Турски цар и Нико патријар

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

0001 Вала Богу, вала јединоме!
0002 Поранио царе од Стамбола,
0003 Те се шеће по дивану своме,
0004 А дозивље млада јазинџију,
0005 Пак овако царе говорио:
0006 „Пиши, сине, лист књиге бијеле,
0007 „Те је пошљи Нику патријару.”
0008 Овако му царе говораше:
0009 „О чу ли ме, Нико патријаре!
0010 „Потурчи се, патријаре Нико,
0011 „И потурчи тридест калуђера
0012 „И тридесет ђака самоука,
0013 „И потурчи цркву Росалију,
0014 „Градићу ти дворе у Стамболу
0015 „Код мојијех, боље од мојијех;
0016 „Ако ли се не ћеш потурчити,
0017 „Бацићу те на дно у тавницу,
0018 „Погубићу тридест калуђера,
0019 „Поробићу тридест ђакончади,
0020 „Све ћу ти их младе истурчити,
0021 „Б’јелу ћу ти цркву оборити.”
0022 А кад Нику така књига дође,
0023 Књигу гледа Нико патријаре,
0024 А прољева сузе од очију;
0025 Пита њега ђаче самоуче:
0026 „О мој бабо, Нико патријаре!
0027 „Откуд књига, од кога ли града?
0028 „Што л’ се тако жалостиво пише,
0029 „Те је учиш, а сузе прољеваш?”
0030 Вели њему стари патријаре:
0031 „Прођи ме се, ђаче самоуче!
0032 „Што ме питаш, кад помоћ’ не можеш?
0033 „Књига ј’ ова од цара Турскога,
0034 „Хоће царе, да се потурчимо
0035 „И ми нашу вјеру оставимо;
0036 „Ако ли се потурчит’ не ћемо,
0037 „Хоће мене стара да погуби
0038 „И мојијех тридест калуђера,
0039 „Да потурчи тридесет ђакова,
0040 „А обали цркву Росалију.”
0041 Кад то зачу ђаче самоуче,
0042 Овако је старцу говорило:
0043 „Чујеш мене, Нико патријаре!
0044 „Пиши књгу цару честитоме,
0045 „Нека купи хоџе и хаџије
0046 „И дервише Турске књижевнике,
0047 „Нек се моли свецу Мухамеду
0048 „И његову посту рамазану
0049 „Од првока петка до другога:
0050 „Нек устави на истоку сунце,
0051 „И бијели мјесец на западу
0052 „Нека игра за неђељу дана;
0053 „Нек пресуши воде шедрване,
0054 „И устави Шарац-воду ладну,
0055 „Која тече кроз Стамбола града;
0056 „Нек се дигну четири планине:
0057 „Камендара над Стамболом градом,
0058 „Буковица и Ораховица,
0059 „И Кестена висока планина,
0060 „Нека пођу на Стамбола града;
0061 „Па ћеш му се онда потурчити.”
0062 Кад је старац ђаче саслушао,
0063 Одмах цару књигу написао:
0064 „Чујеш мене, царе од Стамбола!
0065 „Ти покупи хоџе и хаџије
0066 „И дервише твоје књижевнике,
0067 „Нек се моле свецу Мухамеду
0068 „И вашему посту рамазану
0069 „Од првога петка до другога:
0070 „Нека стане на истоку сунце,
0071 „Нек заигра мјесец на западу,
0072 „Нек пресуше воде шедрвани,
0073 „И нек стане Шарац вода ладна,
0074 „Нека пођу четири планине:
0075 „Камендара над Стамболом градом,
0076 „Буковица и Ораховица,
0077 „И Кестена над морем планина,
0078 „Нек се крену на Стамбола града;
0079 „Па ћу ти се царе потурчити
0080 „Са мојијех тридесет калуђера,
0081 „И мојијех тридесет ђакова.”
0082 А кад цару ситна књига дође,
0083 Он сакупи хоџе и хаџије
0084 И дервише старе књижевнике,
0085 Те се моли свецу Мухамеду
0086 И Турскоме посту рамазану
0087 Од првога петка до другога;
0088 А кад било о петку другоме,
0089 Не стаде му на истоку сунце,
0090 Веће пусти велику врућину,
0091 Сва му шћаше да погори војска;
0092 Протекоше воде шедрвани
0093 По Стамболу мутни и крвави,
0094 А удари Шарац вода ладна
0095 По Стамбола да потопи града.
0096 Кад то виђе царе од Стамбола,
0097 Одмах пише Нику патријару:
0098 „Калуђере, Нико патријаре!
0099 „Ти сакупи твоје калуђере
0100 „И попове влашке учитеље,
0101 „Пак ти дођи ка Стамболу граду,
0102 „Те се моли Богу истиноме
0103 „И Вашему крсту по закону,
0104 „Те се моли за неђељу дана:
0105 „Ти устави на истоку сунце,
0106 „И устави мјесец на западу;
0107 „Нек пресуше воде шедрвани,
0108 „Нека пођу четири планине,
0109 „Све четири ка Стамболу граду,
0110 „И нек стане Шарац вода ладна,
0111 „Па ћу ти се, старче, покрстити,
0112 „Од џамија цркве поградити,
0113 „И све ћу ти благо поклонити.”
0114 Посла књигу Нику патријару,
0115 Кад је стари књигу проучио,
0116 Сазва старац дванаест владика,
0117 А сакупи тридесет калуђера,
0118 И тридесет ђака самоука,
0119 Отидоше ка Стамболу граду,
0120 Па стадоше Богу на молитву,
0121 Молише се Богу истиноме
0122 Од дан’ до дан’ за неђељу дана;
0123 Кад је било у свету неђељу,
0124 Онда стаде Нико патријаре,
0125 Ману крстом на четири стране,
0126 Устави се на истоку сунце,
0127 А и сјајан мјесец на западу;
0128 Пресушише воде шедрвани,
0129 Устави се Шарац вода ладна,
0130 А потресе земља по Стамболу,
0131 Бијеле се задркташе куле,
0132 А стресоше четири планине:
0133 Буковица и Ораховица,
0134 Камендара над Стамболом градом,
0135 И Кестена украј мора сиња,
0136 Све се црној земљи поклонише
0137 И пођоше на Стамбола града.
0138 Кад то виђе царе од Стамбола,
0139 Препаде се од Божје страхоте,
0140 Па говори Ћуприлијћ-везиру:
0141 „Слуго моја, Ћуприлијћ-везире!
0142 „Трчи, слуго, старцу патријару,
0143 „Нек устви четири планине,
0144 „Нека пусти воде шедрване,
0145 „Нек протеку, као што су текле,
0146 „Нек протече Шарац вода ладна,
0147 „Нека пође са истока сунце
0148 „А и сјајан мјесец са запада;
0149 „Ја ћу њему хаир учинити:
0150 „Даћу њему сићана фермана
0151 „Нека суди, као ја што судим,
0152 „Поред мене у Стамболу граду;
0153 „Хоћу њему дворе начинити
0154 „Код мојијех, боље од мојијех,
0155 „А даћу му на годину блага
0156 „А дванаест пунијех товара;
0157 „И нек поје црква Росалија
0158 „У држави цара Отманскога.”
0159 Штогођ царе старцу поручио,
0160 Све му каза Ћуприлијћ везире.
0161 Кад то чуо стари патријаре,
0162 Тад’ стадоше четири планине,
0163 А крену се са истока сунце
0164 А и сјајан мјесец са запада,
0165 Протекоше воде шедрвани,
0166 И протече Шарац вода ладна.
0167 Што цар рек’о, то и учинио.
0168 Како онда, тако и данаске
0169 Тамо сједи Српски патријаре.