Турци не даду пити у славу Божију

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Турци не даду пити у славу Божију

0001 Славу слави стари деспот Ђуро
0002 О пролећу дану Ђурђевоме,
0003 Крсно име славна светог Ђорђа,
0004 Да би нама у помоћи био.
0005 Три ми Ђуро софре поставио:
0006 Једну софру од сувога злата,
0007 Другу софру од цркли мерџана,
0008 Трећу софру дрва шимширова,
0009 На њих меће пива и јестива.
0010 За најпрвом дванаест владика,
0011 А за другом сву српску господу,
0012 Аза оном од жута шимшира,
0013 Ону ми је ниже помакнуо,
0014 Меће за њом кљасте и слијепе.
0015 Ал’ да видиш големе невоље,
0016 Од кад Србљи царство изгубише,
0017 Клети Турци зулуме чињаху,
0018 И Србљима јаде задаваху
0019 Крсно име служит’ не смијаху,
0020 Па се боје Србљи свиколици.
0021 Ал’ изиђе стари деспот Ђуро
0022 На чардаку од бијеле куле,
0023 Гледа Ђуро с десне на лијеву,
0024 Када се је поље замаглило;
0025 Није магла да би магла била,
0026 Него пара коњска и јуначка.
0027 Мало стаде, не би николико,
0028 Ево јунак на коња дораста,
0029 Силан Турчина ага Бећир ага,
0030 Тражи врата тешком топузином:
0031 ”Силан влаше, отвори ми врата.”
0032 Викну Ђуро своје вјерне слуге:
0033 ”Брже, слуге, ако Бога знате,
0034 ”Отворите врата на авлији.”
0035 Уђе Туре младо и помамно.
0036 ”Бре, каури, родила вас курва,
0037 ”Ал’ не знате шта сте и како сте.
0038 ”Крсно име славит’ не смијете,
0039 ”Слава Божја већ се не напија. ”
0040 Скида Ђуро капу под пазуо,
0041 Сва господа на ноге усташе,
0042 Сваки мучи ништа не говори,
0043 Ставише га у чело трпезе.
0044 Нити једе нити пије курва,
0045 Него мрко пребраја господу,
0046 Не да пити у слави Божојзи,
0047 Која њему ни помоћи неће.
0048 Кад се Ђуро на невољу нађе,
0049 Троструке га сузе промакоше,
0050 Ваљају се низ госпоцко лице,
0051 Сузе рони, овако говори:
0052 ”О Јерино, моја вјерна љубо,
0053 ”Узми боље једну купу вина,
0054 ”Па изиђи доље на сокаке,
0055 ”Кога првог видиш од Србаља,
0056 ”Пружи њему и купу и вино,
0057 ”Закуни га Богом великијем,
0058 ”И нашијем крснијем именом,
0059 ”Да напије у слави Божојзи. ”
0060 Брже га је љуба послушала,
0061 Напунила једну купу златну,
0062 Доље пође сјетно невесело,
0063 Бога моли, овако говори:
0064 ”Вељи Боже, и сви Божји свеци,
0065 ”Дај ми данас близу двора мога
0066 ”Да сусретнем доброга јунака,
0067 ”Који ће м напит’ по закону,
0068 ”То за славу Бога Великога,
0069 ”И за славу светога Ђорђија.”
0070 Хитро краче, а очима сматра,
0071 Кад сокаку сиђе на калдрми,
0072 И сусрете незнана јунака,
0073 Појахао коња големога,
0074 На њега је страшно одијело,
0075 На јунака свијетло оружје,
0076 О седлу му копље убојито,
0077 С десне старне топузина тешка.
0078 Божју му је помоћ називала:
0079 ”Божја помоћ, незнани јуначе! ”
0080 А он њојзи љепше одговара:
0081 ”Срећа добра, Ђурђрва Јерина! ”
0082 Упази му поглед наопаки
0083 Кроз космате горње трепавице,
0084 Упази му оба мрка брка,
0085 Ђе му густи сједе по рамена,
0086 Јунак дише, а брци се висе,
0087 Препаде се да од Бога нађе,
0088 На тле паде и чашу испусти,
0089 Здрава купа, а вино цијело.
0090 Удеси се незнана делија,
0091 С коња сиђе, за руку дофата:
0092 ”Не бој ми се, моја посестримо,
0093 ”Него кажуј, што је и како је. ”
0094 Јерина му стаде каживати
0095 По истини све како је било.
0096 Рече ријеч незнана делија:
0097 ”Богом, сестро, Ђурђрва Јерино,
0098 ”Кажи мени јеси л’ вјере тврде,
0099 ”Мугу ли се у теб’ поуздати,
0100 ”Да ме не ћеш данас просочити? ”
0101 она му се куне и преклиње:
0102 ”Тврда вјера, незнана делијо,
0103 ”Тврда вјера, тврђа од камена! ”
0104 Онда јој је тихо бесједио:
0105 ”Ја сам главом Краљевића Марко
0106 ”Поздрави ми побратима мога,
0107 ”Рец’ му тајно, не помињи Марка,
0108 ”Сад ће доћи незнана делија,
0109 ”Јер не оће на друм пити вина,
0110 ”Ни напити у слави Божојзи,
0111 ”Но у двору за софром бијелом,
0112 ”Ђе се вазда пије и напија. ”
0113 Брже скочи Ђурђева Јерина,
0114 И улеће Ђуру на чардака,
0115 Све му каже од краја до конца,
0116 Ма не каже да је Краљић Марко.
0117 Мучи Ђуро, ништа не говори,
0118 Ал’ сам собом мисли и размишља:
0119 Данас нема у Срба јунака,
0120 Ко ће у двор пит’ у славу Божју.
0121 Мало било, не би неколико,
0122 Ал’ ево ти Краљевога Марка,
0123 Покрио се самур кабаницом
0124 Са вр главе до петније жила.
0125 Како дође одмах кавгу зивну:
0126 ”Ђе си, Ђуро, изнеси ми вина,
0127 ”Од Бога је велика греота,
0128 ”А од људи зазор и срамота,
0129 ”Код оваке части и господе
0130 ”Да се мукло испијева вино,
0131 ”Јер се Србљи научили нису,
0132 ”Вино пити, а мукло стајати. ”
0133 Примакну се при трећој трпези,
0134 Као да је тужан и сиротан.
0135 Турчин гледа, шта оће да ради,
0136 Примакну се к месу ајдучкоме,
0137 Рукам’ граби, а зубима скубе,
0138 Као гладан курјак овновине,
0139 Пак довати једну купу вина,
0140 По ње бјеше, пак је припунио,
0141 На јуначке ноге устануо,
0142 Рече ријеч: ”Браћо, да пијемо
0143 ”Сад најпрву у слави Божојзи. ”
0144 Кад ваславу заче да говори,
0145 Скочи Турчин ка да се помами:
0146 ”Лакше, влаше, шта си наумио? ”
0147 Трже сављу скочи про трпезе,
0148 Доиста га погубити ћаше.
0149 Ал’ је Марко стар варалица,
0150 Збачи себе букарску ћурдију,
0151 На топуз му сабљу дочекао:
0152 ”Лакше, Туре, куд си насрнуо,
0153 ”Ал’ не видиш да си погинуо? ”
0154 Позна Турчин Краљевића Марка,
0155 Све владике и редом господа.
0156 Виче турчин, заклињу владике,
0157 А господа грлом бијелијем:
0158 ”Нека Марко, ако Бога знадеш,
0159 ”Не погуби агу Бећир-агу.
0160 ”Али не знаш, не знали те људи!
0161 ”Да ни с миром живјет’ не можемо. ”
0162 Марко чује, ал’ чут’ не оћаше,
0163 Но с Турчином там’ амо се маша.
0164 Силан Турчин, али бољи Марко,
0165 Савеза му руке наопако,
0166 Привеза га реку о диреку,
0167 С господом се у образ ижљуби,
0168 А владике у бијеле руке,
0169 Тадер рече: ”камо вас, господо,
0170 ”Ајте сада пијте и благујте,
0171 ”И ришћански закон испуњајте.
0172 ”И ако смо изгубили царство,
0173 ”Душе наше губити немојмо. ”
0174 Пију вино, разговарају се.
0175 Турчин гледа, не збори ријечи.
0176 Тад господа закумише Марка:
0177 ”Богом, брате, Краљевићу Марко,
0178 ”Пушти нама агу Бећир-агу,
0179 ”Да нас Турци не би погазили,
0180 ”Сиротињу нашу цвијелили. ”
0181 Тад се Марко у све мисли снађе,
0182 Пуште врага, нек му није трага,
0183 Тешко Србљем, ђе им није Марка.



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.