Туго-ле!...
| Туго-ле!... (1895) Писац: Драгутин Илић |
| (српско-маћедонски говор) |
Мирјано, мори, Мирјано,
Агненце моје хубаво:
Да л’ знајеш, да л’ паметујеш,
Кога си млада влезала
В’ стрикова башча зелена,
На таа врата малена?
Мирјано, мори, Мирјано,
Пиленце моје хубаво;
Ветерот лаки вејеше,
А месец, како газија,
По плаво небо грејеше
На тамна ноћи, гидија.
Мирјано, мори, Мирјано,
Агненце моје хубаво!
До плот се јунак украдоф
И фрла на теб’ јабуки,
У шербет, џанум сладени,
По месечина крадени.
Мирјано, мори, Мирјано,
Пиленце моје хубаво!
Не ли ме вика, да влезнам
Крај твоји скути да седам,
За това јас сум скочио,
До тебел плот прескочио.
А сега, момо, Мирјано,
Агненце моје хубаво!
Харам да буде гледање
И оно моје скакање;
Не искаш више да пројдем,
На твоја башча да дојдем. —
Мирјано, мори, Мирјано,
Пиленце моје хубаво,
Прегореф Врање и себе,
Да дојдем само до тебе;
Ох, све да давам, туго-ле!
Тебе-те срце поволе.
Карловци, 21. нов. 1895.
Извор[уреди]
- 1895. Бранково коло за забаву, поуку и књижевност. Година I, број 24, стр. 737–738.
|