Turci ne dadu piti u slavu Božiju
0001 Slavu slavi stari despot Đuro
0002 O proleću danu Đurđevome,
0003 Krsno ime slavna svetog Đorđa,
0004 Da bi nama u pomoći bio.
0005 Tri mi Đuro sofre postavio:
0006 Jednu sofru od suvoga zlata,
0007 Drugu sofru od crkli merdžana,
0008 Treću sofru drva šimširova,
0009 Na njih meće piva i jestiva.
0010 Za najprvom dvanaest vladika,
0011 A za drugom svu srpsku gospodu,
0012 Aza onom od žuta šimšira,
0013 Onu mi je niže pomaknuo,
0014 Meće za njom kljaste i slijepe.
0015 Al’ da vidiš goleme nevolje,
0016 Od kad Srblji carstvo izgubiše,
0017 Kleti Turci zulume činjahu,
0018 I Srbljima jade zadavahu
0019 Krsno ime služit’ ne smijahu,
0020 Pa se boje Srblji svikolici.
0021 Al’ iziđe stari despot Đuro
0022 Na čardaku od bijele kule,
0023 Gleda Đuro s desne na lijevu,
0024 Kada se je polje zamaglilo;
0025 Nije magla da bi magla bila,
0026 Nego para konjska i junačka.
0027 Malo stade, ne bi nikoliko,
0028 Evo junak na konja dorasta,
0029 Silan Turčina aga Bećir aga,
0030 Traži vrata teškom topuzinom:
0031 ”Silan vlaše, otvori mi vrata.”
0032 Viknu Đuro svoje vjerne sluge:
0033 ”Brže, sluge, ako Boga znate,
0034 ”Otvorite vrata na avliji.”
0035 Uđe Ture mlado i pomamno.
0036 ”Bre, kauri, rodila vas kurva,
0037 ”Al’ ne znate šta ste i kako ste.
0038 ”Krsno ime slavit’ ne smijete,
0039 ”Slava Božja već se ne napija. ”
0040 Skida Đuro kapu pod pazuo,
0041 Sva gospoda na noge ustaše,
0042 Svaki muči ništa ne govori,
0043 Staviše ga u čelo trpeze.
0044 Niti jede niti pije kurva,
0045 Nego mrko prebraja gospodu,
0046 Ne da piti u slavi Božojzi,
0047 Koja njemu ni pomoći neće.
0048 Kad se Đuro na nevolju nađe,
0049 Trostruke ga suze promakoše,
0050 Valjaju se niz gospocko lice,
0051 Suze roni, ovako govori:
0052 ”O Jerino, moja vjerna ljubo,
0053 ”Uzmi bolje jednu kupu vina,
0054 ”Pa iziđi dolje na sokake,
0055 ”Koga prvog vidiš od Srbalja,
0056 ”Pruži njemu i kupu i vino,
0057 ”Zakuni ga Bogom velikijem,
0058 ”I našijem krsnijem imenom,
0059 ”Da napije u slavi Božojzi. ”
0060 Brže ga je ljuba poslušala,
0061 Napunila jednu kupu zlatnu,
0062 Dolje pođe sjetno neveselo,
0063 Boga moli, ovako govori:
0064 ”Velji Bože, i svi Božji sveci,
0065 ”Daj mi danas blizu dvora moga
0066 ”Da susretnem dobroga junaka,
0067 ”Koji će m napit’ po zakonu,
0068 ”To za slavu Boga Velikoga,
0069 ”I za slavu svetoga Đorđija.”
0070 Hitro krače, a očima smatra,
0071 Kad sokaku siđe na kaldrmi,
0072 I susrete neznana junaka,
0073 Pojahao konja golemoga,
0074 Na njega je strašno odijelo,
0075 Na junaka svijetlo oružje,
0076 O sedlu mu koplje ubojito,
0077 S desne starne topuzina teška.
0078 Božju mu je pomoć nazivala:
0079 ”Božja pomoć, neznani junače! ”
0080 A on njojzi ljepše odgovara:
0081 ”Sreća dobra, Đurđrva Jerina! ”
0082 Upazi mu pogled naopaki
0083 Kroz kosmate gornje trepavice,
0084 Upazi mu oba mrka brka,
0085 Đe mu gusti sjede po ramena,
0086 Junak diše, a brci se vise,
0087 Prepade se da od Boga nađe,
0088 Na tle pade i čašu ispusti,
0089 Zdrava kupa, a vino cijelo.
0090 Udesi se neznana delija,
0091 S konja siđe, za ruku dofata:
0092 ”Ne boj mi se, moja posestrimo,
0093 ”Nego kažuj, što je i kako je. ”
0094 Jerina mu stade kaživati
0095 Po istini sve kako je bilo.
0096 Reče riječ neznana delija:
0097 ”Bogom, sestro, Đurđrva Jerino,
0098 ”Kaži meni jesi l’ vjere tvrde,
0099 ”Mugu li se u teb’ pouzdati,
0100 ”Da me ne ćeš danas prosočiti? ”
0101 ona mu se kune i preklinje:
0102 ”Tvrda vjera, neznana delijo,
0103 ”Tvrda vjera, tvrđa od kamena! ”
0104 Onda joj je tiho besjedio:
0105 ”Ja sam glavom Kraljevića Marko
0106 ”Pozdravi mi pobratima moga,
0107 ”Rec’ mu tajno, ne pominji Marka,
0108 ”Sad će doći neznana delija,
0109 ”Jer ne oće na drum piti vina,
0110 ”Ni napiti u slavi Božojzi,
0111 ”No u dvoru za sofrom bijelom,
0112 ”Đe se vazda pije i napija. ”
0113 Brže skoči Đurđeva Jerina,
0114 I uleće Đuru na čardaka,
0115 Sve mu kaže od kraja do konca,
0116 Ma ne kaže da je Kraljić Marko.
0117 Muči Đuro, ništa ne govori,
0118 Al’ sam sobom misli i razmišlja:
0119 Danas nema u Srba junaka,
0120 Ko će u dvor pit’ u slavu Božju.
0121 Malo bilo, ne bi nekoliko,
0122 Al’ evo ti Kraljevoga Marka,
0123 Pokrio se samur kabanicom
0124 Sa vr glave do petnije žila.
0125 Kako dođe odmah kavgu zivnu:
0126 ”Đe si, Đuro, iznesi mi vina,
0127 ”Od Boga je velika greota,
0128 ”A od ljudi zazor i sramota,
0129 ”Kod ovake časti i gospode
0130 ”Da se muklo ispijeva vino,
0131 ”Jer se Srblji naučili nisu,
0132 ”Vino piti, a muklo stajati. ”
0133 Primaknu se pri trećoj trpezi,
0134 Kao da je tužan i sirotan.
0135 Turčin gleda, šta oće da radi,
0136 Primaknu se k mesu ajdučkome,
0137 Rukam’ grabi, a zubima skube,
0138 Kao gladan kurjak ovnovine,
0139 Pak dovati jednu kupu vina,
0140 Po nje bješe, pak je pripunio,
0141 Na junačke noge ustanuo,
0142 Reče riječ: ”Braćo, da pijemo
0143 ”Sad najprvu u slavi Božojzi. ”
0144 Kad vaslavu zače da govori,
0145 Skoči Turčin ka da se pomami:
0146 ”Lakše, vlaše, šta si naumio? ”
0147 Trže savlju skoči pro trpeze,
0148 Doista ga pogubiti ćaše.
0149 Al’ je Marko star varalica,
0150 Zbači sebe bukarsku ćurdiju,
0151 Na topuz mu sablju dočekao:
0152 ”Lakše, Ture, kud si nasrnuo,
0153 ”Al’ ne vidiš da si poginuo? ”
0154 Pozna Turčin Kraljevića Marka,
0155 Sve vladike i redom gospoda.
0156 Viče turčin, zaklinju vladike,
0157 A gospoda grlom bijelijem:
0158 ”Neka Marko, ako Boga znadeš,
0159 ”Ne pogubi agu Bećir-agu.
0160 ”Ali ne znaš, ne znali te ljudi!
0161 ”Da ni s mirom živjet’ ne možemo. ”
0162 Marko čuje, al’ čut’ ne oćaše,
0163 No s Turčinom tam’ amo se maša.
0164 Silan Turčin, ali bolji Marko,
0165 Saveza mu ruke naopako,
0166 Priveza ga reku o direku,
0167 S gospodom se u obraz ižljubi,
0168 A vladike u bijele ruke,
0169 Tader reče: ”kamo vas, gospodo,
0170 ”Ajte sada pijte i blagujte,
0171 ”I rišćanski zakon ispunjajte.
0172 ”I ako smo izgubili carstvo,
0173 ”Duše naše gubiti nemojmo. ”
0174 Piju vino, razgovaraju se.
0175 Turčin gleda, ne zbori riječi.
0176 Tad gospoda zakumiše Marka:
0177 ”Bogom, brate, Kraljeviću Marko,
0178 ”Pušti nama agu Bećir-agu,
0179 ”Da nas Turci ne bi pogazili,
0180 ”Sirotinju našu cvijelili. ”
0181 Tad se Marko u sve misli snađe,
0182 Pušte vraga, nek mu nije traga,
0183 Teško Srbljem, đe im nije Marka.
