Три се снега на планину беле,
један лањски, а други полањски,
а трећи је од ове године!
Међу њима мало прокопњело,
по копнине боса Ката шета, 5
за њом мајка кондурице носи.
„Дете, Нато, зебу ли ти ноне?"
„Мајко стара, не зебу ми ноне,
но ми пукло срце за јунака,
за јунака, од Босне Бошњака!”[1]10
