Ја пошетах по мави-сумбулу[1]:
Труне ми се луле[2] сумбулове,
И падају мени у терлуке[3].
Па ја велим лулам’ сумбуловим:
Не трун’те се, луле сумбулове! 5
Не падајте мени у терлуке,
Док ја одем за гору на воду.
Док ја видим свог драгог дјевојку[4]:
Је ли љепша и виша од мене,
Је л’ у танку струку богатија, 10
И у б’јелу лицу руменија?"
Престадоше луле сумбулове,
Престадоше падат у терлуке.
И ја одох за гору на воду,
И ја видјех свог драгог дјевојку. 15
Ја, каква је, жалосна јој мајка!
На што се је јадан полатио[5],
А ђул-гонџе[6] ’вако оставио!
