Ђузел Ана лице умивала
На Неретви на води студеној,
Ту Иван-бег добра коња поји;
Зађеше се очи Анетине
А за златне токе Иванове, 5
Омче јој се мества по папучи,
А папуча по мермер-камену,
Паде Ана у воду Неретву.
Ту долази Филип момче младо,
Братими га бего Иван-бего: 10
„Богом брате, Филип момче младо!
„Извади ми из воде дјевојку,
„Ево теби три стотин' дуката."
„Ал' говори Филип момче младо:
„Побратиме, бего Иван-бего! 15
„Не смијем ти по води пливати,
„Јер сам ноћас чудан сан уснио,
„Ђе мој калпак плива по Неретви,
„А мој ђого игра по мејдану;
„Да сам мајци санак каживао, 20
„Не б' ми дала ни у дућан доћи,
„А камо ли на воду Неретву."
Опет вели бего Иван-бего:
„Богом брате, Филип момче младо!
„Извади ми из воде дјевојку, 25
„Ево теби три стотин' дуката,
„И још више читлук на Загорју."
Превари се, жалосна му мајка!
Не вара се Филип на дукате,
Већ на л'јепи читлук на Загорју; 30
Те заплива у воду Неретву,
Узе Ану за бијелу руку;
Вода мутна, а дјевојка крута,
Те потону Филип и Анета.
Кад то виђе бего Иван-бего, 35
Он заплива у воду Неретву,
Узе Ану за бијелу руку
И Филипа драга побратима,
Ал' је њему лоша срећа била,
Вода мутна, а дјевојка крута, 40
И потону бего Иван-бего.
Из воде се ништа не виђаше,
До злаћене токе Иванове,
И бијеле руке Анетине
Око гојна грла Иванова. 45
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 480-481.
