Коликаје дуга Фоча клета,
С краја на крај пуна ђевојака,
Свето љуби Гонџа Мехмед ага.
Скупиле се по Фочи ђевојке,
Па одоше паши под чадоре: 5
„Аман пашо, земљи господаре!
„Колика је дуга Фоча клета,
„С краја на крај пуна ђевојака,
„Све то љуби Гонџа Мехмед ага,
„Од зулума душкат' не можемо, 10
„Смакни нама нашег зулумћара.“
Када паша саслуша ријечи,
Он опреми два своја каваза:
„Уфатите Гонџу Мехмед агу,
„Свежите му руке наопако, 15
„Свезана га мене доведите,
„Ал' његову главу донесите.“
У млађега поговора нема,
Уфатише Гонџу Мехмед агу,
Свезана га паши доведоше, 20
Пита њега паша господаре:
„Јел' истина, Гонџа Мехмед ага!
„Да ти љубиш по Фочи ђевојке?“
„Истина је, пашо господаре!
„Истина је, крити фајде није, 25
„Али знади, пашо господаре!
„Да какве су по Фочи ђевојке!
„Наб'јеле се и набакеме се,
„А навуку сурму на обрве,
„Карабоју на сија солуфе, 30
„Пак кад метну у џепове руку,
„Па се шећу саме по сокаку,
„И кад оком на момка повуку,
„И ти би се пашо преварио,
„И ти би им обљубио лице.“ 35
Кад то чуо паша господаре,
Уфати се руком у џепове,
И извади стотину дуката:
„Бе аферим, Гонџа Мехмед ага!
„Кад си кадер, аирли ти било!“ 40
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 84-85.
