Според расле до три јеле,
Подну доле на ведроле,
Ведро небо проточило јој!
Брајоле, брајоле,
Силан Павле, силан трчи,
Те гајтане мој!
Гајтан бету
Спрема мету,
Дивите, калеме,
Да’ни ти, да’ни ја,
Да’ни, душо,
Жив ти ја!
Жити ми,
Жити ја!
Жив не могу
Без дилбера мога!
Бити ти, бити ја,
Без ђевојке до саба’,
Без дилбера мога!
— Дође ми, долеће
Соко на воду,
Мути крилма воду,
Пасе ко ливаду јој!
То не биле * до три јеле,
Но то биле до три секе;
Мамиле миле,
Мамиле мене
Ваздан данас
На ливади јој!
Међу собом * говориле:
Што би која најволија!
Најстарија говорила:
Ја бих драгог најволија!
Туј луле,
Туј тамбуре,
Туј вино,
Туј ракија,
Туј чаше,
Туј маштрафе,
Ту момци,
Ту ђевојке;
А ја јадан — леба гладан,
Леба гладан — воде 5кедан;
Воде жедан — моме жељан!
Мома гледа
Мајка не да!
И неда јој Бог!
Карна је била —
Убио је Бог! —
А средња је говорила:
„Варошки момци —
Пртени конци!
Како ли нам дођоше —
Ма’ану нам нађоше:
Ми танке,
Ми високе;
Ми бјеле,
Ми румене;
А они су сува врата,
Сува врата, џангрљаста!
— Нећемо их ми!"
А најмлађа * говорила:
Синџирићи звече
Ћевојке их неће!
Звече вала
Звече била’
Звече јој!"
Бре још вели: да ноћим!
Бре, Бога ми не ноћим!
А да су јој црне очи,
Ноћио бих, неба ми,
Ноћио бих, свега ми! —
Луча, књижевни лист друштва „Горски вјенац“, година IV свеска V и VI, за мај и јуни, уредник проф. Лазар Т. Перовић, Цетиње, К. Ц. Државна штампарија, 1898., стр. 249-251.
