Tuga (Dušan Srezojević)
| Tuga Pisac: Dušan Srezojević |
Tuga
Opet proleće, posle jedne zime;
I vaskrsava Zemlja, hladna, gola.
Zatim, smrt opet zavladaće svime;
Pa opet Život, bujan, mlad, bez bola.
I tako večno. Kroz prostor vremena
Vijuga jedna uzvišena pruga,
Čas zlatna a čas mračna — trag svih mena
Prastare Zemlje kroz stoleća duga.
Tako ja padam, podsečeni kedar
Kad me napusti pobednička vera.
Zatim se dižem, bodar, svež i vedar.
Pa opet poraz, uprkos svih mera ...
I mene nije stid što tako biva.
Ali kad dođe čas poslednji i kad,
Sa tihom setom požutelih njiva,
Sa staze večne, završene nikad.
Napomene[uredi]
Tuga. — Brankovo kolo, 1910, XVI, 21, 325.
Izvori[uredi]
- ZLATNI DASI. — Svetlost, Kragujevac, 1975.
|