Tri su gore naporedo rasle.
U jednoj se sokolovi legu,
A u drugoj zmije šarovite,
A u trećoj tice benjkušice,
Zlatni krila, pozlaćena kljuna. 5
A ukljunu zrno binberovo,
S tijem mi se beljkušice rane.
Za to čuo i car gospodine,
Piše care po svojoj državi:
„Ko uhvati ticu benjkušicu, 10
„Da ću njemu tri tovara blaga,
„I daću mu tri bijela grada,
„Dva na suvu, a jedan na moru!“
Pokupiše pte i ogare,
I još tome sive sokolove, 15
Da uhvate ticu benjkušicu;
Al' ne može niko uhvatiti,
Nego ide mali Radovane,
Da uhvati ticu benjkušicu,
Al' je ni on uhvatit ne može. 20
On je svoju sreću proklinjao:
„Srećo moja, voda te odnijela,
„Kad ne mogu tice uhvatiti,
„Uhvatiti tice benjkušice!“
Kad to čuo soko Radovanov, 25
On mi prnu nebu pod oblake,
I uhvati ticu benjkušicu,
Zlatni krila, pozlaćena kljuna,
I u kljunu zrno bimberovo.
On uzima ticu benjkušicu, 30
Pa je nosi caru čestitome,
A car mi se čudom začudio;
Dade caru ticu benjkušicu,
Zlatni krila pozlaćena kljuna,
Njemu care ćercu jedinicu, 35
I dade mu tri tovara blaga,
I dade mu tri bijela grada,
Dva na suvu, a jedan na moru!
Reference
Izvor
Nikolić A. Grigorije: Srpske narodne pesme iz Srema, Like i Banije, U Novom Sadu, Srpska knjižara i štamparija Braće M. Popovića, 1889., str. 26-27.
