Три су горе напоредо расле.
У једној се соколови легу,
А у другој змије шаровите,
А у трећој тице бењкушице,
Златни крила, позлаћена кљуна. 5
А укљуну зрно бинберово,
С тијем ми се бељкушице ране.
За то чуо и цар господине,
Пише царе по својој држави:
„Ко ухвати тицу бењкушицу, 10
„Да ћу њему три товара блага,
„И даћу му три бијела града,
„Два на суву, а један на мору!“
Покупише pте и огаре,
И још томе сиве соколове, 15
Да ухвате тицу бењкушицу;
Ал' не може нико ухватити,
Него иде мали Радоване,
Да ухвати тицу бењкушицу,
Ал' је ни он ухватит не може. 20
Он је своју срећу проклињао:
„Срећо моја, вода те однијела,
„Кад не могу тице ухватити,
„Ухватити тице бењкушице!“
Кад то чуо соко Радованов, 25
Он ми прну небу под облаке,
И ухвати тицу бењкушицу,
Златни крила, позлаћена кљуна,
И у кљуну зрно бимберово.
Он узима тицу бењкушицу, 30
Па је носи цару честитоме,
А цар ми се чудом зачудио;
Даде цару тицу бењкушицу,
Златни крила позлаћена кљуна,
Њему царе ћерцу јединицу, 35
И даде му три товара блага,
И даде му три бијела града,
Два на суву, а један на мору!
Референце
Извор
Николић А. Григорије: Српске народне песме из Срема, Лике и Баније, У Новом Саду, Српска књижара и штампарија Браће М. Поповића, 1889., стр. 26-27.
