
0120 "A dajem vam moju vjeru tvrdu,
0121 "Ako mene vjerno poslužite,
0122 "I u Žabljak gradu uskočite,
0123 "Daću vama od zlata medalje,
0124 "Koje nose obraz Obilića."
0125 Kad to čuše dva dobra junaka,
0126 Smjerno mi se knjazu pokloniše:
0127 "Gospodare, Petroviću knjaže!
0128 "Daj ti nama stotinu junakah
0129 "I pred njima do tri senatura,
0130 "Ako Bog da i Bogorodica,
0131 "Neće proći tri bijela dana,
0132 "Ulješćemo u gradu Žabljaku."
0133 To je knjazu vrlo milo bilo,
0134 Pak u jutro s vojskom podranio,
0135 Siđe s vojskom u Bjelopavliće,
0136 Tu je jednu nojcu prenoćio,
0137 A u jutro rano podranio,
0138 Uz put uze sve Bjelopavliće,
0139 Dođe s vojskom u lomne Pipere,
0140 U Ćeliju s vojskom počinuo,
0141 I tu jednu nojcu konačio.
0142 Kad u jutro jutro osvanulo,
0143 Jošte nije sunce ogrijalo,
0144 Evo knjazu sitna knjiga dođe
0145 Sa bedema od grada Žabljaka
0146 Od njegova sva tri senatura:
0147 "Na znanje ti, naš svijetli knjaže!
0148 ”Uljegosmo u gradu Žabljaku,
0149 "Selim-Ređu ufatismo živa
0150 "I ostale careve pandure
0151 "Što čuvahu carevoga grada;
0152 "Ako li nam ne vjeruješ, knjaže,
0153 "Ti poslušaj zelene topove
0154 "Sa bedema grada Žabljačkoga.
0155 "I da si nam zdravo i veselo!
0156 "Čekamo te u gradu Žabljaku."
0157 Kad je knjaže knjigu proučio,
0158 Od radosti na noge skočio,
0159 Diže vojsku, pođe na Stijenu,
0160 Tu ga srete Piletić vojvoda
0161 I njegovi mladi Đurkovići,
0162 Onda knjaže naredi vojnike,
0163 Da razure kuće nevjernikah,
0164 Da se znade da su Branjovići;
0165 Mlogijema knjaže oprostio,
0166 Jer imaše srce milostivo.
0167 Kad je Osman paša razumio,
0168 Tužne glase kad je razumio
0169 Od Žabljaka grada bijeloga,
0170 Da su u njem mladi Crnogorci,
0171 Stade paša kupit’ silnu vojsku
0172 Do Epira i do Manastira,
0173 Cio Skadar i svu Arbaniju.
0174 S vojskom uze velike topove,
0175 Pa pohita bijelu Žabljaku,
0176 Da on brani varoš oko grada
0177 I bijele kule po Cukalju.
0178 U to knjaže u Žabljaku dođe,
0179 Sva se njemu oveseli vojska,
0180 Ter mu velje veselje činjaše,
0181 Knjaz Danilo izlazi na gradu,
0182 Te razgleda varoš oko grada
0183 I bijele kule po Cukalju,
0184 Kojeno su punane Turakah;
0185 Viđe Danil’ Petroviću knjaže,
0186 Da se njima naudit’ ne može
0187 Bez veljega topa i lubarde,
0188 Pak mi vjernu slugu dozivaše
0189 Po imenu Srdanović-Đuka:
0190 "Nu pohitaj, moja vjerna slugo!
0191 "Do Cetinja polja širokoga,
0192 "Dovezi mi topa velikoga,
0193 "Koga mi je striko dobavio
0194 "Iz daleka iz zemlje Engleške
0195 "Za zlo tursko i za pakost ljutu,
0196 "Namjesti ga Kršu Filipovu,
0197 "Pa ti valjaj kule i čardake
0198 "I bijelu varoš oko grada."
0199 Vjerna sluga sluša gospodara,
0200 Brzo pođe na polje Cetinje,
0201 I dovuče topa velikoga,
0202 Namjesti ga Kršu Filipovu,
0203 Stade valjat’ kule i čardake.
0204 Kada Turci to čudo viđeše,
0205 Đe stadoše čardaci padati,
0206 Brzo svoga topa dovukoše,
0207 I suproću knjaževa sdtaviše,
0208 I dobro ga gađati počeše,
0209 A to gleda Petroviću knjaže,
0210 Te mi Đuka slugu dozivaše:
0211 "Nuder navij topa velikoga,
0212 "Udri, gađi topa carevoga,
0213 "Ako ti ga pogoditi Bog da,
0214 "Daću tebe od zlata medalju."
0215 Vjerna sluga sluša gospodara,
0216 Te on navi topa velikoga,
0217 Divno topa carevoga gađe,
0218 Topa slomi, a pobi tobdžije.
0219 Kada Turci to čudo viđeše,
0220 Od topa sde strašno prepadoše,
0221 Osman-paši idu pod šatorom:
0222 "Aman pašo, dragi gospodare!
0223 "Mi se više držat’ ne možemo
0224 "Od knjaževa topa velikoga,
0225 "Valja redom kule i čardake,
0226 "A sad razbi topa carevoga."
0227 Tužan paša kad je razumio,
0228 Za bradu se rukom dovatio,
0229 Pa dovati pero i hartiju,
0230 Tužan paša sitnu knjigu piše
0231 U Stambolu gradu bijelome
0232 Na rukama cara čestitoga:
0233 "Sultan-care, dragi gospodare!
0234 "Al’ ne čuješ, al’ habera nemaš,
0235 "Da je Crna Gora ustanula
0236 "I pred njome Petroviću knjaže,
0237 "Uze nama grada Žabljačkoga.
0238 "Kunem ti se, moj care čestiti!
0239 "Ako Žabljak ostavimo grada,
0240 "Ostavljamo Zetu zemlju ravnu
0241 "I sve Blato do Skadra bijela;
0242 "No ti šilji od Stambola vojsku,
0243 "Da se braniš zmaja ognjenoga,
0244 "Kojino ti vadi oči crne;
0245 "Ako vojsku ti poslati nećeš,
0246 "Neće tebe Zeta ostanuti,
0247 "Nit’ u Zetu tri bijela grada,
0248 "Jer se više branit’ ne možemo
0249 "Od viteza Petrovića knjaza."
0250 Knjigu svrši, dade tatarinu.
0251 Kada caru sitna knjiga dođe,
0252 I kad viđe, što mu ona piše,
0253 Car srdito na noge skočio:
0254 "Avah, reče, đidi kaurina!
0255 "Đe je kaur usta na oružje,
0256 "Da otimje zemlje i gradove."
0257 Pa mi Omer-pašu dozivaše:
0258 "Omer-pašo, sve moje uzdanje!
0259 "Evo mene sitna knjiga dođe
0260 "Od Osmana, mojega vezira,
0261 "Ispod tvrda grada Žabljačkoga
0262 "Na Danila Petrovića knjaza,
0263 "Da je Crnom Gorom udario
0264 "I Žabljaka grada osvojio,
0265 "Da mi Turci u nevolji cmile;
0266 "No na noge, moja vjerna slugo!
0267 "Diži vojske stotinu hiljadah,
0268 "Hajde s vojskom lomnoj Gori Crnoj
0269 "Na viteza Petrovića knjaza,
0270 "Na njegove mrke Crnogorce,
0271 "Pali redom sela i varoši,
0272 "Žensko robi, a muško sijeci,
0273 "Dok izideš na polje Cetinje,
0274 "Pogubi mi Petrovića knjaza,
0275 "Al’ pogubi, al’ dovedi živa,
0276 "Osveti me, moja vjerna slugo!
0277 Od hajduka Petrovića knjaza
0278 "I njegove kuće Petrovića,
0279 "Koja vlada malom Gorom Crnom,
0280 "Pasalo je dv’je stotine ljetah,
0281 "Da ratuju sa mnom neprestano;
0282 "Ako li me sada ne osvetiš,
0283 "Ne pogubiš Petrovića knjaza,
0284 "No uteče ona zmija ljuta,
0285 "Znadi dobro, dobra biti neće."
0286 Kad je vezir cara razumio,
0287 Do zemlje se caru poklonio:
0288 "Ne brini se, mio gospodare!
0289 "Ja sam tebe vazda poslužio,
0290 "I cijelu Bosnu pokorio,
0291 "Pokoriću Crnu Goru malu,
0292 "Pogubiću Petrovića knjaza
0293 "I njegove gorske vojevode."
0294 Al’ ne reče Omer, ako Bog da,
0295 No podiže silnovitu vojsku,
0296 Jednu posla morem širokijem,
0297 Da s’ izveze Baru bijelome,
0298 A sam pođe preko Rumelije,
0299 S vojskom vezir u Manastir dođe,
0300 Tu je s vojskom tambor učinio,
0301 Iz tambora sitnu knjigu piše,
0302 A šilje je na Travnik veziru:
0303 "Reiz-pašo, veliki veziru!
0304 "Dobro viđi, što ti knjiga piše:
0305 "Ja sam silnu podigao vojsku
0306 "Od Stambola grada bijeloga
0307 "Po naredbi cara čestitoga
0308 "Na prokletu malu Goru Crnu,
0309 "Na hajduka Petrovića knjaza,
0310 "Kojino je caru dodijao,
0311 "Carske hara bijele gradove,
0312 "A siječe Turke krajičnike,
0313 "A podiže raju na oružje;
0314 "Nego skoči na noge lagane,
0315 "Kupi listom Bosnu zemlju ravnu,
0316 "Bosnu zemlju i Hercegovinu,
0317 "Sobom uzmi pašu Arap-pašu,
0318 ”Od Mostara uzmi Derviš-pašu,
0319 "Hajde s vojskom Crnoj Gori maloj,
0320 "Ali nemoj s vojskom udariti,
0321 "Dok od mene zapov’jed ne primiš
0322 "Sa Bojane Skadra bijeloga,
0323 "Jer tu mislim prikupiti vojsku." -
0324 Među tijem Petroviću knjaže
0325 Uređuje mlade Crnogorce,
0326 Da osvoji varoš oko grada
0327 I bijele kule po Cukalju.
0328 Al’ se dobro Osman paša brani,
0329 Iz zatvora živi oganj dava,
0330 Jer se paša bješe utvrdio,
0331 Ispod zemlje šance naredio,
0332 Puca puške trideset hiljadah,
0333 A gruhaju trideset topovah,
0334 Stoji crne zemlje tutnjavina,
0335 A Morača voda uspljuskuje,
0336 Od onoga ognja žostokoga,
0337 Mnoge kule, bijeli čardaci,
0338 Sa crnom se zemljom izravniše
0339 Od knjaževa topa velikoga.
0340 Tako traja pet neđeljah danah
0341 Knjaz Danilo u Žabljaku gradu,
0342 U stolicu Crnojević-Iva,
0343 Jer mišljaše, vesela mu majka!
0344 Da je Žabljak osvojio grada.
0345 Kad je bilo po svetom Nikoli,
0346 Evo knjazu sitna knjiga dođe,
0347 Iz tambora iz vojske careve
0348 Od Srbina dobra prijatelja:
0349 "Na znanje ti, Petroviću knjaže!
0350 "Evo na teb’ Otmanović-cara:
0351 "Što je sile u Stambolu gradu,
0352 "Rumelije i sve Arbanije,
0353 "Listom Bosne i Hercegovine,
0354 "Evo ide lomnoj Gori Crnoj;
0355 "Biće u sve vojske sto hiljadah,
0356 "S vojskom vlada veliki veziru,
0357 "Desna ruka Otmanović-cara,
0358 "Po imenu mušir Omer paša
0359 "I su sedam paša carevijeh;
0360 "Divno vezir uređuje vojsku
0361 "Oko tvoje male Gore Crne,
0362 "Svake će ti udariti strane
0363 "Jednog dana a jednog minuta:
0364 "Udriće ti Bosanski vezire
0365 "S Arap-pašom sa dvadest hiljadah
0366 "Od Nikšića niz Ostrog planinu;
0367 "Derviš paša od Hercegovine
0368 "Udriće ti na polje Grahovo
0369 "I šnjim vojske dvanaest hiljadah;
0370 "Treća će ti udariti vojska
0371 "Od bijela grada Kolašina,
0372 "Pred vojskom je Čengijć Derviš paša,
0373 "S pašom ima vojske šest hiljadah,
0374 "Da zabuni Rovca i Moraču
0375 "I Uskoke krvave junake,
0376 "Da ne dođu tebe u hindatu;
0377 "Četvrta će udariti vojska
0378 "A od Bara grada bijeloga
0379 "Niz Sutorman visoku planinu,
0380 "Ima vojske dvanaest hiljadah,
0381 "Pred vojskom je paša Useine,
0382 "Misli udrit’ na Crmnicu donju,
0383 "Ka’ će sisti Viru na pazaru;
0384 "Peta će ti udariti vojska
0385 "Na sva Brda nahijom Lješanskom,
0386 "Pred vojskom je mušir Omer paša,
0387 "Sobom vodi pašu Skadarskoga
0388 "I trideset hiljadah Turakah.
0389 "Još se, knjaže, Omer paša fali:
0390 "Kad on pušti vojsku sa svih stranah
0391 "A na tvoju malu Goru Crnu,
0392 "Da će Crnu Goru izgoreti,
0393 "Šesti danak na Cetinje doći,
0394 "Da će tebe ufatiti živa
0395 "I ostale tvoje poglavice,
0396 "Pa te živa caru otpraviti,
0397 "A on sjesti u stolicu tvoju.
0398 "Ovđen tebe prijevare nema,
0399 "No ostavljaj grada Žabljačkoga,
0400 "Pak ti čekaj cara silenoga.
0401 "I da si mi zdravo i veselo"
0402 "Neimenjak iz vojske careve."
0403 Kad je knjaže knjigu proučio,
0404 Doista mu nije mila bila,
0405 Al’ mu druga biti ne mogaše,
0406 Već on sebe vojevode zovnu:
0407 "Vojevode, moji sokolovi!
0408 "Razvaljujte grada Žabljačkoga,
0409 "Evo na nas Otmanović-cara
0410 "I njegova vojska silnovita,
0411 "Valja sada cara dočekati
0412 "I sa carem megdan dijeliti."
0413 Vojevode kada razumješe,
0414 Što mogaše, grada razvališe,
0415 Pak mi carske topove skidoše,
0416 Vratiše se Crnoj Gori maloj.
0417 Potom malo vreme postojalo,
0418 Udri vojska cara silenoga
0419 Jednog dana i jednog minuta
0420 Na granicu Crogorsku listom:
0421 Reiz paša udri od Nikšićah
0422 Na krvavu Župu Gračanicu,
0423 Na junaka Mirka vojevodu,
0424 Na knjaževa bratučeda Krca,
0425 Na njihovo druga tri stotine;
0426 Al’ se Mirko vojevoda brani
0427 Iz avlije svetog manastira,
0428 Al’ je velja sila u Turakah.
0429 Viđe junak vojevoda Mirko,
0430 Da ne može obraniti crkvu,
0431 Pak ostavi Župu Gračanicu,
0432 Izmače se u Ostrog planinu,
0433 Tu se junak zatvorio Mirko
0434 U Ostrogu svetom manastiru.
0435 Uz to prispje Reiz paša s vojskom,
0436 I manastir osvojio donji,
0437 Pak na gornji juriš učinio,
0438 I najprva vrata salomio,
0439 A na druga zagon učinio.
0440 Dočeka ga Mirko vojevoda
0441 Š njegovijem bratučedom Krcom,
0442 Sa junakom Cerović-Novicom,
0443 I na Turke oganj naložiše,
0444 Mnoge Turke zemlji položiše,
0445 I grdne ih natrag povratiše;
0446 U to Turci tope priniješe,
0447 I manastir gađati počeše,
0448 Topom gađu, a čine juriše,
0449 Al’ se muški vojevoda brani
0450 I njegov družina uzdana:
0451 Stoji cika srpskijeh pušakah,
0452 Jauk stoji jadnijeh Turakah,
0453 Turci čisto uzmaknuti ćahu,
0454 Al’ im Reiz paša ne davaše;
0455 Jer željaše ufatiti Mirka,
0456 I često ga na predaju zvaše.
0457 Ali ko će uvatiti vuka
0458 Kod toliko srpskijeh junaka?
0459 Jer su Srbi stare medandžije.
0460 Često ćahu otvoriti vrata
0461 I u Turke juriš učiniti
0462 I po tursku ugrabiti glavu,
0463 A najprvo Petroviću Krco.
0464 Tako traje cio mjesec danah
0465 U zatvoru Mirko vojevoda.
0466 No evo mu muke i nevolje:
0467 Nestade mu praha i olova
0468 I ostale potrebe vojničke,
0469 A od nikud doći ne mogaše,
0470 Jer ga bješe vojska ošapila.
0471 Kad se junak na nevolju nađe,
0472 On dovati svetog Vasiliju,
0473 Š njim pobježe preko Zete hladne,
0474 Unese ga maloj Gori Crnoj.
0475 U to prispje Petroviću Pero
0476 Sa serdarom Martinović-Milom,
0477 S kapetanom Martinović-Đurom
0478 I sa šnjim trista Cetinjanah,
0479 Koji Mirku u pomoć iđahu,
0480 Ubiše se boja žestokoga
0481 Reiz-pašom u manastir donji,
0482 Stotinu mu glavah posjekoše,
0483 I zdravo se natrag povratiše. -
0484 A udari Derviš paša s vojskom
0485 Na Grahovu polju širokome.
0486 Grahovljani vojsku dočekaše,
0487 Ubiše se boja žestokoga,
0488 Ali ko će silu ustaviti?
0489 Derviš paša u Grahovo siđe,
0490 I Grahovo opalio listom
0491 Do bijele kuoe vojvodine,
0492 Na nju Turci juriš učiniše.
0493 Dočeka ih vojvoda Jakove,
0494 Iz kule mi siplje oganj živi,
0495 Ter mi natrag uzbijaše Turke;
0496 U to Turci tope priniješe,
0497 Staše lomit’ vojvodinu kulu,
0498 Lomiše je za neđelju danah;
0499 Kad bijelu izlomiše kulu,
0500 Tada Turci juriš učiniše,
0501 Prinesoše slamu i sijeno,
0502 I bijelu zapališe kulu,
0503 Ali s Turskom veljom pogibijom,
0504 Jer oko nje lazina ležaše
0505 Od Turakah i turskijeh konjah.
0506 Kad vojvodi oganj odolio,
0507 On bijelu ostavio kulu,
0508 A uskoči junak u pećinu
0509 I njegova družina uzdana,
0510 Pa Antuna sina zovijaše:
0511 "Brani, sine, od pećine vrata,
0512 "Imam dosta praha i olova
0513 "I ostale potrebe vojničke,
0514 "Bićemo se za godinu danah."
0515 Na pećinu navališe Turci,
0516 Lijepo ih Antun dočekiva,
0517 Iz pećine siplje oganj živi,
0518 Te pobija na nosove Turke.
0519 Tako traje cio mjesec danah.
0520 Kada viđe vezir Derviš paša
0521 Da vojvodi naudit’ ne može,
0522 Stade turske laže prosipati
0523 I vojvodi vladiku šiljati,
0524 Ne bi li ga kakjo prevario,
0525 Iz pećine njega izmamio.
0526 Kad vladika pred pećinu dođe,
0527 On mi zove vojvodu Jakova,
0528 Pa mu stade govorit’ vladika,
0529 I vojvodi laže prosipati,
0530 Te sramotne, crn mu obraz bio:
0531 "O vojvoda, zlosretnja ti majka!
0532 "Što luduješ u tvoju pećinu?
0533 "Zar ne čuješ, al’ pameti nemaš,
0534 "Da je Omer paša udario
0535 "I svu Crnu Goru poharao,
0536 "S vojskom doša na polje Cetinje
0537 "U dvorove Petrovića knjaza,
0538 "A knjaz ti je morem utekao?
0539 "No se predaj carevu veziru,
0540 "A dajem ti moju vjeru tvrdu,
0541 "Životu ti ništa biti neće."
0542 Kad razumje vojvoda Jakove,
0543 Da je Crna Gora poharana,
0544 Omer paša na ravno Cetinje,
0545 Udriše mu suze niz obraze
0546 I njegovu drugu svakojemu:
0547 "Avah, reče, do Boga miloga!"
0548 Pak Antunu sinu govorio:
0549 "Otvor’, sine, od pećine vrata,
0550 "Da se silnu caru predademo,
0551 "Jer nam više uzdanice nema,
0552 "Kad je Crna Gora poharana."
0553 Ali Antun pristat’ ne hoćaše:
0554 "Ne, Jakove, ako Boga znadeš!
0555 "Ovo ti je turska prijevara,
0556 "Šnjome hoće tebe da izmame,
0557 "Da ti rusu odsijeku glavu."
0558 Al’ vojvoda sina ne slušaše,
0559 Jer mu bješe žalost dodijala,
0560 Ali žalost, ali suđen danak,
0561 Ne mišljaše više umrijeti,
0562 No otvori od pećine vrata,
0563 Predade se paši carevome.
0564 Kad je paša vidio vojvodu,
0565 Ovako je njemu govorio:
0566 "Dobro doša, gorska vojevodo!
0567 "Odmetniče cara čestitoga!
0568 "Vrijeme je, da se ogledamo,
0569 "Plače na te sva Hercegovina
0570 "I ostala silna vojska moja,
0571 "Koju pobi iz zatvora tvoga,
0572 "Al’ ćeš i ti izgubiti glavu."
0573 Odgovara vojvoda Jakove:
0574 "Ne budali, Derviš-pašo mladi!
0575 "Ja ne žalim, da ću umrijeti,
0576 "Nego žalim, đe me prevariste,
0577 "Al’ mi zdravo Petroviću knjaže,
0578 "Osvetiće mene, ako Bog da."
0579 Više paša govorit’ ne daje,
0580 No mu sveza naopako ruke,
0581 Pa ga teškom smrću umorio,
0582 I junaka Popovića Vuka,
0583 A sve druge sveza u sindžiru,
0584 Pa ih posla Trebinju bijelu. -
0585 A udari paša Useine
0586 Niz Sutorman visoku planinu,
0587 I šnjim vojske dvanaest hiljadah
0588 Na Limjane i Crmnicu donju.
0589 Limjanima loša sreća bila,
0590 Jer su oni mali i nejaki,
0591 Ne mogoše silu dočekati,
0592 Dok prispiju drugi Crmničani,
0593 No bijelo selo ostaviše,
0594 Te ga ognjem izgoreše Turci;
0595 Al’ ne hoće Beloviću Joko,
0596 No u Turke juriš učinio,
0597 Dvije turske ugrabio glave,
0598 Pak se junak povrati u kulu,
0599 Brani sebe i bijelu kulu,
0600 A klikuje braću Crmničane.
0601 Crmničani listom ustadoše,
0602 I dođoše Viru širokome,
0603 U to njima dobar hindat dođe
0604 Od krvave Riječke nahije,
0605 Ljubotinci na glasu junaci,
0606 Pred njima je Petar vojevoda
0607 S pobratimom Đurom kapetanom,
0608 Dobrljani i šnjima građani,
0609 Kojino su od vazde junaci,
0610 Pred njima su dobre poglavice.
0611 Kad se dvije vojske sastadoše
0612 Na pazaru Viru širokome,
0613 Među njima srpske poglavice,
0614 Poglavice vojsku urediše,
0615 Urediše, vojsku podigoše,
0616 Na Limjane selo udariše
0617 Na tamboru careva vezira,
0618 I biše se od jutra do mraka,
0619 Trideset i tri posjekoše glave,
0620 Ali Turke dići ne mogoše,
0621 Jer je velja sila u Turakah,
0622 Sila velja šance utvrdila,
0623 A bijele kule ugrabila
0624 I bijelu nasred sela crkvu.
0625 No na tome boja razdvojiše,
0626 I vojvode vijeć’ vijećaše,
0627 Da mi više ne podižu vojsku
0628 Na Limjane na turskom tamboru,
0629 No na sebe da čekaju Turke,
0630 Đeno šanca ni zatvora nema
0631 Do krvave sablje i poljane.
0632 Ali Turci brzo ustadoše,
0633 Na Godinje selo udariše,
0634 I su tri ga strane okoliše,
0635 I na selo juriš učinješe;
0636 Al’ je njima loša sreća bila:
0637 Godinjani vojsku dočekaše
0638 I sa šnjima vladi Brčeljani,
0639 Ubiše se boja žestokoga.
0640 U to srpska priskočila vojska
0641 Iz lijepa sela Boljevića,
0642 Druga udri s Vira širokoga;
0643 Tu se strašno vojske udariše,
0644 Pogone se vojske po megdanu,
0645 Dok je večer od hamana bila,
0646 Tada Srbi Boga spomenuše,
0647 A u Turke juriš učinješe,
0648 Od Godinja Turke polomiše,
0649 Do Selaca sela malenoga
0650 Sto i tridest glavah posjekoše,
0651 I careva topa ugrabiše;
0652 U to Đorđe Petroviću dođe,
0653 I cijelom vojskom vladat’ poče. -
0654 A udari silni Omer paša
0655 Silnom vojskom od bijela Spuža
0656 Na krvavo selo Martiniće,
0657 Martinići vojsku dočekaše,
0658 Ubiše se boja žestokoga,
0659 Niza selo Turke polomiše,
0660 Sedamdeset glava posjekoše,
0661 Ali Turci nikad ne prestaju,
0662 Juriš čine, selo da opale,
0663 Al’ se muški Martinići brane,
0664 A klikuju Brđane ostale.
0665 Ko bi bliži, taj je priskočio,
0666 U to njima u pomoć iđaše
0667 Ta srpskijeh dvanaest barjakah,
0668 A za njima dvanaest stotinah
0669 Od Rovacah i Morače tvrde,
0670 A hiljadu vitezovah Kučah,
0671 Martiniću na pomoć iđaše,
0672 A u tome hćahu Crnogorci
0673 Brzo njima u pomoći doći,
0674 Hćaše biti jada od Turakah,
0675 Ali evo tuge i žalosti,
0676 Štono Srbe ćera od starine!
0677 Jer Piperi obraz ocrniše,
0678 Otačastvo svoje izdadoše
0679 I Danila svoga gospodara,
0680 Izdadoše, pa se predadoše
0681 Do krvave kuće Piletića
0682 I junaka Vula Markovića,
0683 A svi drugi listom ustadoše,
0684 Rovčanima pute presjekoše,
0685 I svu natrag povratiše vojsku,
0686 Jer i Kuči ne mogoše doći,
0687 S tijem oni Brda uzmutiše.
0688 Kad začuše jadni Martinići,
0689 Da Piperi listom izdadoše,
0690 I svu vojsku natrag povratiše,
0691 Zaplaka se malo i veliko
0692 Na prokleto pleme Brankovića:
0693 "Hej Piperi, da vas Bog ubije,
0694 "I svijetla puška Danilova!
0695 "Tako li se otačastvo brani?"
0696 Pa krvavo selo ostaviše,
0697 Jer se više držat’ ne mogoše,
0698 No ga ognjem Turci izgoreše,
0699 Izgoreše, pa se posiliše,
0700 Đe dobiše Brcku ključanicu,
0701 Pa mi tada svu silu digoše,
0702 Udariše uz Bjelopavliće.
0703 Bjelopavlić silu dočekao,
0704 Te se ubi boja žestokoga,
0705 Tursku silu poljem polomio,
0706 Pred njima je Đikniću Stefane,
0707 Dobar junak, da boljega nema,
0708 Ali mu je loša sreća bila,
0709 Jer ga luda pamet zanijela,
0710 Predade se carevu veziru,
0711 I šnjime se mnogi predadoše.
0712 Zato svoja dva sina izgubi
0713 Za nevjernost, što je učinio.
0714 Potom vezir na Ždrebanik dođe,
0715 Tu je s vojskom tambor učinio,
0716 I tu paša vojsku raspolaže,
0717 Kako treba vojsku urediti
0718 I na Crnu Goru udariti.
0719 Među tijem Petroviću knjaže
0720 Uređuje mlade Crnogorce,
0721 Kako treba dočekati vojsku
0722 I braniti Crnu Goru malu,
0723 Da preko nje ne pregaze Turci:
0724 On Crmnicu s vojskom utvrdio,
0725 Da od juga ne prolome Turci,
0726 A ostavi Ceklinjane mlade,
0727 Da čuvaju Blato od Žabljaka,
0728 Da ozdola ne udare Turci;
0729 U Lješansku nahiju krvavu,
0730 U nju posla ajutanta svoga
0731 Po imenu Vuković-Danila,
0732 Da pozdravi srpske poglavice,
0733 Da čekaju ljutu Arbaniju;
0734 A vojvodu Iva Radonjića
0735 Posla njega polju Trešnjevome,
0736 Da Ždrijelo za Mlaćevo čuva,
0737 Da ne prodru od zapada Turci;
0738 A sam pođe Čevu krvavome,
0739 S knjazom pođe vojske tri hiljade,
0740 Da on čeka mušir-Omer-pašu
0741 U Zagarač selu krvavome,
0742 Đeno polja ni širine nema,
0743 Tu mišljaše dočekat’ vezira
0744 I junački megdan dijeliti.
0745 Kad je Omer paša razumio
0746 Za Danila Petrovića knjaza,
0747 Za njegove mlade Crnogorce,
0748 Da ga čeka nasred druma puta,
0749 To veziru milo bilo nije,
0750 A drugoga puta ne imaše,
0751 Jer znavaše šta su Crnogorci,
0752 Ne smijaše vojsku podignuti,
0753 Na Danila knjaza udariti,
0754 No mi drugu propustio vojsku,
0755 Ne bi l’ đegođ s kraja prolomili,
0756 Al’ ne daju mladi Crnogorci,
0757 No se kolju kako mrki vuci,
0758 Brane sebe i slobodu dragu,
0759 Da mi svoje ne pokore stare,
0760 No boj biju, a sijeku glave.
0761 Tako traje dva mjeseca danah,
0762 Ne mogoše napredovat’ Turci.
0763 U to knjazu dobra sreća bila
0764 U njegovu potrebu vojničku,
0765 Jer imaše dobra prijatelja,
0766 Franc-Josifa od Beča ćesara;
0767 Posla knjazu praha i olova
0768 I ostale potrebe vojničke,
0769 To mu fala i danas i vazde
0770 Na njegovo dobro prijateljstvo!
0771 U to usta care Nikolaje
0772 S dogovorom bečkoga ćesara,
0773 Napisaše dva sitna fermana
0774 U Stambolu Avdulu sultanu,
0775 Da on vraća s Crne Gore vojsku,
0776 Ako želi šnjima prijateljstva.
0777 Kad sultanu dva fermana do’še,
0778 Sultanu se od ino ne može,
0779 Već povrati silnu svoju vojsku,
0780 A sa svojom veljom pogibijom,
0781 Jer je mnogo vojske izgubio,
0782 I veliku haznu potrošio,
0783 Boj bijući dva mjeseca danah
0784 Sa Danilom Petrovićem knjazom,
0785 Sa slobodnom Crnom Gorom malom,
0786 Koja vazde u slobodi živi,
0787 I živjeće do suđena dana,
0788 Jere nosi srce Dušanovo.
0789 A vi drugi njegovi potomci!
0790 Vi trgujte i tecite blago,
0791 I slušajte hodže na munare.
0792 Sad da si mi zdravo i veselo,
0793 Crna Goro, dična porodice!
0794 Nek se s tobom svi Slaveni diče,
0795 Jer si stožer među vihorove.