Троји свати кроз гору путују,
Троји свати по једну девојку.
Једни свати Краљевића Марка,
Други свати војеводе Јанка,
Трећи свати Златарића Павла. 5
Кад су били на сред горе чарне,
Обазре се Краљевићу Марко,
Па беседи војеводи Јанку:
„Врат’ се натраг, војевода Јанко,
„Немаш куда: моја је девојка, 10
А Јанко се обазре на Павла:
„Врат’ се натраг, Златарићу Павле,
„Немаш куда: моја је девојка.
Павле ћути, ништа не говори.
Кад су дошли девојачком двору, 15
Лепо су се сватп уредили:
Кум до кума, девер до девера,
Младожења један до другога.
Ту излази девојачка мајка
И изводи лепоту девојку 20
Па беседи девојачка мајка:
„Ћери моја, лепото девојко,
„Ако хоћеш за јунака поћи,
„Ево тебе Краљевића Марка.
„Ако хоћеш за војводу поћи, 25
„Ево теби војеводе Јанка.
„Ако хоћеш да пођеш у благо,
„Ево теби Златарића Павла.
Девојка је мудра и разумна,
Она грли Краљевића Марка: 30
„Куме Марко, мој венчанн куме,
А од Марка загрлила Јанка:
„Братац Јанко, мој ручни девере,
Ал’ не може да загрли Павла,
Веће грли коња павловога: 35
„Добар коњиц господара мога!
