Жалила се гиздава ђевојка:
„Нијесам се никад наиграла,
„Него кад сам брата оженила,
„И тадар сам сукњу изгубила;
„Да је моја, не бих ни жалила, 5
„Него ми је сусједина била,
„Сусједа ме сваки данак кара:
„„Дај ми сукњу, у јаду кукала!""
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 546.
