Туцак Манојло бежи из сужањства

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Туцак Манојло бежи из сужањства
Писац: Народна песма
Ерлангерски рукопис старих српскохрватских народних песама
143. Песма Ерлангенског рукописа. Приредиле Мирјана Детелић, Снежана Самарџија и Лидија Делић




143.

Туцак Манојло бежи из сужањства


001 Цвили, тужи туцаче Манојло
002 цвили, тужи у бјеломе Сењу
003 и у тужби ситну књигу пише
004 и зазивље млада роба свога:
005 "Хе Ђенану, робу из потаје,
006 кад ли ћеш за ме откуп дати?"
007 Ђенан пише своме г[о]с[пода]ру:
008 "Не питај ме, драги г[о]с[пода]ру,
009 ја како ћу за те откуп дати,
010 веће моли стару мајку твоју
011 нека седла добра коња твога
012 и нек оправља млада Ђенана,
013 врло мила роба твога,
014 нек свјетује добра коња твога
015 или знаде мало и велико
016 да ти коњиц не зна говорити,
017 а Ђенан ти знаде говорити,
018 знати ће и за главу твоју."
019 Скочила је Манојлова мајка
020 оседлала добра коња Ждрала,
021 оправила и Ђенана роба
022 лјепо га је мајка свјетовала:
023 "Хе Ђенану, драго дјете моје,
024 јаши коња и лјепо га учи.
025 Када будеш у бјелому Сењу,
026 врло ће ти коњиц разиграти
027 изићи ће Сењани јунаци.
028 Ти се не дај коњу ни гледати
029 да камоли да коња уфате,
030 нека врло тешко вриском вришти,
031 вриском вришти а ногом удара
032 док не види свога г[о]с[пода]ра."
033 Кад отиде добар коњиц Ждрал[е],
034 изведоше туцака Манојла.
035 А кад види добар коњиц Ждрал[е],
036 стаде коњиц као стјени камен.
037 Ђенан стаде коњу говорити:
038 "Не дај му се хитро уфатити
039 докле оно руо не обуче
040 у ком су га власи заробили."
041 Обуче се туцаче Манојло
042 у својему руху материну
043 чим ће га добар коњиц познати.
044 Кад загледа добар коњиц Ждрал[е],
045 стаде коњиц како стјени камен
046 и изиђе туцаче Манојло
047 у својему руху материну
048 уфати га како брата свога.
049 Манојло коњу говорио:
050 "Знаш ли, коњу, знаш ли, добро моје,
051 кадно зопца по дукат бијаше,
052 теби мало зоби не бијаше
053 код Манојла твога г[о]с[пода]ра.
054 Мили коњу, мило добро моје,
055 могу ли се у те поуздати
056 да м` изнесеш из бјелога Сења?"
057 Коњ говори своме г[о]с[пода]ру:
058 "А бога ти, мили г[о]с[пода]ру,
059 ти се немој у ме поуздати,
060 већ се уздај у разума свога."
061 Чекао је туцаче Манојло,
062 чекао је за девет мјесеци.
063 Кад је било девета мисеца,
064 Манојло краљу говорио:
065 "Хе ти краљу, да мој г[о]с[поди]не,
066 дај ти мени сина јединога
067 да га учим на коњу јахати
068 и [са] својиме краљем говорити."
069 Краљ је дао умље за безумље,
070 послао је сина јединога,
071 послао га туцаку Манојлу
072 да га учи на коњу јахати.
073 Узео је туцаче Манојло,
074 узео је сина краљевога
075 и изведе добра коња Ждрала.
076 Манојло [је] коњу говорио:
077 "Мили коњу, мило добро моје,
078 могу ли се у те поуздати
079 да изиђем из бјелога Сења,
080 да изнесем сина краљевога?"
081 Коњ говори свому г[о]с[пода]ру:
082 "Хе Манојло, драги г[о]с[пода]ру,
083 ти се немој у ме поуздати
084 ни у млада сина краљевога,
085 већ се уздај у б[о]га вјечнога
086 и добро се за уздицу држи."
087 Скочио је туцаче Манојло,
088 лјепо свога коња оседлао
089 и злаћеном уздом зауздао
090 и коњу потихо говорио:
091 "Хајде, коњу, што год брже мореш!"
092 Коњ говори свому г[о]с[пода]ру:
093 "Хе Манојло, драги г[о]с[пода]ру,
094 ја сам туцак, ти си други са мном.
095 Него ради сину краљевому
096 да би ласно са мном ишетао
097 како би се на мени учио
098 и ти би се ласно опростио."
099 Скочио је туцаче Манојло,
100 узео је сина краљевога,
101 три пут[а] га пасом припасао
102 а четврти од сабље кајасом,
103 пак се мину прико равна поља
104 како звјезда прико ведра неба,
105 и однесе сина краљевога,
106 однесе својој старој мајки.
107 Чекала га краљица госпоја,
108 чекала га за девет мјесеци,
109 а кад било девета мјесеца,
110 тад напише књигу иза књиге
111 те је шиље туцаку Манојлу:
112 Так['] ти бога, туцаче Манојло,
113 пошљи мени драго дјете моје
114 простићу ти тешко дуговање."
115 Књигу пише туцаче Манојло
116 те ју шиље краљици госпоји:
117 "Хе краљице, хе госпојо моја,
118 када дође летњи Ђурђев данак,
119 послаћу ти драго дјете твоје."
120 Кад је дошо летњи Ђурђев д[а]н,
121 част учини туцаче Манојло
122 како да ће тешки обед дати,
123 и изведе сина краљевога,
124 изведе га на зелену траву.
125 Заклао га како јагње младо,
126 метнуо га на доброга коња,
127 послао га краљици госпођи
128 по Ђенану, младу робу своме,
129 на својему добру коњу Ждралу.
130 Кад је било ноћи у поноћи,
131 у поноћи дванаист сахати,
132 узе Ђенан сина краљевога
133 остави га пред краљевим двором.
134 И изишла краљица госпоја
135 и нашла је сина јединога
136 и стала плакат['] и говорити:
137 "Хе ти краљу, г[о]с[поди]не,
138 нисам [ли] ти јадна говорила
139 да не дајеш умље за безумље,
140 влах ће жалост за срамоту вратит[']!
141 Зашт['] учини, краљу г[о]с[поди]не,
142 те Манојла ти на муку метну
143 живом зубе [и]з главе повадио?
144 Јошт си му више учинио,
145 катран си му у уста сипао!
146 Он ти ништа није учинио,
147 веће ти је мало учинио
148 однео ти сина јединога,
149 заклао га како јагње младо,
150 мртвога ти пред двором послао
151 нека гледиш и нек јадикујеш
152 више него јадовита мајка
153 која ништа учинила није."
154 Краљ госпођи потихо говори:
155 "Хе краљице, хе госпођо моја,
156 ако нам је чедо уморио,
157 он нам није краљство освојио."



Интервенције[уреди]

цвѣли (јат = и)
и = ј (Манојло)
бѣломе (јат = је)
книгу = књигу
потаи = потаји
ћ = ђ (Ђенану)
потаи = потаје
е = је (потаје)
калићешь = кад ли ћеш
гсру = господару
вер'ло = врло
свѣтуѥ (јат = је)
или (у смислу: јер)
знадемь = знаде
щрала = Ждрала
лѣпо (јат = је)
дѣте (јат = је)
ѩжи = јаши
ж = ш (тешком)
врище = вришти
стѣни (јат = је)
зоб'ца = зопца
разуму свою = разума свога
мѣсеци (јат = је)
гсру = господару
гсне = господине
б'га = бога
ум'нѥ = умље
безоум'нѥ = безумље
вечнѥга = вјечнога
оустицу = уздицу
держи = држи
заустао = зауздао
хаиди = хајде
з = с (припасао)
ѿ = од
звѣзда (јат = је)
гѡспои = госпоји
кралица = краљица
лѣтни (јат = е)
ћурћовь д'нь = Ђурђев дан
говирила = говорила
с = з (зубе)

Напомене[уреди]

Коментар[уреди]

Епска песма. Ослобађање из ропства. Манојло чека откуп. Мајка опрема роба и коња Ждрала. Коњ препознаје господара и саветује га да се узда у разум. Манојло предлаже краљу да учи јахању његовог
јединца и отима га. Убија дете на Ђурђевдан ("заклао га како јагње младо“) и шаље краљу. Краљица куне мужа што је Манојла стављао на муке (набраја их), а краљ мање жали, јер би било веће зло да је Манојло освојио краљевство.
Натуралистички опис мучења заробљених јунака чест је у песмама о хајдуцима, док исход сукоба варира, уз продор елемената романсе или баладе (Вук, СНП III, 50, 51; в. у ЕР песму бр. 168). Склоп ове варијанте показује контаминацију мотива, док се кроз чин освете уочавају рефлекси древне подлоге о људској жртви и жртвовању првенаца. Од свих обредних елемената сачувано је само доба године (Ђурђевдан), док се иста поређења срећу понекад у завршници епских мегдана (Вук, СНП II, 44). Мотивација поступака је, међутим, доследно пратила освету, након избављања из ропства. Уз необичну локализацију радње (Сењ – краљ и краљица), изразита је стабилност формула везаних за опис и статус епских атрибута. Осим елемената фантастике и хиперболе, дескрипција обухвата најчешћи паралелизам, којим се наглашава брзина коња ("пак се мину прико равна поља / како зв(иј)езда прико ведра неба“).
Уз другачије изведену замену и Сибињанин Јанко се ослобађа из тамнице, а његови синови убију Ђурђевог јединца (Богишић, 10).
Варијанте: Богишић, 85; Вук, СНП II 24, 58; Krstić 1984: F 1, 4, 1 − Konj − prijatelj čoveku (pomaže mu u nevolji, budi u opasnosti): 146; Krstić 1984: F 1, 4, 19 – Konj govori: 147-148; N 1, 8, 4 – Sužanj predlaže kralju da mu nauči sina jahati i beži: 291; Krstić 1984: R 3, 1, 36 – Kralj sužnju vadi zube i sipa vreo katran u usta: 324; S 13, 3 – Ubistvo deteta: 348-350; S 13, 5, 5 – Mučenja: 351. В. песму у ЕР бр. 216.
Литература: Schmaus 1953: 235-236

Извори[уреди]

(Саставила Снежана Самарџија)

Богишић, В. (1878/2003²). Народне пјесме из старијих највише приморских записа. Београд: СУД; Горњи Милановац: Лио.
Геземан, Г. (1925). Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама. Сремски Карловци: СКА.
Караџић, В. С. (1814–1815/1965). Мала простонародња славено-сербска пјеснарица (1814). Народна србска пјеснарица (1815). Сабрана дела Вука Караџића I (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1818/1966). Српски рјечник (1818). Сабрана дела Вука Караџића II (П. Ивић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1821, 1853/1988). Српске народне приповијетке. Сабрана дела Вука Караџића III (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1841/1975). Српске народне пјесме I. Сабрана дела Вука Караџића IV (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1845/1988). Српске народне пјесме II. Сабрана дела Вука Караџића V (Р. Пешић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1846/1988). Српске народне пјесме III. Сабрана дела Вука Караџића VI (Р. Самарџић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1849/1987). Српске народне пословице. Сабрана дела Вука Караџића IХ (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1852/1986–1987). Српски рјечник (1852). Сабрана дела Вука Караџића XI/1–2 (Ј. Кашић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1862/1986). Српске народне пјесме IV. Сабрана дела Вука КараџићаVII (Љ. Зуковић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1891–1902/1932–1936²). Српске народне пјесме V–IX. Државно издање (Љ. Стојановић). Београд: СКА.
Караџић, В. С. (1973–1974). Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића I–IV (Ж. Младеновић – В. Недић). Београд: САНУ.
Милутиновић Сарајлија, С. (1833, 1837/1990). Пјеванија црногорска и херцеговачка (Д. Аранитовић). Никшић: Универзитетска ријеч.
Петрановић, Б. (1867–1870/1989). Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине I–III (Н. Килибарда). Сарајево: Свјетлост.
Петровић Његош, П. (1846/1951). Огледало српско. Целокупна дјела V (Р. Бошковић – В. Латковић). Београд: Просвета.
Daničić, Gj. (1871). Poslovice. Zagreb: Knjižarnica Fr. Župana (Albrechta i Fiedlera).
Hӧrmann, K. (1888–1889/1990²). Narodne pjesme Muslimana u Bosni i Hercegovini I–II (Đ.
Buturović). Sarajevo: Svjetlost.Jukić, I. F. (1858). Narodne piesme bosanske i hercegovačke I. Piesme junačke. Osijek: Izdao O. Filip Kunić.
Kuhač, F. Š. (1878–1881). Južnoslavjenske narodne popievke I–IV. Zagreb.
Kukuljević Sakcinski, I. (1842–1847). Narodne pěsme puka hàrvatskoga. Različita děla IV. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.
Kurelac, F. (1871). Jačke ili narodne pěsme prostoga i neprostoga puka hrvatskoga po župah Šoprunckoj, Mošonskoj i Želěznoj na Ugrih. Zagreb: Slovi Dragutina Albrechta.
Marjanović, L. (1864). Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju u gornjoj Hrvatskoj Krajini I.Zagreb: Troškom i tiskom A. Jakića.
Vraz, S. (1839). Narodne pěsni ilirske I. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.Zbornik, ZNŽOJS: Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena. Zagreb: JAZU.
Zovko, I. (1888). Hercegovke i Bosanke: 100 najradije pjevanih ženskih pjesana I. Sarajevo: Tisak i naklada tiskare Spindler i Loschner.

Литература[уреди]

(Саставила Снежана Самарџија)

Ајдачић, Д. (2004). Прилози проучавању фолклора балканских Словена. Београд: Научно друштво за словенске уметности и културе. Аноним (1926). Ерлангенски рукопис (.../приказ). Мисао XX/7–8: 505–506. Банашевић, Н. (1935). Циклус Марка Краљевића и одјеци француско-талијанске витешке књижевности. Скопље: Скопско научно друштво. Bahtin, M. (1978). Stvaralaštvo Fransoa Rablea i narodna kultura srednjega veka i renesanse. Beograd: Nolit. Bošković-Stulli, M. (1975). Usmena književnost kao umjetnost riječi. Zagreb: Mladost. Bošković-Stulli, M. (1978). Usmena književnost. Bošković-Stulli, M. – Zečević, D. Usmena i pučka književnost. Povijest hrvatske književnosti I. Zagreb: Mladost. Buturović, Đ. (1972–1973). Epska narodna tradicija Muslimana Bosne i Hercegovine od početka XVI vijeka do pojave zbirke Koste Hӧrmanna (1888). Glasnik Zemaljskog muzeja. Etnologija XXVII–XXVIII: 20–41. Влаховић, П. (1956).Трагови авункулата у јужнословенској народној поезији. Гласник етнографског музеја у Београду XIX: 206–213. Геземан, Г. (1921). Једно књижевноисторијско откриће: Ерлангенски рукопис... СКГ, НС II/4: 276–278. Геземан, Г. (1926/2002). Студије о јужнословенској народној епици. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства – Вукова задужбина; Нови Сад: Матица српска. Gezeman, G. (1926/1982). Kompoziciona shema i herojsko-epska stilizacija. Ka poetici narodnog pesništva (S. Kolјević, prir.). Beograd: Prosveta: 252–283. Дамјанов, С. (1987). Граждански еротикон. Еротске песме и пословице у српској књижевности XVIII и почетка XIX века. Ниш: Градина. Делић, Л. (2006). Живот епске песме. Женидба краља Вукашина у кругу варијаната. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Делић, Л. (2008). Песме с темом великог грешника у Богишићевом зборнику (прилог проучавању жанровског синкретизма и ,,композиционих схема“). Српско усмено стваралаштво. Београд: Институт за књижевност и уметност: 301–322. Делић, Л. (р). Вукове збирке епских песама у контексту ранијих бележења (теме, јунаци, сижејни модели), рукопис докторске дисертације [2009]. Делић, Л. (2010). Секула се у змију претворио – симболички слојеви и епска дијахронија. Фолклор – поетика – књижевна периодика. Зборник радова посвећен Миодрагу Матицком. Београд: Институт за књижевност и уметност: 317–332. Делић, Л. (2011). ,,Болани Дојчин“ – Путеви генезе и модификације певања о сукобу ,,боланог“ јунака с Арапином. Жива реч. Зборник у част. проф. др Наде Милошевић-Ђорђевић. Београд: Балканолошки институт САНУ – Филолошки факултет Универзитета у Београду: 105–126. Делић, Л. (2011). Слика о хајдуцима и ускоцима у раним бележењима: Ерлангенски рукопис. Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима VI. Посвећено успомени на проф. др Радмилу Пешић. Београд: Филолошки факултет: 183–200. Деретић, J. (1995). Загонетка Марка Краљевића. Београд: СКЗ. Деретић, Ј. (2000). Српска народна епика. Београд: Филип Вишњић. Десница, Б. (1991). Стојан Јанковић и ускочка Далмација. Београд: СКЗ. Детелић, М. (1992). Митски простор и епика. Београд: САНУ. Детелић, М. (1996). Урок и невеста. Поетика епске формуле. Београд: САНУ. Дрндарски, М. (2001). На вилином вијалишту. Београд: Рад – КПЗ Србије. Ђорђевић, Т. Р. (1937). Белешке из наше народне поезије V/21. Лов на Божић. ППНП IV/1: 65–66. Ђорђевић, Т. Р. (1938). Што је небо да је лист хартије. ЛМС CXI/350: 50–54. Ђорђевић, Т. Р. (1953/1989). Вештица и вила у нашем народном веровању и предању. Београд: Народна библиотека Србије – Дечје новине. Златковић, И. (2006). Епска биографија Краљевића Марка. Београд: Рад – КПЗ Србије. Златковић, И. (2011²). Епска биографија Краљевића Марка. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Jason, H. (2011). Džidovka djevojka in the world of epic. Жива реч. Зборник у част проф. др Наде Милошевиж-Ђорђевић. Београд: Балканолошки институт САНУ – Филолошки факултет Универзитета у Београду: 235–255. Карановић, З. (1998). Антологија српске лирско-епске усмене поезије. Нови Сад: Светови. Карановић, З. (2010). Антологија српске лирско-епске усмене поезије. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Карановић, З. (1998). Антологија српске лирске усмене поезије. Нови Сад: Светови. Карановић, З. (2010). Антологија српске лирске усмене поезије. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Карановић, З. (2010). Небеска невеста. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије. Карановић, З. – Јокић, Ј. (2009). Смеховно и еротско у српској народној култури и поезији. Нови Сад: Филозофски факултет. Клеут, М. (1987). Иван Сењанин у српскохрватским усменим песмама. Нови Сад: Матица српска. Кољевић, С. (1974). Наш јуначки еп. Београд: Нолит. Костић, Д. (1926–1927). Ерлангенски рукопис (.../приказ). Јужнословенски филолог VI: 278–295. Костић, Д. (1928). Ерлангенски рукопис (.../приказ). Књижевни север 4: 7–8. Костић, Д. (1933–34). Још једна бугарштица из 18. века у Ерлангенском зборнику. Јужнословенски филолог XIII: 165–169. Костић, Д. (1935). Песма о верном слузи. Глас СКА CLXVIII: 135–202. Костић, Д. (1935/а). Једна песма из Београда пре 200 година. ППНП II/2: 237–239. Костић, Д. (1936). Траг песме о боју код Никопоља. ППНП III/1: 102–105. Костић, Д. (1937). Тумачење друге књиге Српских народних пјесама В. С. Караџића. Београд: Државна штампарија. Крњевић, Х. (1978). Муслиманске песме Ерлангенског рукописа. Зборник историје књижевности САНУ 7: 209–268. Крњевић, Х. (1978). Антологија народних балада. Београд: СКЗ. Krnjević, H. (1980). Živi palimpsesti ili o usmenoj poeziji. Beograd: Nolit. Krnjević, H. (1986). Lirski istočnici. Iz istorije i poetije lirske narodne poezije. Beograd: BIGZ; Priština: Jedinstvo. Крњевић, Х. (1988). Скица за видове композиције лирске народне песме. Поетика српске књижевности. Београд: Институт за књижевност и уметност:117–139. Диздаревић Крњевић, Х. (1997). Утва златокрила. Дело творност традиције. Београд: Филип Вишњић. Крстић, Б. (1935). Природни снови у нашим народним песмама. ППНП II/2: 217–227. Крстић, Б. (1939). Коњ као пророчка животиња. ППНП VI/2: 245–251. Krstić, B. (1984). Indeks motiva narodnih pesama balkanskih Slovena. Beograd: SANU. Латковић, В. (1955). Д. Ј. Поповић. Ко је аутор, где и како је настао Ерлангенски рукопис. ПКЈИФ ХХI/1–2: 157–159. Латковић, В. (1975). Народна књижевност. Београд: Научна књига. Лесковац, М. (1979). Бећарац. Антологија. Нови Сад: Матица српска. Лома. А. (2002). Пракосово. Словенски и индоевропски корени српске епике. Београд: Балканолошки институт САНУ. Лукић М. – Златковић, И. (1996). Антологија народних песама о Марку Краљевићу. Београд: Нови дани. Лукић М. – Златковић, И. (2005²). Антологија народних песама о Марку Краљевићу. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Љубинковић, Н. (2000). Пјеванија црногорска и херцеговачка Симе Милутиновића Сарајлије. Београд: Рад – КПЗ Србије. Maretić, T. (1914.). Tri priloga našoj narodnoj epici. Rad JAZU 205: 221–229. Maretić, Т. (1966). Naša narodna epika. Beograd: Nolit. Маринковић, Б. (1966). Српска грађанска поезија 18. и с почетка 19. столећа. Београд: Просвета: 75–78. Маринковић, Р. (1998). Светородна господа српска. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије. Матић, С. (1958). Белешке и објашњења за другу књигу Српских народних пјесама В. С. Караџића. Београд: Просвета. Матић, С. (1964). Наш народни еп и наш стих. Нови Сад: Матица српска. Матић, С. (1972). Нови огледи о нашем народном епу. Нови Сад: Матица српска. Matešić, J. (1959). Die Erlanger serbokroatische Liederhandschrift. München: O. Sanger. Меденица, Р. (1934). Муж на свадби своје жене. ППНП I/1: 33–61. Меденица, Р. (1938). Делија–девојка. ППНП V/2: 260–265. Меденица, Р. (1965). Бановић Страхиња у кругу варијаната и тема о невери жене у нашој народној епици. Београд: САНУ. Меденица, Р. – Аранитовић, Д. (1987). Ерлангенски рукопис. Зборник старих српскохрватских народних песама. Никшић: Универзитетска ријеч. Милошевић-Ђорђевић, Н. (1971). Заједничка тематско-сижејна основа српскохрватских неисторијских епских песама и прозне традиције. Београд: Филолошки факултет. Nazečić, S. (1959). Iz naše narodne epike I. hajdučke borbe oko Dubrovnika i naša narodna pjesma. Sarajevo: Svjetlost. Недељковић, М. (1990). Годишњи обичаји у Срба. Београд: Вук Караџић. Недић, В. (1965). Напомене и објашњења уз: Пјеснарице 1814, 1815, Сабрана дела В. С. Караџића I. Београд: Просвета. Nedić, V. (1966). Napomene u: T. Maretić. Naša narodna epika. Beograd: Nolit: 331–343. Недић, В. (1971). Историјска сећања у једној старој песми о Змај-Деспоту Вуку. Ерлангенски рукопис, бр. 59. Serta slavica in memoriam Aloisii Schmauss. München: 536–537. Недић, В. (1975). Напомене и објашњења уз: Српске народне пјесме I. Сабрана дела В. С. Караџића IV. Београд: Просвета. Недић, В. (1976). О усменом песништву. Београд: СКЗ. Недић, В. (1977). Антологија народних лирских песама. Београд: СКЗ. Недић, В. (1981). Вукови певачи. Нови Сад: Матица српска. Новаковић, С. (1880). Стара народна песма о одласку св. Саве у калуђере. Отаџбина IV: 41–60, 220–235. Павловић, М. (1982). Антологија лирске народне поезије. Београд: Вук Караџић. Pavlović, M. (1986). Obredno i govorno delo. Beograd: Prosveta. Пандуревић, Ј. (2005). Прилог проучавању авункулата у српским народним пјесмама. Традиција и савременост. Бања Лука: Филозофски факултет: 395–403. Пандуревић, Ј. (2005/а). Народне пјесме о жени која издаје сина да би сачувала брата. Зборник Матице српске за књижевност и језик LIII/1–3: 83–96. Пандуревић, Ј. (2008). Новелистичке пјесме у ,,Босанској вили“. Српско усмено стваралаштво. Београд: Институт за књижевност и уметност: 359–388. Пантић, М. (1971). Рад на проучавању предвуковске народне поезије код Југословена. ЗМСС I: 117–122. Пантић, М. (1964). Народне песме у записима XV – XVIII века. Београд: Просвета. Пантић, М. (20022). Народне песме у записима XV – XVIII века. Београд: Просвета. Пантић, М. (1984). Сусрети с прошлошћу. Београд: Просвета. Петковић, Д. (2008). Типологија епских песама о женидби јунака. Београд: Чигоја штампа. Петковић, Д. (2010). Витешке игре и надметања у јуначким песмама (у старијим записима, Вуковим збиркама и ,,Пјеванији црногорској и херцеговачкој“).Фолклор – поетика – књижевна периодика. Зборник радова посвећен Миодрагу Матицком. Београд: Институт за књижевност и уметност: 333–344. Пешикан-Љуштановић, Љ. (2002). Змај деспот Вук – мит, историја, песма. Нови Сад: Матица српска. Пешикан-Љуштановић, Љ. ( 2007). Станаја село запали. Нови Сад: ДОО Дневник. Пешић, Р. (1967/1972). Старији слој песама о ускоцима. Анали Филолошког факултета 7: 49–65. Народна књижевност. Српска књижевност у књижевној критици 2 (В. Недић, прир.). Београд: Нолит: 260–284. Пешић, Р. (1976). Два стара епска мотива. ПКЈИФ XIII/1–4: 86–95. Пешић, Р. (1979). Орање Марка Краљевића. ЛМС 155/424: 279–291. Пешић, Р. (1988). Напомене и објашњења уз: Српске народне пјесме II. Сабрана дела В. С. Караџића V. Београд: Просвета. Pešić, R. – Milošević-Đorđević, N. (1984). Narodna književnost. Beograd: Vuk Karadžić. Поленаковић, Х. (1937). Неколико још прилога о писању крвљу у нашој књижевности. ППНП IV/1: 29–132. Поповић, Д. Ј. (1954). Ко је аутор, где и како је настао Ерлангенски рукопис. Годишњак Музеја града Београда I: 105–110. Поповић, П. (1919). Из књижевности, св. 2. Београд: Геца Кон: 17–32. Поповић, П. (1932). Новији радови о нашој народној поезији. Мисао XL/5–6: 225–236. Prohaska, D. (1928). Najstariji rukopis srpsko-hrvatskih narodnih pesama. Književni sever IV/7–9: 392–396. Путилов, Б. Н. (1985). Јуначки еп Црногораца. Титоград: Универзитетска ријеч – Побједа. Радуловић, Н. (2003). Симболични снови у усменој епици. Књижевна историја XXXV/119: 25–46. Радуловић, Н.(2005). Две метаморфозе у нашој епици.Свет речи IX/19–20: 40–42. Радуловић, Н.(2005/а). Типологија преоблачења у усменој епици. Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета у Београду I: 107–113. Родић, М. – Срдић, Р. (2001). Кнежопољске народне пјесме. Београд: ГЕА. Самарџија, С. (1989). Ново издање ,,Ерлангенског рукописа“. ПКЈИФ LIII–LIV/1–4: 184– 199. Самарџија, С. (2001). Антологија епских народних песама. Београд: Народна књига. Самарџија, С. (2004). Пародија у усменој књижевности. Београд: Народна књига – Алфа. Самарџија, С. (2005). Слојеви једне метафоре (између календарске године и патријархалне задруге). Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета у Београду 2: 39–73. Самарџија, С. (2007). Обредна стварност и метафора у једној песми из ,,Ерлангенског рукописа“. Зборник реферата и саопштења са међународног научног састанка слависта у Вукове дане 36/2: 141–152. Самарџија, С. (2008). Биографије епских јунака. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије. Самарџић, Р. (1978). Усмена народна хроника. Нови Сад: Матица српска. Словенска митологија. Енциклопедијски речник. (2001). (С. М. Толстој – Љ. Раденковић, прир.). Београд: Zepter book world. Стајић, Б. (1927). Ерлангенски рукопис (.../приказ). ЛМС C/312: 169–171. Стефановић, С. (1936). Сунчани мит у нашој народној поезији. ППНП VI/1: 35–42. Сувајџић, Б. (1998). Народна књижевност. Епске песме у старијим записима. Београд: Филолошки факултет; Крагујевац: „Нова светлост“. Сувајџић, Б. (2003). Епске песме о хајдуцима и ускоцима. Београд: Гутенбергова галаксија. Сувајџић, Б. (2005). Јунаци и маске. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије. Сувајџић, Б. (2008). Од традиције до усменог ,,текста“ – иницијалне формуле у песмама о хајдуцима. Српско усмено стваралаштво. Београд: Институт за књижевност и уметност: 147–189. Ћоровић, В. (1936). Народна песма о женидби војводе Војина. ППНП III/2: 180–191. Чајкановић, В. (1926). Ерлангенски рукопис (.../приказ). СКГ, НС XVIII/2: 147–148. Šimčik, А. (1927). Nova knjiga starih jugoslovenskih narodnih pjesama. Hrvatska prosvjeta XIV/3: 69–70, 4: 116–119. Šimčik, А. (1931–1932). Pozivanje na mejdan preslicom. Nastavni vjesnik XL: 313–318. Šimčik, А. (1932). Kad bi nebo padnulo na junačku crnu zemlju. Hrvatska prosvjeta XIX/5: 116–118. Шмаус, А. (1936). Има ли бугарштица у ,,Ерлангенском рукопису“?. ППНП III/2: 211–221. Шмаус, А. (1936). Обележавање пута крвљу. ППНП III/2: 255–257. Шмаус, А. (1937). Гавран гласоноша. ППНП IV/1: 1–20. Schmaus, A. (1953). Studije o krajinskoj epici. Zagreb: JAZU. Schmaus, A. (1966). Studein zu balkanischen Balladenmotiven. Zeitschrift für Balkanologije IV: 100–138. Steinmeyer, E. v. (1913). Die jüngeren Handschriften der Erlangen Universitätsbibliothek. Erlangen: Junge.