Tri su brata sestricu imali,
milu Nejku mlogo su voleli,
od milos je noževi kupili.
Njone snaje Nejku su mrznule,
Petrovica snaja ponajviše. 5
Ona uze Nejćini noževi,
pa si zakla svoje milo čedo.
Pregledaše svi noževi redom.
Svi su čisti, ništa se ne vidi,
Nejćini su noži ukaljani, 10
ukaljani sas krv na detence.
Nejka plače do nebo se čuje:
„Ako budem zulum učinila,
vodite me u polje široko,
moje telo sitno iseckajte, 15
pa mamite vrane i gavrane,
neka zobu devojačko meso."
Mila brajća sve toj učiniše.
Sestricu si sitno sasekoše,
pa smamiše vrane i garvane. 20
Gde padoše teja bele nođe,
porastoše dve bele topole,
gde to ruće — dva struka bosiljak,
gde to oči — dva bistra kladanca,
gde to srce — crkva Ravunika, 25
pa se sama vrta otvaraju,
bolni uđu, a zdravi izađu.
Toj dočula kučka Petrovica,
pa natera da e tamo vode,
al ju crkva od dalek sagleda: 30
„Nazad, nazad, kučko Petrovice,
ti si meni zulum učinila,
ti si mene s brajću omrazila."
