Три су брата сестрицу имали,
милу Нејку млого су волели,
од милос је ножеви купили.
Њоне снаје Нејку су мрзнуле,
Петровица снаја понајвише. 5
Она узе Нејћини ножеви,
па си закла своје мило чедо.
Прегледаше сви ножеви редом.
Сви су чисти, ништа се не види,
Нејћини су ножи укаљани, 10
укаљани сас крв на детенце.
Нејка плаче до небо се чује:
„Ако будем зулум учинила,
водите ме у поље широко,
моје тело ситно исецкајте, 15
па мамите вране и гавране,
нека зобу девојачко месо."
Мила брајћа све тој учинише.
Сестрицу си ситно сасекоше,
па смамише вране и гарване. 20
Где падоше теја беле нође,
порастоше две беле тополе,
где то руће — два струка босиљак,
где то очи — два бистра кладанца,
где то срце — црква Равуника, 25
па се сама врта отварају,
болни уђу, а здрави изађу.
Тој дочула кучка Петровица,
па натера да е тамо воде,
ал ју црква од далек сагледа: 30
„Назад, назад, кучко Петровице,
ти си мени зулум учинила,
ти си мене с брајћу омразила."
Певач, место записа и напомена
Песму казивала Анка Милановић. Песму записао Јакша Динић.
Референце
Извор
Спрама село зелена ливада (народне песме из Доње Каменице). Песме записао Јакша Динић. 17/1977, бр. 2, стр. 61.
