Туга (Душан Срезојевић)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Душан Срезојевић
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Туга
Писац: Душан Срезојевић



Туга


Опет пролеће, после једне зиме;

И васкрсава Земља, хладна, гола.

Затим, смрт опет завладаће свиме;

Па опет Живот, бујан, млад, без бола.


И тако вечно. Кроз простор времена

Вијуга једна узвишена пруга,

Час златна а час мрачна — траг свих мена

Прастаре Земље кроз столећа дуга.


Тако ја падам, подсечени кедар

Кад ме напусти победничка вера.

Затим се дижем, бодар, свеж и ведар.

Па опет пораз, упркос свих мера ...


И мене није стид што тако бива.

Али кад дође час последњи и кад,

Са тихом сетом пожутелих њива,

Са стазе вечне, завршене никад.


Напомене[уреди]

Туга. — Бранково коло, 1910, XVI, 21, 325.

Извори[уреди]

  • ЗЛАТНИ ДАСИ. — Светлост, Крагујевац, 1975.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Душан Срезојевић, умро 1916, пре 103 године.