Troji svati kroz goru putuju,
Troji svati po jednu devojku.
Jedni svati Kraljevića Marka,
Drugi svati vojevode Janka,
Treći svati Zlatarića Pavla. 5
Kad su bili na sred gore čarne,
Obazre se Kraljeviću Marko,
Pa besedi vojevodi Janku:
„Vrat’ se natrag, vojevoda Janko,
„Nemaš kuda: moja je devojka, 10
A Janko se obazre na Pavla:
„Vrat’ se natrag, Zlatariću Pavle,
„Nemaš kuda: moja je devojka.
Pavle ćuti, ništa ne govori.
Kad su došli devojačkom dvoru, 15
Lepo su se svatp uredili:
Kum do kuma, dever do devera,
Mladoženja jedan do drugoga.
Tu izlazi devojačka majka
I izvodi lepotu devojku 20
Pa besedi devojačka majka:
„Ćeri moja, lepoto devojko,
„Ako hoćeš za junaka poći,
„Evo tebe Kraljevića Marka.
„Ako hoćeš za vojvodu poći, 25
„Evo tebi vojevode Janka.
„Ako hoćeš da pođeš u blago,
„Evo tebi Zlatarića Pavla.
Devojka je mudra i razumna,
Ona grli Kraljevića Marka: 30
„Kume Marko, moj venčann kume,
A od Marka zagrlila Janka:
„Bratac Janko, moj ručni devere,
Al’ ne može da zagrli Pavla,
Veće grli konja pavlovoga: 35
„Dobar konjic gospodara moga!
