Spored rasle do tri jele,
Podnu dole na vedrole,
Vedro nebo protočilo joj!
Brajole, brajole,
Silan Pavle, silan trči,
Te gajtane moj!
Gajtan betu
Sprema metu,
Divite, kaleme,
Da’ni ti, da’ni ja,
Da’ni, dušo,
Živ ti ja!
Žiti mi,
Žiti ja!
Živ ne mogu
Bez dilbera moga!
Biti ti, biti ja,
Bez đevojke do saba’,
Bez dilbera moga!
— Dođe mi, doleće
Soko na vodu,
Muti krilma vodu,
Pase ko livadu joj!
To ne bile * do tri jele,
No to bile do tri seke;
Mamile mile,
Mamile mene
Vazdan danas
Na livadi joj!
Među sobom * govorile:
Što bi koja najvolija!
Najstarija govorila:
Ja bih dragog najvolija!
Tuj lule,
Tuj tambure,
Tuj vino,
Tuj rakija,
Tuj čaše,
Tuj maštrafe,
Tu momci,
Tu đevojke;
A ja jadan — leba gladan,
Leba gladan — vode 5kedan;
Vode žedan — mome željan!
Moma gleda
Majka ne da!
I neda joj Bog!
Karna je bila —
Ubio je Bog! —
A srednja je govorila:
„Varoški momci —
Prteni konci!
Kako li nam dođoše —
Ma’anu nam nađoše:
Mi tanke,
Mi visoke;
Mi bjele,
Mi rumene;
A oni su suva vrata,
Suva vrata, džangrljasta!
— Nećemo ih mi!"
A najmlađa * govorila:
Sindžirići zveče
Ćevojke ih neće!
Zveče vala
Zveče bila’
Zveče joj!"
Bre još veli: da noćim!
Bre, Boga mi ne noćim!
A da su joj crne oči,
Noćio bih, neba mi,
Noćio bih, svega mi! —
Luča, književni list društva „Gorski vjenac“, godina IV sveska V i VI, za maj i juni, urednik prof. Lazar T. Perović, Cetinje, K. C. Državna štamparija, 1898., str. 249-251.
