Уводна реч

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Уводна реч
Писац: Милутин Бојић


Milutin Bojic1.jpg


              Уводна реч

                                 Rome n'est plus dans Rome;
                                 elle est toute ou je suis.

                                      Corneille (Sertorius)

Псалмопевче, где си, да са златних жица
     Твој псалам зазвони,
Да уз тужни јецај прекоморских тица
     У тугу зарони?

Вај, гуслари, где сте, да звук ваше струне
     Тешки очај људи,
Што данима трпе бод трнове круне,
     Под храстом загуди?

Да певате размах орлова уморних,
     Но који не клону,
Већ крвавом пеном, сред рогова зборних,
     Крсте васиону!

Још несвенут ловор крв њихова шкропи,
     А прсију пламен
Пут кроз глечер ствара и сметове топи
     И го стапа камен.

О, дајте ми снагу и десницу чвршћу!
     Суза глас мој мути:
Преко речи, што ми од ужаса дршћу,
     Јава тек се слути.

Мирноће ми дајте, да сву снагу стечем.
     Да из срца даднем
Сав бол и сав понос и, кад их изречем,
     Кô лист свео паднем.

Али глас мој залуд кроз гробља вас вапи.
     Мој смер ће да каже
Онај, што еп вечит морем врућих капи
     У јамбове слаже.

1917



Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:
Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 102 године.